Narodno blagostanje

5. децембар 1936.

Što se tiče najavljenog plana finansijske. reforme, on je iznenadio pre neugodno nego ugodno. To vredi prvo za provizorno čišćenie komunalnih. finansiia, za Које. država зтауЦа | Фераг ташта i opštinama 700 miliona fr. ha raspoloženje, tl nom. Još više to vredi za poreski reformu, koja prema Boneovu računu na iednoj strani snižava poreske prihode za | milijardu a ma drupoij povećava za 1,5 milijardu Ir. Skupi i nepregledni porez na promet i na proizvodnju zamenjuje se uvođenjem jedinstvenog poreza, i to 6% za robu ı 2% za usluge, koji se ubire samo od jednog poreskog obveznika. Izuzetak od ovog čini naročiti namet na ugalj, vino i klanice, оде ostaje sve po starom, dok važne životne namirnice, gde je ovai porez još pre ukinuf, ostaju i dalje pošteđene od novih tereta, da bi se izbeglo poskupljenje života. Ova socijalno-politička liniia poreske reforme nadopunjena je јаčim opterećenjem kapitalista. Poreske izjave, koje su do sad bile prepuštene ličnoi inicijativi poreskih obveznika, novom reformom postale su obaveznim pri postojanju izvesnih spolinih znakova bogatstva obveznika, kao automobila, jahta, i luksuznih kuća za stanovanje. Porez na dohodak preko 75.000 fr. i porez na velika nasledstva reformom su povećani. Tome dolazi uvođenje poreza na rezerve akcionarskih društava, kod kojih se izvanredne rezerve opterećuju sa 2% a neisplaćeni dobici sa 4%. Pokušaj oživljenja tržišta kapitala, na koje vlada postaje sve više upućena, propao je usled oštrih mera kontrole. Dejstvo sniženia poreza na prinos od hartija od vrednosti sa 24% na 18%·i ukidanje 10% smanjenja kamata na državne papire kompenzirano je ·uvođenjem poreskog pasoša, koji se mora podneti pri svakoj isplati dividende, da bi se onemogućilo izbegavanje poreza.

Ove kapitalu neprijateljske mere, koje daju hrane novom tezauriranju i bežanju kapitala, stoje u suprotnosti prema potrebi vlade da kapital privuče na francusko tržište i njiim dovede privredu do oživljenjia. Ova potreba za kapitalom utoliko ie veća, što vladina politika s jedne strane U SVOjim konjunkturnim merama sve više mora da apeluje па spremnost kapitala, da vrši svoju privrednu funkciju, a 5 druge strane ona sama će biti prisiljena da se obrati tržištu kapitala za čitavih 27,5 milijardi franaka, da bi začepila deficitarne rupe u svojim finansijama.

aa =e<=z=-zzzz== у

Koristeći se podacima iznetim u mesečnim biltenima Društva Naroda konstatovali smo u br. 92 od o. g. da su se u prvom polgođu svetska trgovina i industrija povećali; da je porast industrijske proizvodnje najmanji u zemljama »zlatnog bloka«; da cene rastu, a makaze cena da se zatvaraju i da se smanjuje broi nezaposlenih.

Dalji porast svetske frgovine i industrijske proizvodnje

O O 1 О

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

manje od trećine sume, koja se smatra potreb-.

Страна 791

U trećem tromesečju o. g. oživljenje је nastavlieno, prema podacima Društva Naroda.

Svetska trgovina 74 zemlje (bez Italiie) porasla je izraženo u zlatnim dolarima za 6,5%. Porast je skoro kod svih zemalja i jedino Švajcarska pokazuje nešto veće opadanje.. Od velikih država vode Engleska i S.A.D.

Industrijska proizvodnia u ovom tromesečju pokazaje veći porast no svetska trgovina. Od 20 zemalja, koliko je navedeno u izveštaju, opadanje prema istom tromesečiu prošle godine pokazuju jedino Austrija i Grčka za nekoliko poena. Porast kod ostalih za poslednju godinu iznosi prosečno 5 do 15 poena i najveći je kod Rusije ı S.A.D. Indeks industrijske proizvodnje premašio je onaj iz 1929 god. kod polovine od navedenih zemalja i to: Rusije (na 358,0), Јарапа (151,0), Finske (14,0), Švedske (140,0) Danske (134,0), Čilea (129,0), Grčke (128,0) Mađarske (127,0), Norveške (122,0), Estonije (127,0), Rumunije (115,0) i Nemačke (111,0). Ovoi grupi zemalja može se pribrojiti i Jugoslaviia. Naigore stoje: Holandija (indeks 67,0), Belgija (73,0), Poljska (75,0) i Austrija (80,0). Porast industriiske proizvodnie je daleko više usledio kao posledica oživljenja unutrašnjeg tržišta zemalia nego povećane međunarodne razmene dobara. Stoga industriiska proizvodnia malih industrijskih zemalia (Holandije, Belgije i Austrije) koje su pre krize imale relativno vrlo velik izvoz gotove robe, mnogo sporije raste od one agramih i većih industrijskih zemalia. Ove druge su bile i manje 2аvisne od svetskog tržišta i lakše su mogle da vode konjunkturnu politiku i provode autarkiju. Zna se da je Holandija bila najvatreniii i poslednji branilac načela slobodne svefske trgovine.

Dalie se može konstatovati da je u poređenju sa stanjem u 1929 g. bio najnepovoliniji položaji doskorašnjih pripadnika »zlatnoga bloka« | |

Tendencija bržeg porasta proizvodnje dobara namenjenih daljoj produkciji od one potrošnih dobara primećuje se ı u ovom tromesečju, čemu najviše doprinosi ubrzano naoružanje. Samo za jednu godinu smanjio se broj nezaposlenih u industrijskim zemljama za oko 3 miliona, od čega više od polovine otpada na S.A.D. Povećao se broi nezaposlenih jedino u Holandiji i Austriji, za nekoliko desetina hiljada. Još uvek veliki broi nezaposlenih pokazuju S.A.D. (10,8 mil.), Engleska (1,38 mil.), Nemačka (1,08 mil.), Čehoslovačka (0,44 mil.), Francuska (0,41 mil.), Holandija (0,39 mil.), Japan (0,34 mil.), Poliska (0,27 mil.), Austrija (0,930 mil.), dok se u svim ostalim zemljama broi nezaposlenih kreće ispod 100 hilj.

Od 12 navedenih država indeks broja zaposlenih u septembru odn. avgustu o. g. bio je iznad onoga u 1999 g. kod: Japana za 16,5 poena, Letonije 9,0 i Engleske 7,0. Najmanji je kod Francuske i Poljske i iznosi 75,2 odn. 77,8:(u julu).

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ИНДУСТРИЈА

— У Татар-Пазарџику подиже се: нова предионица конопље, седма по реду у Бугарској.

— »Ештапсја! Титез« сеп! да се охорофпја ртојтмодnja sirovog petroleja u S..A. D. izneti više od 1,100. пи спа barila i premašiti rekordnu 1999 god., kada je iznela 1,007 miliona. Za prvi devet meseci proizvodnja je dostigla 814. miћопа što prema odgovarajućem yremenu 1935 znači роуесапје ха 11,4%. 8

— Tekstilna fabrika „Ukrina” u Derventi počeće, posle reorganizacije, ponovo sa radom. |

— Француски министар ваздухопловства Кот изјавио је да национализација француске ваздухопловне индустрије не значи њено подржављење. Будућим регионалним друштвима управљаће стручњаци из приватне индустрије, а не чиновници. С друге стране, приватна индустрија. је сада ослобођена великог „дела ризика. Главни циљ национализације је олакшање брзе индустријске мобилизације у случају рата, коју приватна индустрија не би