Narodno blagostanje

Страна 720

— Milekadžije, koje snabdevaju Beograd, održali su zbor i uputili rezoluciju: g. g. ministrima polioprivrede, unuirašnjih dela, socijalne politike i g. pretsedniku Beogradske opštine, u kojoj vele da cena. mleku od 3 dinara približno odgovara troškovima proizvodnje i dostave do pojedinih kuća. Oni traže u rezoluciji da Ministarstvo poljoprivrede delegira. jednog stručnjaka sanitetskoj direkciji, koji bi prisustvovao kontroli mleka.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Мивистарство финансија решило је да се на домаћим берзама може трговати клириншким авизама на марке, поред клириншких упутница и клириншких ч:кова. Народна банка је у октобру прошле године увела клириншке упутнице. Она је извозницима на основу авизе немачке клириншке централе издавала. уверења о упла: ти одговарајућег износа у маркама, тако зване клириншке упутнице, у половини извозниковог потраживања. Извозник је могао упутнице продати увознику из Немачке, који је половину свог дуга платио клириншким упутницама, чији је курс био нижи од утврђеног обрачунског курса, док је другу половину морао уплатити преко клиринга. 15 јануара о. г. Народна банка је закључила клириншки рачун са Немачком и дала му име рачун „А“. За половину салда издате су клириншке упутнице које је могао увозник да употреби за плаћања робе увезене до 14 јануара о. г. За ликвидацију друге половине биле су предвиђене уплате увозника у готову за половину увезене робе и уплата државе за њен робни дуг у Немачкој. Половина извозничких потраживања могла је бити ликвидирана само у тој мери како су пристизале одговарајуће уплате, што је ишло врло споро. Решењем Министарства финансија омогућено је имаоцима таквих потраживања, да их продају на берзи. Евихова висина се креће око 2 мил. марака. Начин платног промета с Немачком како се развио после 15 јануара о. г. помоћу клириншких чекова, овим решењем ни:е измењен.

ТРГОБИНА

-— Централа индустријских корпорација у Београду замолила је владу да укине пропис о принудно: по нуди једне трећине девиза добивених извозом. Конкуренција на иностраним тржиштима је за нашу извозну индустрију отежана, због извозних премија у другим земљама. Пропис о јевтинијој понуди једне трећине девиза погоршава већ сам по себи неповољан положај наше извозне индустрије и због тога треба га укинути.

— Наш извоз стоке у Италију је врло жив, због снижења италијанских увозних царина за 65%.

— По објашњењу Министарства трговине и инду. стрије ситвичарске радње не могу отварати помоћне ле кале или филијале.

— 16 vodećih ličnosti iz nemačke industrije nastupilo je prošle nedelje putovanje po Italiji u svrhu studija. Ovo putovanie provodi se uz pomoć privrednih ministarstava obeju zemalja, da bi se privredni odnosi između Nemačke i Italije što jače produbili, U tom smislu izmenili su ovim Dpovodom d-r Šaht i grof Volpi, pretsednik Рачзнеког saveza industrijalaca, pozdravne. telegrame..

= Između predstavnika Narodne banke i Čehoslovačke klirinške centrale došlo ie do sporazuma, u pitanju spekulativnih uplata uoči devalvacije čehoslovačke krune. Sporazum je zaključen. na osnovu zahteva Narodne banke da ispita

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ______,

uplate u kliring i da ne priznaje one, koje nisu bazirane na stvarno zaključenim poslovima.

— U Beču je osnovano »Društvo za robnu kompenzaciju (Internationale Warenkompensationsgeselischaft | »Iwa«, Wien 1. Gluckstrasse 1) sa zadatkom da u cilju unapređenja i olakšanja međunarodnog robnog prometa zaključuje međudržavne kompenzacione poslove. Naročitu pažnju društvo će posvetiti Balkanu. Osnivanje je usledilo učešćem Austrijskog KMreditanstalta — Wiener Bank-Vereina, Зтедпјееугорзке Lender-banke, Merkur-banke Austrijskog Kreditnog: zavoda za javna poduzeća i radove, i Assicurazioni generali, Trst.

— Švajcarski uvoz u Nemačku. kontingentiran je prilikom pregovara posle devalvacije šv. franka za ovai kvartal za 40% od dosadašnjeg uvoza.

КОЊУНКТУРА

— Prag pokazuje ove godine građevinsku dedsnost koja se približuie godinama visoke konjunkture. Prosečno poslednjih pet godina sazidano je 950 novih kuća sa 8.000 stanova godišnje. U pojedinim godinama brojevi iznose: 1931 — 980 kuća sa 10.550 stanova, 1932 — 1.573 Киса за 14.919 stanova, 1983 — 933. kuće sa: 7.328 stanova, 1934 — 780 за 4.930, 1935 — 659 за 5.207. Prosek 1926/30 iskazuje 2.000 novih kuća sa preko 10.000 stanova. Oživljenje ove godine odnosi se u prvom redu na privatnu građevinsku delatnost, nasuprot prethodnim godinama, kad je javna delatnost bila vrlo živa.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Трговински отсек Новосадске Тргевинске индустријске коморе решио је на својој седници да треба одустати од принудног осигурања трговаца и испитати могућност добровољног осигурања у оквиру коморе, да треба очувати кредитну способност трговаца и због тога није умесан захтев за заштиту трговаца и т. д.

— Cehoslovačka vlada ije odlučila, da zimsku pomoć nezaposlenih sprovede i ove zime u povećanom obimu. Predviđeno ie snabdevanje krompirom, šećerom, mašću, gorivom i drugim namirnicama. Kao sastavni deo akcije organizovaće se smeštaj dece nezaposlenih u dečja skloništa.

САОБРАЋАЈ

— Komitet za izgradnju kanala Dunav —-Odra—Eiba u Pragu rešio je da traži od vlade, da ova unese u svoi opsežni program investicija izgradnju kanala od Deyina na Marhi do Hodonina na Odri. Radi se o omogućavanju dunavskim brodovima do 1000 tona prilaz do Ostrave, čime bi se omogućio jevtiniji transport u pravcu Balkana.

ЗАДРУГАРСТВО

— Savez nabavljačkih zadruga „državnih službenika sazvao je konferenciju zainteresovanih, na kojoj je pretresan predlog bugarskih zadrugara da se osnuje jugoslovenskobugarski privredni· institut za proučavanje privredne strukture obeju zemalja, regulisanie privrednih odnosa i zajedničko istupanje na pijacama u inostranstvu. Na konferenciji primljen jie predlog osnivanja bugarsko-iugoslovenskog privrednop instituta, čiji bi zadatci trebali da budu proučavanie privrednih prilika kod nas i u. Bugarskoi, zatim ispitivanje mogućnosti stvaranja zajedničkih preduzeća. c_i

ТУРИЗАМ

— Za turističku propagandu u Čehoslovačkoi je ove godine potrošeno 4,5 ти. Ке ili 95 TOM Više nego u' А ћодпој godini. |