Narodno blagostanje
Страна 12
звода, међутим, порастао је са 734 у октобру преко 747 У новембру на 765. Највише је поскупила сирова свила (за 971%); код осталих текстилија поскупљење износи 12—20%. Што се тиче метала, највише су порасле цене олову (за 17,6%), цинку (за 14,8%) и калају (за 12,5%); појевтинила је, међутим, гвоздена роба.
— »Тће ЕсопопизЕ« икахије na razlike u razvoju izmedu tržišta kapitala i robnog tržišta u Engleskoj. Proizvodnja је veća nego ikada, a transakcije kapitala dostigle su tek 69% obima godine 19928, prema 28% u 19931. Visina emišiia na otvorenom tržištu iznela je 1935 god. 255,72 mil. funti, prema 102,1 mil. u 1981 i 369,1 mil. u 1928. Maniku je uzrok otsustvo jnostranih emisiia koje su dostigle samo iznos od 95,4 mil. funti (prema 47,6 mil. u 1931 ı 105,5 mil. u 1928). Kod domaćih emisila odgovarajuće su cifre 280,3 mil., 54,5 mil. i 263,6 mil. Ako se dodaju i nove dozvole kotirania na berzi, dobija se iznos od 4983,9 mil., prema 357,88 mil. u 1935. Glavni udeo u tome povećaniu ima privatna privreda, i {o zahvaliujiući sve većim konverzijama, koje su ukupno iznele 294,8 mil. funti. »The Economist« smatra da emisije zaostaju za proizvodniom usled strožije kontrole nad berzom i emisijama, izvesne uzdržljivosti kapitalista i prema fantastičnim dividendama nekih novih industrijskih grana, i usled rezervisanosti društava koja se finansiraiu sopstvenim sredstvima, naročito s obzirom na to što porez na dividendu daje potstreka za stvaranje rezeTVi.
— U Liubljani ie ove godine podignuto 130 novih zgrada. Ovde nisu računati kućerci vrednosti ispod 20.000 dinara. Ukupna vrednost novogradnje.ceni se na 36 miliona dinara. Sem nekoliko školskih. prostorija sve su zgrade za stanovanje i rentu.
— Kod Ljubljanskogz Сто ureda bilo Je u поуетbru 1936 g. 91.000 osiguranih članova, više za 8.897 ili 10,84% nego u istom mesecu 1935 ge. i 555 ili 0,66% nego u oktobru. Prema prošloi czodini pokazuiu malo opadanje samo četiri privredne grane (industrila duvana i hartije, novčani zavodi i trgovina), a naiveći ie porast kod gradnji nad zemliom (za 1.980), građenia puteva i železnica (1.730), tekstilne industrije (1.670) i metalno-mašinske. Naiznačajnija promena prema prethodnom mesecu (oktobru) jeste · porast zaposlenih
u šumsko-pilanskoi industriji za 634 ili 10,8%, tekstilnoi za 536 ili 3,/%: i preradi kože za 200 ili 7,5%
— U toku prvih 9 meseci 1936 9. osnovano је и пазој zemlji 31 akcionarsko društvo sa kapitalom od 129,4 mil. din. prema 26 sa 28,4 mil. d. u istom periodu 1995 g., a povisilo glavnicu 24 za 177,6 mil. d. prema 11. za 19,4 mil. din.
— Za prvih 9- meseci 1936 g. bilo je u celoj državi 109 stečaja i 151. poravnanje prema 114 i 197 u 1985 g. i 187.1'298 и 1984 g.
— Na području novosadske: Trgovinsko-industriiske i 'zanatske komore u prvom polgođu 1986 g. bilo je 22 štraika
2 tarifna pokreta kod 15 industrijskih preduzeća i 375 za'natskih radnji u kojima je učestvovalo 3.580 radnika. Za vre-
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __________ Бр
те гајкома. izgubljeno је 96.677 radnih dana i 800.000 din. za nadnice. Sklopijeno je 20 novih kolektivnih ugovora, | nadnice. su povišene za 10 do 30%. _
— Na području novosadske T.-I.-Z. komore u novembru 1936 2. рохесао se broji trgovačkih radnji za 50 (novoosnoUZanei03 ı prestale 43), zanatskih radnji za 68 (114 | 50) i ugostiteliskih 28 (44 i 16). Bila su samo 2 stečaja i 1 рогаупапје. TURIZAM
=— У зимској сезони 1986/87 путници из Чехословачке за Аустрију смеју да понесу без „нарочите дозволе 1000 ч. кр. н 300 шил. месечно. У новчаницама (чехословачким или аустријским) сме се пренети највише 1000 ч. кр., а остало у аустријским туристичким чековима.
— Талијанска влада је решила да с износом од 11,5 мил. лира учествује у грађењу хотела по Абисинији.
RAZNO | — 1 Милић Ј. Радовановић, професор универзитета
у пензији. Четрдесет разреда свршених правника београд- ,
ске Велике школе односно Униврезитета саучествује у жалости породице пок. професора Радовановића, чији су смртни остаци 30 о. м. предани матери земљи. Пок. Радовановић је волео свој позив, волео катедру и ученике. Здрав и снажан, он је увек био тачан на својој дужности, без отсуства и боловања. За четрдесет година нико није видео пок. Радовановића у гневу нити је чуо да подигне глас или убрзава темпо говора. Саврнено је владао собом. Идеално је испуњавао услове позива у коме је провео цео век. -
IZ « POSLOVNOG SVETA
Zborovi akcionarskih društava
3 januar. — Centralna banka, Beograd (vanredan).
12 januar. — A. A. Baker i Ko. a. d. u Zagrebu {redovan). 20 ianuar. — Kontinental kaučuk a. d., Beograd (redovan). 29 januar. — Trgovački obaveštajni zavod a. d. pređe R. G. Dun & Ko. u Beogradu.
30 јапџаг. — Kovnica a. d.,, Beograd (redovan).
1 februar. —· Građanska štedionica a. d., Beograd (re"домап). 4 februar: — Domus a. d. iz Beograđa (redovan). -
6 februar. — Industriiska kreditna banka a. d; u Beogradu (redovan).
7 februar. — Beogradska trgovačka banka a. d., Bec: ·grad (redovan).
15 februar. — Zaječarsko на udruženie; Ја јесат (гедоуап).
18 februar. — Gostioničarska pivovarna d. d., Laško (redovan). |
21 februar. — Kralievska .alccionarska Štedionica u Mra-
" Џеуџ (тедохав);
КОЊУНКТУРА
До закључка листа редакција није примила извештај o стању Народне банке за ову недељу.
Београдска берза
ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ
Некада, под нормалним приликама, ефектна берза се одликовала у: целом свету напоном за подизање курсева
на више од стране акннонарских друштава, "да бн ус: лед повећаних курсева биланс био што повољнији. Та се прак-
са одржава и данас на неким берзама, али све "ређе; јер
с једне стране све је мање стало акционарским друштвима до тога да покажу биланс што повољније; с друге стране
знатно је смањен портфељ хартија од вредности акцио__нарских друштава, јер. су акције | већином прешле у: "By" "Облику.
И на нашој берзи до пре неколико година а