Narodno blagostanje

14, овембар 1936,

пада од те своте на путнички саобраћај. Али вероватно приличан износ, пошто је путнички саобраћај у већој мери порастао него робни. Код статистичке процене ефекта снижења путничких тарифа требало би узети у обзир и ове приходе, пошто су они најуже везани са путничким саобраћајем. (Овако кориговани приходи не би заостали према онима из претходне године. Статистички доказ повећања путничких тарифа, као што је употребљен приликом повишења тарифе у априлу O. T., y најмању руку је споран.

Већ смо приликом приказа финансија у прошлој години у бр. 2. о. г. констатовали немогућност инвестипија из редовних прихода. У 1985. г. у том погледу стање је постало још горе. Дефицити су у ранијим годинама покривени летећим зајмовима. У 1984 г. они постају мањи,

а у 1985 дефицит иде на рачун имовине.

U poslednjem broju »Radničke zaštite«, organa Suzora, objavljeni su rezultati detalinog popisa osiguranih članova od 30 juna 19935 god. po mestima Na podatke za 1933 i 1934 god. mi smo se već osvrnuli. iz ovih podataka vidi se stepen industrijske razvijenosti raznih krajeva. Ukupni broi osiguranih je iznosio 565.008 (muških 409.670), više za 16.380 ili 2,0% nego u 1933 god. i za 46.186 ili 8, % nego u 1934 god. Na šest hanovina iz iužnog dela države (Vrbaska, Primorska, Drinska, Zetska, Moravska i Vardarska) otpada 156.180 osiguranih ili 27,0%, dok je u samoj Savskoj banovini bilo 151.053 ili 26,7/% tj. skoro toliko koliko u svih pomenutih šest banovina. Zatim dolazi Dunavska banovina sa 103.374 ili 18,3 %, Dravska sa 90.563 ili 16,0% i Uprava Beograda sa 64.437 ili 11,4%. Još nam bolje pokazuje stepen privredne razvijenosti procentualni udeo osiguranih u ukupnom broju stanovnika. Na celu Kraljevinu on iznosi 4,06%. Iznad proseka se nalazi na prvom mestu Uprava Beograda, gde je svaki peti sfanovnik osigurani. radnik ili nameštenik (22,00%). Ovde dolazi u obzir samo gradsko stanovništvo u Beogradu, Zemunu i Pančevu. Na drugom mestu je Dravska banovina sa udelom od 7,97% (muških 10,24% i ženskih 5,87%). Znači, da u Dravskoj banovini od lica Која privređuju skoro jedna petina otpada na osigurane kod Suzora. Ovde nišu uzeti u obzir rudarski radnici, od kojih preko četvrtine otpada na Dravšku banovinu (oko 10 hili.), kao ni oko 10 hili. železničkih radnika. Na trećem mestu je Savska banovina sa udelom od 5,56%, na četvrtom Dunavska sa 4,32%. Мајтапј је udeo osiguranih u Moravskoi banovini, gde iznosi 1,60%, zatim Vardarskoij (sa 1,78%), Vrbaskoij (sa 1,98%), a između 2 i 3% kreće se kod ostale tri banovine.

Procentualni udeo zaposlenih prema ukupnom stanovništvu kreće se od 0,01% (Šavnik) do 67,01% (Celje). Od svih 410 mesta za koje su izneti podaci samo 64 imaju više od 5% svoga stanovništva osigurano kod Suzora. Interesantno. je da na Dravsku, Savsku i Dunavsku banovinu otpada 54, a na svih ostalih 6 banovina samo 10 među kojima su sedišta banovina. Vrlo je mali broj mesta u kojima radništvo pretstavlja većinu stanovništva. Takvim se mogu smatrati samo mesta sa naimanje 25% osiguranih, što se sa članovima porodice, rudarskim, Žželezničkim i drugim radnicima penje prosečno iznad 50% od ukupnog stanovništva. Ovih industrijskih mesta ima u celoj državi 10 i nijedno se ne nalazi na jugu. То su: grad Celie (sa 67,0%' osiguranih), Sušak (38,0%), Maribor (37,39%), Vukovar odnosno. Borovo (34,4%), Varaždin (33,9%), Liubliana (30,9%), Ptuj (30,0%), Zagreb (29,9%), Beograd (25,1%) i Nova Gradiška (24,5%). Ovim mestima moglo bi se dodati, možda, još oko 10 mesta kod kojih se procenat osiguranih kreće ižnad 15% (Seni, Panče-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 747;

vo, Vinkovci, Novi Sad, Petrovgrad, Osjek, Split, 1 Niš, Karlovae, Krani, Kragujevac).

Koliko je velika privredna zaostalost čitavih а države govori nam činjenica da nabrojenih 20 pretežno radničkih mesta imaju oko 950 hilj. osiguranih, i na njih otpadaju dve trećine svih radnika u državi, dok svih ostalih. oko 390 mesta imaju oko 215 hilj. radnika. Nesrazmer se vidi kad se uporedi sa brojem osiguranih u Beogradu, Zagrebu“i Liubljani, koji je iznosio oko 140 hilj.

Broi osiguranih kod ега

1935 1933 = ili У - u % Beograd sa Zemunom 60.549 54.400 — 10,0%

Zagreb (bez okoline) 54:457 51.355 = 6,0% Ljubljana (bez okoline) 18.468 19.279 — 40% | Beograd sa Zemunom stoji na prvom mestu sa 60: 550 radnika, na drugom Zagreb sa 54.457 i trećem Ljubljana'sa 18.468. Za dve godine u Beogradu se povaćao za desetinu broi radnika, Zagreb za 6%, dok se u Ljubljani smanjio za 4%. Znatna pomeranja pokazuju ı mnoga druga mesta.

Најкарактеристичнија појава У октобру О. г. настављен КОЈУ нам показује извештај је пораст надница и запо- Ђубљанског окружног уре-. слености у Дравској да за октобар за његово подбановини ручје ове године јесте максимални пораст просечне осигуране наднице, која је износила 23,0 дин, више за 0,49 д. него у истом месецу прошле године. У извештају се каже, да није било рђавог времена са снегом, које је неповољно утицало на неке сезонске послове, пораст просечне наднице би несумњиво био већи. Од маја о. г. кад је наступио пораст надница до октобра повећала се просечна надница 32 0,53 дин. Укупна дневна зарада свих 90.450 осигураних чланова износила је 2,08 мил. дин. више за 0,22 мил. дин. или 10,5% него у истом месецу пр. год., и за 0,08 мил. дин. или 3,8% него у сеп= тембру 0. год.

Уз сезонски пораст запослености у трговини, занатству и грађевинској делатности, који је наступио у сеп-= тембру, видимо у овом месецу и пораст радничких надница и дохотка у Дравској бановини.

Просечан број осигураних у октобру о. гг. износио је 90.450 и већи је за 7.889 од оног у истом месецу прошле године. Услед кише и снега половином месеца неки сезонски послови су престали те је број запослених пао на 88.940; али се већ до краја месеца опет попео на 91.390 премашивши број у претходном месецу. Према томе сезонски пораст запослености је настављен и у октобру, што дуго година није био случај.

Код мушких је већи пораст и запослености и надница него код женских. А према претходном месецу смањио се и проценат оболелих радника, али се у извештају каже да је он још увек врло висок (2,78% од свих осигураних).

8 (] рмКахи гатхуоја паје рпугеPorast cena stočnih i indd- de q avgustu o. g. konstatostrijskih proizvoda U зер- «vali smo da se makaze cena

tembru o. 2. zatvaraju a troškovi života poskupljuju. Međutim mesečni izveštai Narodne banke za septembar o. 2. pokazuje da su še u ovom mesecu »makaze cena« nešto otvorile. Opšti indeks cena na veliko iznosio je u septembru o. g. 67,0 i veći je za 1,0 poen nego u avgustu O. g., a manji za 0,8 poena nego u istom mesecu prošle godine. Porast je kod industrijskih proizvoda za 1,6 i 1,9 poena na 69,2 i stočnih za 2,3 i 11,3 na 64,9 i veći je od onog u četiri prethodne godine. Indeks cena