Narodno blagostanje

26. Пи 1936

округло 32 OH BDPNGI према 3,1 инлијардама. У години раније. Улози по. текућим рачунима показују повећање 38795 мил. на 280,6 мил. дин. у 1985. Штедни улози су непромењени према 1934 г. и износе округло 50 мил. дин. Дугови задружним савезима, новчаним заводима итд. износили-су у 1985 г. округло 200 мил. према 184. мил. У 1934 г. Сопствена средства, задружни удели м резервин фондови, били су округло 198 мил. и за ! мил. мањи него у 1934 г.

=. Највећи део својих средстава ревизијски задружни савези позајмили су задругама н то 420 мил. у 1985 г. према 409 мил. у претходној години. Уложено код новчаних завода било је 119 мил. према 142 мил. у 198: год. Хартије од вредности билансиране су са 37 мил. према 17 мил. дин. Портфељ меница износио је. 9,2 мил. према 5,5 мил. Прилично велики део својих средстава имају ревизијски савези у непокретностима, округло 60 мил. према БА мил. дин. Вредност робе и покретне имовине била је округло 10 мил. дин. према 5,8 мил. дин. Позиције биланса показују побсљшање послова ревизијских савеза. Повећали су се улози по текућим рачунима. Кредити задругама такође показују пораст. Испитивање односа између сопственог и туђег капитала је код задруга немогуће, пошто није позната висина јемства која је од отсудне важности. Такође је немогуће просудити степен ликвидитета. Једно сигурно излази из објављених података, да се он није погоршао. |

Еше U dnevnoj štamph u poslednje vreme, došlo je do izražaja mišlienje da je rešen problem izvoza našeg drveta. Mesto talilanskog tržišta, koje ie do sada bilo najvažnije za naš izvoz, po tim vestima, zauzeće ubuduće Engleska. Ovo se dovodi u vezu sa pojačanom tražniom našeg građevnog drveta u Engleskoj, naročito od oktobra meseca. Misli se da je time naše drvo probilo led na engleskom tržištu i da će ubuduće imati mogućnosti da se tamo plasira bar u onoj količini, kolioj je do sada išlo u ltaliju.

Nama izgleda ovaj optimizam preteran. Sadašnja konjunktura za naše drvo u Engleskoj pretstavlia prolaznu poiavu uslovljenu sadašnjom situacijom na svetskom tržištu građevinskog drveta.

Uzrok povećanja izvoza паšeg drveta u Englesku

Početkom ove godine između evropskih zemalia izVOznica građevinskog drveta zaključena je konvencija kojom je svakoi zemlj određen izvozni kontingent za ovu godinu. Kvote pojedinih država bile su nešto malo manje od nijihovoz faktičkog izvoza u prethodnoji godini. Na taj način mislilo se da će se suzbiti konkurencija između pojedinih zemalja i stvoriti podloga za neophodno popravljanje cena, koie su bile jako pale. Ovaji sporazum potpisala je ı naša zemlia, ali ona od njega nije imala nikakve Moristi. Njime je nama bila dodeljena kvota od 170.000 standarda od čega smo do konca oktobra iskoristili jedva 70.000 standarda. Ako, međutim, od ovoga odbijemo izvoz na tržišta, na koja ве ne odnosi određena kvota, onda smo dobijenu kvotu u navedenom periodu iskoristili samo sa nekih 35%. Тако mdli procenat iskorišćenja posledica je uglavnom neregulisanog | smanjenog izvoza u Italiju. Na drugim tržištima pak, naše građevno drvo nije bilo u stanju da konkuriše ostalim

zemljama izvoznicama, koje su putem konvencije uspele .

bolie da se plasiraju. Sve ostale zemlje iskoristile su do

. konca oktobra svoje kvote daleko više. Tako su Rusija, Polj- | ska | Finska skoro potpuno jscrple svoje kvote. Rumunija -·

le do toga vremena iskoristila oko 90%, Švedska tri četvrtine, Austrija i Čehoslovačka po 00%. S jedne strane usled

__HAPO/IHO БЛАГОСТАЊЕ _

Страва 5

ос а svojih kvota, a s druge u cilju alana, na pobolišanjie cena Rusija i ostale. severne evropske zemlje od septembra meseca počele su sve više da ograničavaju svoju ponudu. Našuprot tome, uvoz u Englesku pokazivao je tendenciju porasta. Za deset meseci ove godine Engleska je

uvezla rezane čamove građe 1.57 mil. standarda prema 1.30

u istom periodu prošle godine, što znači da je uvoz porastao za preko 20%. Isto tako znatno je povećala uvoz i Nemačka. Pošto Engleska i dalje traži velike količine građe, to se ona, u nedostatku ponuda svojih dosadanjih liferanata, sasvim prirodno, morala da obrati na druge izvozničke zemlie. Medu ove spada i naša zemljia. A cene na engleskom tržištu DOrasle su do te mere, da je omogućen uvoz našeg drveta.

· Dakle, pojačana tražnia drveta iz Engleske nije uslovliena nikakvom preorijentacijom u snabdevaniu engleskog tržišta, već oftsustvom ponude njenih dosadanjih literanata i visokim cenama. Ta situacija, međutim, nije trajna. Otuda je i sadania povolina konjunktiura za izvoz našeg građeVnog drveta u Englesku prolaznog karaktera, a u svakom slučaju daleko od toga, da je fime nađena zamena za taliiansko tržište.

OJI JA TIKI Ki a IV OI A ir

Скоро истовремено преузеле Пренос злата из девизног (У новчаничне банке у Енфонда у новчаничну глеској и Холандији знатне банку. износе злата од државних

златних фондова. Сасвим изненадно изјавио је недавно

енглески министар финансија да ће Енглеска банка пове-

ћати своју златну подлогу за 65 мил. фунти на 314 мил. а истовремено смањити износ новчаница, које нису покри-

вене златом, за 60 мил. на 200 мил. фунти, да би избегла

инфлационо дејство повећања подлоге. Исто тако изненадно повећала је и Холандска банка своју златну подлогу за 100 мил. фор. О разлозима ових мера није ништа речено, те су могуће најразличитије претпоставке.

Најразумљивије би било да су ове промене извршене у интересу државних златних фондова, који су, изгледа, исцрпли своја ликвидна средства. До сада се сматрало да државни фонд мора да обустави своју делатност само ако му услед непрестаних исплата потпуно понестане злата (у коме би случају морале настати тешкоће и за новчаничну банку и за кредитну политику). Али ове нове мере показују да постоји и друга граница делатности фондова. Може им понестати средстава за куповину злата. У појединостима се скоро ништа не зна о енглеском државном фонду, али његово стање је свакако повољно. Треба, наиме, имати на уму да је од јануара до октобра увезено у Енглеску још око 190 мил. фунти злата, да после француске девалвације злато није почело да се враћа у Француску, како се очекивало,.и да је, поврх свега тога, ових дана Француска вратила зајам од 40 мил. фунти. Нешто више се зна о холандском фонду; он :је располагао са 300 мил, а утрошио је, како се чује, већ 250—9260 мил. од чега је 190 мил. ломбардовано код новчаничне банке. До нових средстава фондови могу доћи, прво, добијањем нових државних хартија од државе, али то би и за државу и за кредитну ситуацију био исувише велики терет, — нарочито у Енглеској, где је: ломбардовање немогуће, Други је излаз да фонд прода своје злато новчаничној банци, али то би могло да доведе до претераног повећања новчаничног оптицаја, — нарочито у Холандији, где до тога долази и иначе, услед ломбар-

„довања код. новчаничне банке.

И енглеска и. холандска влада одлучиле су се да

- употребе други начин. Није искључено да је то учињено

на. основу једног џентлемен-егримента, јер Енглеска има

“з