Narodno blagostanje

14. новембар 1936. _

финансија изјавио је да се вредност леја не мења и да ће девизни режим остати на снази. Влада има у рукама спољну вредност леја, док на унутрашњу вредност има засад сразмерно мањег утицаја. Питање је како ће румунско становништво примити ову меру владе. У скорој прошлости показало се, да су вести о девалвацији биле довољне да изазову скок цена и насупрот изјавама владе да неће доћи до девалвације. Депресијација леја по курсевима на црној берзи већа је од садашње девалвације. Кензово опажање, дау првој фази депресијације новца његова спољна вредност брже пала од унутрашње, док у другој половини унутрашња вредност брже пада од спољне, показало се тачним. По свима знацима изгледа да се Румунија налази у другој фази, тако да влади неће преостати ништа друго него регулисање унутрашње вредности леја. утеши Готје ото уес 1хпец да је пеNemačka je prebrodila mačka poljoprivredna proiz-

krizu vodnja već. za blizu 10% veća nego 1928/29, dok ije vrednost prodatih proizvoda tek 86% vrednosti iz 1998/29: Sličan napredak pokazuje ı industrijska proizvodnia.

Рт EK Keri ===

Prema podacima Zavoda za. proučavanje konjunkture dostigla je nemačka industrijska proizvodnja u drugom tromesečju o. g. opet volumen istoga razdoblja 1929 god. Time Nemačka opet stupa u red prvih industrijskih zemalja uz Japan i Englesku. Japan je već 1932/39 doživeo nov prosperitet, a Engleska 1935 god. Danas ie u Japanu industrijska proizvodnja za 50% veća nego u 1929, a u Engleskoj za 20%. Pored ovih zemalia stoje samo još članice Sterling bloka u severnoj i istočnoj Evropi, u kojima ie, zahvaliujući izvesnom malom broju novostvorenih industriia, proizvodnja već od 1934/35 počela da napreduje. Ta pojava je, uostalom, sasvim razumljiva. Isto se svakako može reći i o agrarnim zemljama jugoistočne Evrope.

Povećavši svoju industriisku proizvodniu, Nemačka je uspela da poveća i svoi udeo u svetskoi proizvodnji na 11,1%

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 149

prema 9,5% sredinom 1932 i 10,8% sredinom 1929. Оуај паpredak se ne može objasniti samo priključenjem Sarske oblasti, ier je time nemačka industrijska proizvodnja povećana tek za 0,15%. Danas је Nemačka druga po redu industrijska zemlja u svetu, odmah iza S.A.D. Izvoz industrijskih proizvoda, međutim, vrlo je opao; njihov uvoz se DpOoVećao, iako u manjoj meri. Prema tome је povećanje proizvodnie bilo iskliučivo u korist domaćeg tržišta. Računa se da је volumen prodaje danas za oko 8% veći nego 1929, dok je 1932 god. bio za skoro 50% manji nego te godine.

Porast proizvodnie u stvari ipak nije toliki, koliki izgleda na prvi pogled. Postoji, naime, velika razlika između porasta proizvodnje produkcionih i one potrošačkih dobara. Proizvodnja produkcionih dobara porasla je na 112, a ona potrošnih dostigla je tek 92. Na proizvodna dobra otpada 65% celokupne industrijske proizvodnje, prema svega 19% za vreme krize. U 1999 bila je razmera između produkcionih i potrošnih dobara u proizvodnji otprilike ista kao danas. Ovoliki porast proizvodnie produkcionih dobara prouzrokovan je velikim državnim investicijama, koje su preduzimane delom iz socijalno-političkih razloga, kao građenje drumova, a delom radi postizavanja nacionalno-političkih ciljeya, kao naoružanje i nabavlianie sirovina.

Međutim, kao i kod polioprivrede, ni u industriji vrednost prodate robe nije u srazmeri sa porastom proizvodnje. Vrednost prodaje industrijskih proizvoda iznosi danas, Otprilike, 5,2 mililardi maraka mesečno. To je doduše za skoro 2,9 mililarde više nego u 1982, ali ie ioš uvek za 27,5% manje nego: u 19929 god., kada ie mesečno prodavano industrijske robe za 7,2 milijardi maraka. Ovakav razvoi vrednosti DTOizvodnie ima svoj uzrok, prvo, u opštem padu nivoa cena sa 100 u 1998 na 70 u 1932 i 72 sredinom 1936. Poslednjih godina uticale su na opadanje cena i zvanične mere, preduzimane iz političkih razloga. S druge strane u ovim niskim cenama dolazi do izraza i opadanje troškova. Porezi i SOcijalni tereti su se povećali, ali su troškovi za sirovinu po komadu proizvedene robe za više nego trećinu manji nego 1999, a i nadnice i plate su se smanjile.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖЂА.

ИНДУСТРИЈА

— Prva francuska fabrika na koju je primenjen zakon o nacionalizaciji ratne industrije je fabrika mašina u Le Mansu, kola je ovih dana prešla u državne ruke. Nije još poznato kako su dosadašnji vlasnici fabrike obeštećeni.

— Na engleskom tržištu je kaučuk dostigao пајуке cene od 1929 god.

— Pregovori za zakliučenje Međunarodnog sindikata koksa, koji su se vodili u Londonu 4 i 5 novembra, nisu doveli još do definitivnih rezultata. Zapelo je usled nepostoja-

nja jedinstvene ограштасје engleskih ·izvoznika uglja i koksa.

— Удружена индустријска предузећа Рајха (Мјав) проводе конверзију дела својих 41 | ф-тних облигација у износу од 10 мил. марака. Нови зајам ће се уписивати преко Берлинске берзе. Уписивање ће се вршити по курсу од 97%. |

— Директор шведског института за истраживање руда, изјавио је да је наишао на знатна налазишта бакра, цинка, олова, сребра,. злата и калијевих соли. Службени извештај о овом објавиће се у скором времену,

— Европско рударско друштво са седиштем у Паризу отвара филијалу у Београду, која ће експлоатисати рудник магнезита Срезојевци.

НОВЧАРСТВО

— Broj čekovnih računa kod Poštanske štedionice bio je 31 oktobra 26.111, prema 26.049 i 25.978 na kraju dvaju prethodnih meseci. Čekovni promet u oVoi godini prvi put prelazi 7 milijardi i iznosi 7,1 milijardi din., od čega otpada na promet bez gotovine 3,8 milijardi (53,97/%), prema 6,4 milijardi, 3,4 milijarde u prethodnom mesecu. Ulozi su iznosili 1.2, milijardu prema 1.1 milijardi i 1.1 milijardi, a saldo štednog prometa, koji ie u oktobru manji, 999,5 prema 937,5i 9931 mil. din.

— Holandska vlada je odgovorila parlamentu na memorandum o stabilizaciji forinte, da ona pod sadašnjim usloVima ·smatra za preuranjenu stabilizaciju valute vezanjem za zlato ili za neku drugu valutu, koja ni sama još nije stabilizovana. Vlada smatra da јој је 105 uvek potrebna sloboda kretania u tom pogledu.

— Narodna banka je otkazala kredite, koje je dala na