Narodno blagostanje

Страна 736

— Prema izjavama ministra privrede belgijska vlada namerava da provede privredne reforme, koje bi išle protiv privrednog liberalizma, na čije, mesto ima да dođe režim »organizovane privredne slobode«. To neće da bude korporativni sistem, nego organizacija koja se oslanja na slobodne grupe poslodavaca, radnika, zanatlija, trgovaca i poljoprivrednika. Nad različitim uređenjima ima da stoji Savet sa naročitim ovlašćenjima. Ministar je naglasio potrebu staleškog uređenja u vezi sa čestom potrebom državne intervencije.

— Posle nemačkih privrednika govori se da će i pretstavnici francuske izvozne industrije i Udruženja za umanjenje štete od sankcila da nastupe početkom novembra put po Jtaliji. Cili puta ie dolazak u vezu sa italijanskim privrednicima, radi oživljenia franc.-ital. trgovinske razmene.

— U Poliskoi su ovih dana boravili japanski privrednici radi studija mogućnosfi iače poljsko-ijapanske razmene.

·_ — Bivši nemački komesar za cene d-r Gerdeler objavio је članak, u kome podvlači da je reglementacija сепа samo mera iz nužde, od koje treba što manje činiti upotrebu. Reglementacija cena, misli on, bilo da se radi o maksimalnim, minimalnim ili utvrđenim, iziskuje organizaciju raspodele dobara, koju države nerado poduzimaju. Glasovi za takvu reglementaciju, dolazili oni od producenata ili konzumenata, uvek su znak dezorijentacije privrede, koju država ne sme svojim merama ovekovečiti.

— Privredni savet Balkanskog sporazuma sazvao je sednicu komisije za pomorska pitanja u Pirej. Program sednice sačinjava proučavanje saradnje brodarstva četiri Zemlie članice u svim pitanjima pomorskog saobraćaja.

— Stanovnišivo Sarajeva poraslo je sa 62 hili. lica u 1920 стод. па око 80 1. и 1985 g. Pridošli stanovnici otpadaju najvećim delom na siromašne slojeve, kao što se to vidi iz poreske statistike. Od 80 hili. stanovnika plaćaju državnu tečevinu samo 13 hili. ı to ispod 300 din. godišnje oko 6 hilj., 300—1 hili. din. oko 4 hili., od 1 hilj. do 2 hili. oko 2 hili., од 2 1. до 8 Ки. око 500, од 3 do 10 hili. oko 300, od 10: Ти. до 15 ћу. оКо 120, од 15 0. до 20 11. око 40, од 20 ћу. до 30 1. око 15, од 30. 51. до 50 5. око 15 1 preko 50 hili. oko 10. U strukturi gradskih prihoda nastale su takođe velike promene. Dok je u 1910 god. na posredne poreze otpadalo 32,4% celokupnog prihoda, budžetom za 1936/37 godinu predviđeno je 47,12%, na neposredne poreze 7,2% prema 19,15% i najzad ma prihode iz gradskih imanja, kapitala i preduzeća 60,4% prema 33,7%. Ukupni prihodi i rashodi predviđeni su sa 92,9 mil. din. za budžetsku 1936/37 godinu prema 31,1 mil., 28,8 mil., u prethodnim godinama i

" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 45

18 mil. prema 1924/25, 12 mil. din. prema 1923/24 god. i 8,5 mil. prema 1929/923 g.

— U Pariz je osnovan Comitć national dentente du commerce et de lindustrie sa zadatkom, da radi na tunapređeniu saradnje između trgovinskih komora 1 розјодамасктћ udruženja. Uprava komiteta sastoji se po polovinu od pretstavnika trgovinskih komora i poslodavačkih udruženja.

Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар Филипс, југословенско-трговачко а. д., Београд, упис

промене чл. 6 друштвених правила. — Панчевачки парни млин, дд. Панчево, упис промене чл. 1 друштвених правила. — Текстилна трговина а. д., Београд, упис чланова

управног одбора гг.: д-ра Бранка Петровића из Новог Сада, д-ра Јосифа Малужића из Бача, д-ра Милована Секулића из Новог Сада, д-р Мартина Матића из Суботице, д-ра Ђуле Крихабера из Суботице, д-ра Јована Бустина из Оџака и Хуга Статера из Будимпеште. — А. д. за подизање млинова у Петровграду, упис фирме и чланова управног одбора гг.: Емила Дајча, Макса Улмана и д-ра Јаше Милиха. — Ратарска банка дд. у Молу, упис промене чл. 87 друштвених правила.

Зборови акционарских друштава

7 новембар. — Анте Берковић и синови д. д. Бродски Варош (вакредан). — „Путник“ друштво за саобраћај путника и туриста у Краљевини Југославији а. д. у Београду (ванредан).

9 новембар. — „Орославиа“ инд. и трг. д. д. у Загре= бу (ванредан).

12 новембар. — Централна банка а. д. Београд (ван-

редан).

14 новембар. — Бач-Фекетичка штедионица д. д. У Фекетићу (редован). -

15 новембар. — Патриа, творница коњака и финих ликера д.д., Загреб (редован).

28 новембар. — Југо-гума а. д., Београд (редован). BIBLIOGRAFIJA

Prof. D-r Bruno Dietrich, Wirtschaftsgeografische

Lindđerkunde, Band 9. Aussereuropa. Carl Heymanns Verlag, Berlin. Oestrerreichischer Wirtschaftsverlag Kommanditgesellschaft Payer & Co., Wien. Str. 931. F. A. Hermens, Đer Staat und die Weltwirtschaftskrise. OQesterreijchische Wirtschaftšуепаге. Berlin —Wjien—Zurich. 1936.

SB BR: BB M

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 31 OKTOBRA 1986 6.

Prikazujući stanje Narodne banke moramo da ukažemo u prvoni redu na veliki porast opticaja za 157,4 mil. na 5,311.4 hili. din. čime je postignut novi rekord od počefka krize do danas. Drugu rekordnu cifru pretstavljaiu opticaj i obaveze po viđenju sa 6.819.1 hili. din. Porast ove pozicije fijje bio velik, svega 1,2 mil. din., zbog toga što je porast opticaia skoro u celosti iziednačen sa padom obaveza DO Viđenju za 156,2 mil. din. na 1,507.7 hili. din. od čega пајуес deo, 155,8 mil. din., otpada na žiro račune, dok je Kretanje

po drugim dvema sfavkama ove pozicije, potraživanje dr-

žave i razni rashodi, neznatno. U pasivi imamo još smanjenje razne pasive za 883 mil. na 342.4 mil. din.

U aktivi je najveća a i naivažDpija promena smanjenje stoka kovanog novca za 821.2 mil. na 328 mil. din., što je razlog da porast opticala nije ioš i veći. Druga važna ргоmena je daljnji porast zajmova za 18,8 mil., koji se nastavlia pojačanim tempom. Priliv deviza koje ne ulaze u podlogu bio je slabili i iznosio je svega 1,1 mil. Razna aktiva porasla je za 1,6 mil. na 676,7 mil. din. Vrlo interesanino je i kretanje stavki u podiozi. Zlato u kasama se naglo povećava, delimično na račun zlata na strani a delom i usled kupovina u zemlji Podloga iznosi 1,591.6 hili. din. od čega otpada