Narodno blagostanje

5 23. јануар 1937. |

da, neće se ostvariti. Prema tome, ako S. A. D. ni narednih .

nedelia ne bi pokazale veće interesovanje za kanadsku robu moglo bi se očekivati da nastupi izvesna nivelacija kurseva i približavanie jednoi svetskoj ceni, koja dopušta diferencije samo na bazi razlike u kvalitetu u vozarinskim stavovima. | - Terminski kursevi notirali su: Ш М MII

Liverpul šil. mtc. 18/7 19/0 191 Vinipeg 401. тес. — 4.60 4.40 Čikago dol. mtc. — 4.89 4.20

Roterdam hol. for. mic. 7.82, 7.991/|o 7.95

Septembarski kurs za novu robu i u Čikagu i Vinipegu notirao je nešto malo preko 4 dolara za mtc.

Evropske uvozničke zemlie prave sada zaključke u Plati, koia je za 50 din. jevtinija od kanadske pšenice. Međutim, sve je veće pitanje da li će isporuke moći da budu izvršene o roku s obzirom na sve veću oskudicu brodarskih prostora.

· Prevoz jedne tone pšenice iz Argentine u Englesku staje danas (za januar—februar) 392—86 šil. prema 16—18 šil. u istom periodu prošle godine. Promet u Manitobi je dosta ograničen, nabavliajiu se nainužnije količine koje su potrebne za popravku kvaliteta brašna. Među zemliama koje traže hitno pšenicu javila se i Austrija. Nemačka i dalie ima potrebu za većim količinama dok se za Italiju smatra da se do proleća pokrila. Grčka ie dozvolila uvoz 20.000 vagona argentinske pšenice. Čehoslovački žitni monopol odlučio je da izveze 20.000 vagona od čega ie već realizovano oko 7000 vagona. Ali i pored ovako velikog izvoza Čehoslovačka će iduću kampaniu dočekati sa zalihom od 40.000 vagona.

Sve do polovine nedelie popuštanje cena na svetskim berzama nije imalo nikakvog uticala na domaće tržište Došto je Prizad, kao jedini kupac izvoznih viškova, plaćao iste cene. Polovinom nedelje pak, Prizad je za vagonsku robu smanjio cenu za 5 din. po mtc. na 164—165 din. Ponude proizvođača su skoro sasvim prestale usled ružnog vremena, dok druga ruka nudi stalno znatne količine vagonske robe. Cene su bile ove: 170 šlep Tisa—DBegei, 167 šlep Sava i srbijanska Dunav, 165 vagon Bačka—Banat paritet Novi Sad i 164 sremsko-slavonska i srbijanska roba paritet Inđija. Od početka kampanje do 18 ianuara Prizad je kupio 13.009 vagona od čega 7.612 vagona po dirigovanim, a 5.397 vagona po dnevnim cenama slobodnog tržišta. Izvoz pšenice od 1 avgusta do 9 januara bio je 27.913 vagona.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | 1.

- _ Страна :63

Naša paritetna. cena iznosila je prema Liverpulu 151.50 din., a prema Roterdamu 152.70 din. što znači da je prema stanju od prošle nedelje pala za 10 din. po mtc. Na taj način, naše sadanje cene su 10—19% preko liverpulskog odnosno roterdamskog pariteta.

Kukuruz. — Na svetskom. tržištu kukuruza .ove nedelje vladala je labavija, tendencija, koia nikako nije u skladu,sa ponudom artikla. Argentina je zauzeta prodalama u Sjedinicnim Američkim Državama, a dunavske · zemlje ispuštaju iz ruku vrlo male količine tako da se iedva može govoriti O Tegularnim izvozničkim poslovima. Pa ipak kukuruz. je vrlo slab. Izgleda da glavni razlog ovome treba .tražiti u. deviznoj situaciji uvozničkih zemalia, koje se dovijaju na.sve. moguće načine da surogiraiu upotrebu kukuruza drugim Кгпиvima. Roterdam je sa 4.85 popustio na 4.75 hol. for. za mtc., а СКаго ха тај па 1083/4 centi za bušel. |

Ма domaćem tržištu situacija je nepromeniena. Izvoz je vrlo slab, skoro neznatan. U prvoi desetini januara (od 1 до 9) izvezeno је п. рг. зато 236 vagona, a od 1 novembra do

_ 9 januara 5445 vagona. Prema prinosu kakav je bio prošlogo-

dišnji ovo je neverovatno mala količina. Jedan od razloga maloj ponudi, što se vidi po sporim kupovinama Prizada, leži svakako u preorijentaciji Seljačkog sveta u ishrani па Киkuruz, jer se znatno više isplati prodavati pšenicu. Od početka kupovanja do 18 januara Prizad je kupio ukupno 1775 vagona. Cene su bile ove: sušeni šlep Đunav—-<isa 87, paritet Indija 89—84, miksed šlep Dunav—oisa 84, novi paritet Inđija prompt 74, Оипау—Таа za mart 86, za april 89, za mai 92.50 din. i 0

Engleska je plaćala šil. 121/6 za tonu cif Liverpul—London. Po odbitku prevoznih troškova naša paritetna cena bila bi 82.40 din. šlep Dunav—Tisa. : |

Stoka. — Na tržištu u Beču cene goveda kretale зи зе оуаko: volovi 0.90—1.63, bikovi 0.90—1.15, krave 0.85—1.18, mršava stoka 0.60—0.85 šil. kg. Cene su prema prošloi nedelji poриз е ха 3—5 ог. ро Ке. Пеђеје аупје rađene 5: ро 1.601.70, jugoslovenske 1.45—1.65 šil. prema kvalitetu. Pijaca je, prema prošloi nedelji, bila nešto slabija i cene su popustile 2—8 ст. та Ке. ; :

Na praškom tržištu cene svinja bile su 6.70—7.70 kruna kg. ti. 10 filira manje prema prošloj nedelji.

Na domaćem tržištu nema nikakvih promena. Cene svinja su i dalje pod pritiskom velike ponude, kojia znatho premaša tražnju. i

втопоивоовтовинпвипеопролавиввошвннаи

~ А А, ај

пппппвапилопрвоопрвавнванивианвианниавимк ни снамн»лмаммњ ма поаипвомаванин ове«емзонвенлихнвничивиа

Лајпцишки пролетњи сајам 1957

почиње 29 дреоруара

60% повластица на немачким државним железницама. На осталим пругама до 33 '4%

Сва обавештења дају;

ЗВАНИЧНИ БИРО ЛАЈПЦИШКОГ САЈМА, БЕОГРАД

Кнез Михаилова 33, тел. 24 30, у Загребу: В, Еркен, Старчевићев трг 6; у Љубљани:

Инж, Г. Тениес, Дворакова 3, у Марибору: Банка Безјак, Г

| - Су ва 3, | 5 јак. Госпоска ул. 25; у Новом Садуг

Белој Михаило Румплер, Хабаг-Палата, у Шетровграду: Јован Вајтершан, Александрова 16; у Сарајеву: пр

___ Јуришић, Александрова ул. палата Јефтановић у Скопљу: Ник. А. Баубин, Брзакова 5; у Сплиту: Вицеконзул М, Јанковић; у Суботици: Директор К. Конрат, Александрова 6. UL та пара

= изенипарицпававнива : > 5 LOL O A A Mg ep "ogeupBHBnnmupnnHnMmpnnnnnnpnBnnnunnGannnnnnapminmnnamnmmaqnnnMmBuuMHMMMHBumnmmHmHunsRmanm "Hana dna =

да а WF У душу ЗАРА Ави Луи

Есе х