Narodno blagostanje
Страна 824
E uredništva
SIROVINE U OKVIRU PRIVREDE ZEM
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
|
ODBRANE
— METODE SAMOŠNADDEVANJA SIROVINAMA —
L DOMAĆA PROIZVODNJA SIROVINA I ŠTEDLJIVA POTROŠNJA ISTIH
1 ranije su vojne pripreme obuhvatale i izvesno gomilanje rezervi, da bi se u prvo vreme rata, kada privredni aparat tek počinje da se preorijentiše prema ratnim potrebama, osiguralo snabdevanje ratnim materijalom. Totalni rat iziskuje, da se sve rezerve, naročito u onom materijalu, koji se u zemlji ne proizvodi, osiguraju za trajanje čitaVoZz rata. Bez obzira na to, što nije određena nikakva mera za veličinu nagomilanih rezervi, može se reći da količine potrebnih rezervi obično prelaze snošljivu meru za svaku privredu. iz toga proizlazi zahtev da se sigurnost u ratu osigura, mesto gomilanjem rezervi, podizanjem što većih produkcija za njihovu proizvodniu u slučaju rata.
Ovaj zadatak je poznat pod mnogo pominjanim imenom autarkije. Snabdevanje sirovinama stoji u središtu svake politike autarkije. Ono, naime, nije u dovolinoi meri Osigurano ni u t. zv. »haves«-zemliama, kao Engleskoj, S. A. D. i Rusiji, a kamo li u »havesnots«-zemliama, kao Italiji i Nemačkoi. Zato se ne treba čuditi, što se upravo u poslednjini dvema državama čine svi mogući pokušaji, da budu u snabdevanju sirovinama nezavisne od jnostranstva. Što se tiče metoda postizanja ove nezavisnosti, razlikuju se dve grupe.
Pre svega dolaze pokušaji jačeg iskorišćavanja sopstvenih izvora poljoprivrede i rudarstva, što se postiže starim metodama carinske zaštite. Kvalitativne popravke domaće proizvodnje iziskuiu pored carinskih i izvesne organizacione
mere i kontrolu. To naročito važi za pokušaji ponovnogE џуоđenja opalih kultura konoplje i lana, gajenja ovaca u Neтаској, Као i za odomaćenie kolonijalnih proizvoda, na pr. pirinča i pamuka, u zemliama umerene klime, kao što je slučaj kod nas. Tu spada i istraživanje petroleumskih izvora koje se u Nemačkoj provodi državnim subvencijama, a Које traži velike finansijske Žrtve.
Mogućnosti u ovoi oblasti za mnoge zemlie nisu Velike, više iz privrednih i finansijskih nego iz prirodnih i tehničkih razloga. Zbog toga se politika privrede zemaliske odbrane obraća potrošnji. Najjednostavnije su mere štednje, koje se, naročito u Nemačkoj i Htaliii, propagiraju i dekretiraju. Pri tome treba pomenuti veću upotrebu starog mateiijala i otpadaka, što je poznato još od Svetskog rata sa metalima i tekstiljama. U istu svrhu spadaju mere sprečavanja suviše brzog abanja i velikih otpadaka. Na nešto jaču probu se stavljali potrošači propisima o mešanju retkih stranih sirovina s običnim domaćim, koje su većinom gore po kvalitetu. Sem poznatih primera sa mešanjem žita i alkohola sa benzinom, treba pomenuti skorašnji propis mešanja tekstilnih vlakana u Nemačkoi. Od ove metode do potpune preorijentacije potrošnje prema drugom ili sličnom materiјаји зато је jedan korak. Veliki je broj ovih mera. Tu spadaiu: zamena južnog voća domaćim, bakra i mesinga alumini{umom, benzina gasom, koji se dobila iz uglja.
IL. SINTETIČKE SIROVINE
Treći put je, najzad, upotreba veštačkog materijala, pri čijol proizvodnji naročita uloga pripada hemijskoj industriji. U središtu ove metode leži spravljanje sirovina veštačkim putem, gde, pored veštačke svile i celuloze (koje su još pre rata dobijene sintetičkim putem), treba pomenuti benzin iz uglja i kaučuk iz karbida.
Da bi dobili jasniji pregled ovde postavljenih zadataka, nabrojaćemo nekoliko važnijih primera. Na poliu proizvodnje životnih namirnica da se malo postići, ako ne uzmemo u obzir mogućnost reagrarizacije industrijskih zemalja azgrarnom zaštitom. Ovom putu su, uostalom, stavljene uske granice koje se pokrivaju sa ograničenošću obradivog tla u svakoj zemlji. Proširivanje ovog zemljišta isušivaniem močvarnih predela i otimanje zemljišta od mora, daje samo uske тоgućnosti, kao što pokazuje nemački primer, gde se OVi гаdovi već smatraiu završenim. Tamo. gde su u svim pravcima iscrpene mogućnosti. ostaje samo jedno rešenje: gomilanje rezervi, koje je kod životnih namirnica najvećini delom moguće samo konzerviranjem. 5
Sasvim drugi rezultati se daju postići na ostalim poljima važnim za rat, gde zavisnost od prirode nije tako velika, Jer su naučno-tehničke mogućnosti mnogo šire. Isto kao što je privreda pre 150 godina koristila velike napretke tehnike na polju mehanike, tako danas usavršavaniem hemije stolimo pred revolucijom u dobijanju materije. Pri tom je interesantno pomenuti, da je najveći broji pronalazaka tehnički bio rešen pre više desetina godina, ali pre izgradnje privrede
zemaljske odbrane niie došao do veće primene iz Čisto pri-
vrednih razloga.
Znatno veća nezavisnosk moguća je kod odevanja. Tu je već pre svetskog rata, pronalaskom veštaške svile, ukazan put za dalji razvoj. Najveća pažnja ovde je poklonjena proizvodnji veštačkih vlakana iz celuloze, iz koje se dalie razvila proizvodnja veštačke svile i veštačke vune. Pored toga prave se pokušaji da se podigne vlastita kultura pamuka i da se proširi primena lanenih. konopljinih i vunenih vlakana, koja su do sada bila potisnuta većom primenom pamuka.
Mnogo je manje rezultata dala tehnika na polju metala, koji su neophodno potrebni za proizvodnju topova i municije. Kako se ovde radi o osnovnim elemenfina mateTie, oni зе тоги samo. zameniti drugim metalima, ali nikako. proizvoditi sintetičkim putem. Za ovu svrhu igraju naročitu ulogu laki metali, naročito aluminijum, koji se Dproizvodi električnim putem iz gline i može dobro zameniti bakar i mesing, a podoban ie naročito za gradnju aviona.
·Naravno da se u isto vreme velika pažnja poklanja iskorišća-
vanju teže pristupačnih i manje vrednih rudnih blaga, za što služi primer oživlienjia rudarstva u Nemačkoi. Naizad treba ротелш 1 теге ха ргодиХепје trajanja metala, usled sve uspešnije upotrebe fizikalnih i hemiiskih zaštitnih materija.
Nasuprot tome u motorizaciji su postignuti takvi геzultati, da je potpuna nezavisnost zemlje u oVom pravcu samo pitanje vremena. S tim se misli na snabdevanje automobila i aviona, pogonskim materijalom i gumom. što se tiče prvoga, interesantno je da ugalj, koji ie bio u saobra-
“aju potisnut od nafte, počinje ponova da zauzima svoje sta-
то mesto. Ovai rezultat je postignut pronalaženjem postupka za dobijanje. benzina iz kamenog i mrkog uglja. Pored toga