Narodno blagostanje

__Страна:818 _____

____НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___

Бр 5)

ПЕТЕ: _ Naši ПЕРИ na: · Štranim berzama”

ма prilično niskom nivou stabiližicali su se kursevi

naših papira na pariskoji berzi. T endencija je još uvek slaba, ali je period velikih kursnih oscilacija prestao: 4% zajam od 1895 g. popustio je za 1,50 poena na 197,50, 5% od 1913 za: 9: poena-na 195. i 41/3% od 1911 год. ха 0,75 роепа na 114.75. Porasli su kursevi sledećih хајтоуа: 5% od 1902 za 2 poena na 128, 4-/2% о4 1906 za 3 poena na 120, 41/2% od 1909 za 1.50 poena na 118.50, 41/aO-% od 1910 za 0,25 poena na 114,25,. 7% od 1931 za:4 poena.na 196 i: 5% Im obveznica za 1.50. poena na 97. DNS i

ОХР 3-XIL 0 4-XIL

4% 1895 129— 127— 127.50 (576 1902. || 56 _ . 125— 12870% 00%6 | __1l7_ ____IU/ _ IMO 11|57 1900 | | 10%... 1 6950 | ја 1900 | 1 | |P 1172 4:12% 1911 115.— 114.— 113.75 21.596 1988 0 196 0 0 | | |25— 123| 77% W8l _ı WO. ~ [08— - 196.—- _ 59%. 100 | 955... | 58 0

DEVIZNO TRŽIŠTE –—

Labava tendencija iz prošle naštavila se i u ovoj izveštajnoi nedelji. U funtama bilo je dovolino robe što je prouzrokovalo popuštanje kursa. Marka se poslednjeg dana izveštaine. nedelje. popravila; ali je terminski-kurs još uvek ispod onog za efektivnu robu. Kurs šilinga je takođe popu-

stio. Neznatno, ~ za. četvrt poena bili su popustili i grčki.

bonovi. SOSU. O M ND + = Grčki. London Berlin Beč Pešta Madrid Milano bonovi 4-XII 240.298 137457 830.99 7921 940.30 - 1367.68 "'846=- —— -___ __ 31.78 8-XII 29850 5 1350:98 . 84283. ______ 31,50 9-XII 29840. | 1344.16 | 801.75. ' | __ J}O-XIL | . 23864. 1360 839.864 ''. U ___ 3125

Obrt. je bio' pri labavim kursevima veći neo u pretћодпој. nedelji i iznosio је 27. mil. prema 18 mil. Najviše: je rađen Berlin za 13,1 ти. ргета 86 mil., London 6,8 mil. prema '5,4. mil., Beč 5,4 mil. prema 1977 mil. i Grčki bonovi 480 hili. pr 326 hit Ml 0 | |. |

Kursevi па | етан berzi bili su Меј

· - 97.9. ~ 125 19Х1 96-XI' 3-XII 10-XI{ Amsterdam" 934.80: ·984.—% 935... P935:00 986.60 236.70 London ој 27914 22.203 ј2 21.261 5 | 2031 2132 Njujork 4 43558 355. |. МУ 435 — АЗб-— 435:8 Berlin 74:75. „Тба 175Pariz 20.23 :20.18:ј8 7 20.27 Prag Мен Бао 5:40 ~ > 15.30. 15.38 Beograd _ 0 — M 10

kurseve: funte, 28875, | O гака, 228. LBG, |. 48.80.

i švajcarskog franka 11. 20. ан

Počnicu, — ora) Situacija: na "Svetskom tržištu pšeni-. “u ovoj nedelji, iako su Kursevi :oscilirali. шј

ce naštaVila 565 sled. neryoze, Која. је uobičajena uoči pojave.. efektivne. ı

gentinske robe па tržištu. Naročita _Kkaralkteridiilća задапјег položaja” Svetskog: tržišta ogleda se u činjenici što između kurseva bliskih i najpoznijih termina postoji sasvim mala razlika. Ranijih godina, međutim, ta je razlika bila vrlo меlika, jer su па Slučaj ma koliko đeficitarne žetve stajali” па rašpoloženju ogromni stokovi, kojih danas više nema. Џроredni pregled terminskih cena na Пала svetskim. ber: zama Da nam ovu sliku:

| Decembar—Januar | ли

Пло žil. 100. funti ; 8/11 Ts 8J2 ije Vinipeg centi bušel _ 113. 119 ja

Čikago centi bušel | 125 1083 Roterdam hol. Гог. Ку. | 7.50 777: 2

Ovo su najviši kursevi koji su dostignuti u periodu 1929/36. Pošto se oni javljaju u vremenu kada je snop u Argenhtini. već počeo da pada, to bi se. moglo reći, da više ne

postoji opasnost nekog jačeg padanja kao što je bio slučaj ranijih godina. To ne znači da se narednih meseci. s vreme-

na na vreme, ne treba očekivati izvestan pritisak argentin-

ske robe. Naprotiv, sa tim treba računati sve dok Argentina:

ne izbaci veći. deo viška nove žetve. Verovanje da cene neće pasti pokazuje najzad, i odluka argentinske vlade da ukine minimalne cene. ; Пе

Za prva četiri meseca tekuće kampanje (avgust—novembar) svetski uvoz pšenice bio je oko 500.000 vagona prema 425.000 u istom periodu prošle godine što znači da se povećao za preko 17%. Od novembra o. г. do jula iduće godine Kanada će imati za izvoz oko 380.000 vagona, a to je,

· prema ranijim godinama, relativno: mala količina, čiji izVOZ

neće pretstavljati nikakav. problem. Sjedinjene Američke Države _ ozbilino proučavaju _Ditanie stvaranja gvozdene. техегpokazuje nikakvu volju za ОИРАН ЈЕ Droddie pošto smatra da ova u tekućoi sezoni neće naići ni na kakve veće teškoće. Karakteristično je da se Italija ove godine pojavila kao kupac australijske pšenice kupivši nekoliko tovara. Podunavske zemlje i dalie prodaju pšenicu samo za devize ili zemljama u kojima. uživaju preferencijale. Čehoslovačka je prodala prve partije Italiji, a o prodaji daljih količina vodi pregovore sa Austrijom i skandinavskim zemljama.

Situacija U uvozničkim zemljama početkom decembra izgledala je ovako: glavni kupci u Evropi bili su Italija, Grčka i Nemačka. Italija kupuje pšenicu u svima izvozničkim zemljama; Grčka, i pored većih kupovina argentinske robe, nije još pokrivena; 'Nemačka je: trgovinskim ugoVorom sa Kanadom :obezbedila kupovinu 9—10.000 vagona. Kao kupac javila se i Austrija, koja je već iskoristila mađarski kontingent. Ukoliko, u nedostatku deviza. „пе биде тогла: да dobiie dun гођи- оћа: се 56 тотан да obrati Argentini.

Ма domaćem tržištu situacija је i u ovoi nedelji ПЕРАЈЕ čvrsta. Pošto ie 21 odbor prestao da. izdaje dozvole privatnicima za izvoz, to. je Prizad, pored domaće potrošnje, jedini kupac na tržištu: Đo 'obtistave davanja izvoznih dozvola došlo ie iz razloga, ·Što se, smatra da će. celokupni 'ostatak izvoznog: viška. moći:da budđe· izvezen u zemlie u kojima uživamo preferencijale. Prizađ-preuzima svaku ponuđenu Količina: po dnevnim cenama; pored šlepovske kupuje i Vagon-

'sku :robu, koju je počeo već da disponira prema Sušaku i

Splitu za izvoz u Francusku. Kao što smo u „prošlom. 'izveštaiu rekli, ugovor sa Francuskom zaključen је na bazi, '5000 vagona na čvrstračun i'sa pravom opcije za dalje dve 'tranše Do. '5000 УаРопа а O 65 Francuske naj-