Narodno blagostanje

|L 1986.______

___ Srpško poljoprivredno društvo odlučilo ie da podigne palatu u Beogradu, na uglu Sarajevske i Gepratove ulice. Troškovi zidanja predviđeni su sa 4 mil. din.

— Savez hrvatskih obrtnika namerava da zida u Zagrebu na Ilici veliku palatu, u kojoj bi se smestile sve Zanatske ustanove i stalna zanatska izložba.

— Novo izgrađeni Zagrebački Zbor zauzima 10,3. hilj. kvadratnih metara pokrivenog prostora, dok su stare prostorije zauzimale 9,3 hili. kv. m. Vrednost građevina i zemljišta iznosi 16 mil. din. od čega na zemljište otpada 6,3 mil. a 9,7 mil. “din. na zgrade. Uprava je odlučila da kod Gradske štedionice. podigne 2 mil. din. zajma za uvođenje centralnog стејапја.

— Osnovana je u Beogradu »Matica rada« sa ciliem da proučava i propagira organizaciju racionalnog rada. Članovi uprave su g.g.: d-r Bogumil Vošnijiak, ministar u p., pretsednik; ing. Milan Nešić, prof. univerziteta; Milan Marianović, ing. Voiko Koprivnik i Svetolik Sretenović.

— Direkcija tramvaja i osveiljenja u Beogradu uputila је konduktere па tramvajima da ne primaju više putnika nego što je predviđeno.

-— U osnovnim školama Zetske Danovine upisano je ove školske godine 81 hili. đaka prema 77 hili. u 1935/36 god. i 68 hili. u 1934/85 god.

— Između Rumunije i Turske zakliučen je sporazum o iseljavanju rumunskih Turaka u Tursku. Iseljavanje će trajati pet godina. Prva etapa obuhvata 150.000 Turaka, čija su imania već unovčena i koji će skoro nastupiti put u Tursku. Do konca pete godine će se iseliti i ostali delovi. Iseljavanje se vrši prema pokrajinama u Rumuniji, koie danas naseljavaju Тита.

— U Vukovaru i Bosanskom Brodu osnovane su carinarnice 1 reda umesto dosadašnjih carinskih odeliaka Osečke odnosno Zagrebačke carinarnice.

— Pretstavnici vlasnika bioskopa predali su pretstavku Ministru finansija u kojoj su tražili sniženje taksa na bioskopske karte, koje iznose 38,5% od čiste ulazne cene.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 769

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akc. društava:

21 novembar. — Eksportno i Importno d. d. u Zagrebu (vanredan).

25 novembar. — Bosnafilm d. d. u Zagrebu (redovan).

28 novembar. — Lim d. d. tvornica željeznih bačava, metalnih proizvoda i kisika u Zagrebu (vanredan). — Penkala tvornice d. d., Zagreb (redovan). — Sjemenar d. d., Osijek (redovan). j

30 novembar. — Tonet-Mundus, jugoslov. tvornica nameštaja iz savijenog drveta d. d. u Varaždinu (redovan).

5 decembar. — Banovina d. 4. za montanu ind. u Zagrebu (redovan).

17 decembar. — 1 Srpska parna pivara Đorđe Vaifert a. d. u Beogradu (redovan).

20 decembar. — General technic Company, trgovačko a. d., Beograd (vanredan).

Trgovački registar:

Udruženi rudnici i talionice a. d., Zagreb, upis promene čI 4,08% 10. 50% 16, 07 18: 107 20, 20, 99. 29. 24 | 97 draštvenih pravila i članova upravnog odbora g. g.: Prima Arnulda iz Aleksinca, Roberta Arnulda iz Zagreba, Žana van Heste iz Brisla, inž. Žerarda Fure iz Brisla, Nikole Naimana iz Beograda i Adolfa Cuvaja iz Zagreba. — Oroslavska tekstilna industrija a. d., Zagreb, upis članova upravnog odbora g. g.: d-ra Aleksandra Moča, Ljudevita Smetane i Lea Švarca svi iz Novog Sada. — Jugoslovensko standard elekrik kompani a. d. iz Beograda, upis člana upravnog odbora ge. Nikole Naimana, adv., iz Beograda. — »Minerva« nakladna knjižara d. d., Zagreb, upis članova upravnog odbora zg. z.: d-ra Krasnika Stepana, d-ra Marića Milana, d-ra Marića Artura i d-r Rodanića Rudolfa. — Stolarska i kolarska industrija d. d. u Zagrebu, upis članova upravnog odbora pg. g.: Antuna Kaifeša, mr. farm. Vlatka Bartulića i Ivana Topole.

КОЊУ.

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 NOVEMBRA 1986 6.

Promene u stanju Narodne banke, u izveštajnoj nedelji,

nisu iste tendencije kao u prethodnim mesecima. Izvozna i turistička sezona presfaje, što se jasno može uočiti analizirajući pojedine pozicije, Devize koje ne ulaze u podlogu, zajmovi i razna aktiva pali su prema prethodnoj nedelji. Prva pozicija za 6,55 mil. na 567,8 mil., druga za 10,6 mil. na 1.717,5 hilj. i treća za 4,2 mil. na 678,1 mil. din. Podloga je ostala nepromenjena, ali je u njenom sastavu došlo do promena. Zlato u kasama se povećalo za 9,4 mil. na 1.530,8 hilj. din., a za skoro isto toliko se smanjilo zlato na strani za 9,2 mil. na 65,1 mil. din. Stok kovanog novca povećao se za 6,6 mil. па 3435 пи. din. Žiro računi porasli su za 22,7 mil. na 838,7 mil. din. Porast obaveza po viđenju iznosio je 20 mil. din., pošto se odbije pad potraživanja države za 2,8 mil. din. (na 14,4 mil.). Opticai novčanica pao je za 33,2 mil. na 5.197,5 hili. din. Opticai i obaveze po viđenju pokazuju posle dugog vremena pad za 13,3 mil. na 6.828,4 hilj. din. Zlato u kasama sa 28,5% prima iznosilo je 1.967,1 hilj. din., za 12 mil. više пего ш' ргебћодпој педејј, док је шКкирпа рофшога, kao što smo već napomenuli, ostala nepromenjena. Pokriće se usled pada novčaničnog opticaja neznatno povećalo na 30,0%. Porast "жаба и kasama i pad novčaničnog opticaia prouzrokovali su povećanje pokrića zlatom u kasama sa 28,59% па 28,80%.

КТУРА

Београдска берза

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

У извештајној недељи Ратна штета и Беглуци достигли су рекордне курсеве од пре две недеље, док су Далматинци постигли нов рекорд са 68.25. Скок курсева је при крају недеље заустављен. Било је реализација, које прате сваку па и најснажнију хосу. Али се отпорност курсева показује баш у тим моментима. Незнатно је попустила Ратна штета, док су се Беглуци и Далматинци држали. Прошлонедељни застој и мала депресија при крају ове недеље изражава се првенствено у курсевима Ратне штете. Беглуци и Далматинци имају, као што се по курсевима види, неискоришћене резерве. Фаворит, и поред тога што курсеви показују осцилације, је Ратна штета. То се види из необично јаког ангажовања у термину. У извештајној недељи већи је био обрт у термину него у промпт роби; обрт у термину износио је 1.4 мил. дин. а у промпт роби 1 мил. Док је само мали пад курсева Ратне штете био довољан да се обрт повећа, дотле су се курсеви Далматинаца и Беглука држали. Код њих није дошло до реализације. Природно је да не може бити један папир корисник хосе а ла лонг. Изједначење курсева не иде аутоматски, једновремено, него степенасто у разним фазама. Жива тражња Беглукаи нарочито Далматинаца показује да они