Narodno blagostanje

Страна 760

Затим, професионална организација је обухватила до сада, можда, свега петину радника, а ако изузмемо државне, онда опет остају бар две трећине радника ван организације. Ово отсуство организације могло би да буде аргуменат за ињ тервенцију државе, која би допунила тај недостатак, али ни у ком случају да се тако крњој орга-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

__Бр. 47

низацији поверавају нове функције, које ће она тешко да проведе.јо важи и за послодавце. А кад би постојале јаке организације онда, по жељи истих, овакве интервенције не би биле ни потребне. Питања би се решавала на друге. начине, који су већ одавно у пракси.

У. ПРЕДЛОГ УРЕДБЕ Г. ГОЛИЈА И САДАЊЕ СТАЊЕ

· Преднацрт Уредбе о минималним надницама, обавезним колективним уговорима, обавезном помирењу и арбитражи, који је пре пола године израдило Министарство социјалне политике повучен је. Њиме нису биле задовољне заинтересоване стране, а свакако су постојали и објективни разлози за његову корениту измену. ~

Претставници радника су се изјаснили против оваквог решења. Г. Крекић је изнео да главна примедба радничких претставника на преднацрт јесте да су обухваћени као једна целина минималне наднице, колективни уговор, мирење и пресуђивање, иако су разнородни. Он даље каже у својој аргументацији: „Нелогично је и нездраво да власт намеће колективне уговоре. Ако би се пошло тим путем, то би значило смрт колективним уговорима уопште" (Социјални архив, од 1985 г., бр. 4— 5): Захтева слободу организовања, а и одбацивање одредби о забрани штрајка и мирењу. Са стране радничких претстатвника одмах у почетку се изнело да потребу увођења минималних надница изискује баш положај оних најниже плаћених неквалификованих радника, који не могу да се користе синдикалном организацијом и колективним уговорима. Минимална надница треба да заштити ове групе радника, док други, нарочито квалификовани боље плаћени радници имају мање потребе, а имају и више могућности да свој положај и наднице регулишу повољније на други начин.

Са предложеним преднацртом нису били задовољни ни неки послодавачки кругови. Г. Ћурчин је на бледској конференцији претставника индустријалаца и њихових корпорација, у свом реферату изјавио да код нас није могућа обавезност склапања колективних уговора. То је могуће само у земљама са фашистичком Спирит ованом) привредом.

У даљем развитку питања минималних надница и уређења радних односа несумњиво да је најважнији догађај предлог Уредбе о минималвим надницама, колективним уговорима, арбитражи и помирењу које је израдио секретар Звезе индустријалаца у Словенији г. Голије.

Бледска конференција индустријских претставника пристала је у начелу на увођење минималних надница и то је после дуже дискусије предлог примљен једногласно. С њим су се сложили претставници привредника из јужних крајева. За базу је узет предлог г. Голија, чије су главне одредбе како га је резимирао сам аутор:

„Уредба предвиђа компромис и не претстав-

а јединствену надницу за целу државу, већ ос:

новну надницу т.ј. некакву „ст оћп“, правичну надницу, која би се одређивала по бановинама, но с тим да се може ићи само на 15% на више или Ha ниже од основне наднице, одређене јединстве-

не за целу државу. Садања основна надница да буде 2,5 дин. на сат. У Уредби је изражено начело слободе склапања колективних уговора по струкама. Што се тиче арбитраже она мора бити простовољна, а не обавезна. За време трајања арбитрже не сме доћи до обуставе рада".

На конференцији трговинско-индустријских комора, која је од 11 до 13 новембра о. г. одржана у Бањој Луци, донета је резолуција у којој се каже да би се код нас могао прихватити принцип увођења минималних надница, али не генерално, како то предлог Уредбе предвиђа, него у сарадњи са привредним коморама и поступно по појединим привредним гранама, како се то ради и у земљама далеко развијенијим од наше.

Што се тиче колективних уговора и поступка помирења и арбитраже конференција сматра да то поглавље треба изоставити.

Своје гледиште по овом питању изнели су и претставници разних привредних организација, индустријалаца, трговаца и занатлија. Исти је случај и са радничким организацијама и претствницима. Такође су и надлежни фактори често изнели своје гледиште. Кад се ово пажљиво резнимира већ се могу видети главне линије претстојећег законског решења овог питања.

Законско решење поред минималних надница обухватило би колективне уговоре, арбитражу и помирење. Код минималне наднице су четири ствари главне. Прво, основна надница која би послужила као база за одређивање минималне наднице, која би по предлогу г. Голија износила 9,5 дин. на сат, одн. 20 д. за 8 часова рада. Друго, разлика између највише и најниже наднице у земљи, која по предлогу г. Голија може бити само 15%, а по предлогу привредника из јужних крајева '95-30%. Овде још долази у обзир игорња граница минималне наднице, која по једном предлогу не може премашити двоструки износ основне наднице, а код неквалификованих радника 30% изнад основне наднице. Привредници из мањих места, где су нижи трошкови живота, захтевали су да се и о томе води рачуна. Треће, обим минималне наднице. Према садањем стању минимална надница би обухватила индустријске, трговачке и занатске раднике, у свим предузећима и радњама, изузев нека државна предузећа и послове. Питање третирања државних предузећа је од великог значаја, кад се има у виду да преко петине свих радника у земљи отпада на оне запослене у државним предузећима и повременим радовима. Г. Јакшић, секретар сарајевске Радничке коморе је пре две године изнео да држава запосљава преко 150 хиљада радника, а кад се узму

у обзир пораст запослености; грађевинске делатноке и јавни радови, 'онда, вероватно, да се до данас тај број попео на 200 хиљ. Минималне наднице не би обухватиле три велике категорије радни-