Narodno blagostanje

- Страна 62. с traže i papire sa što većim rentabilitetom. Otuda vidimo da ie najveći pritisak na više kod kurseva koji pružaju najveći rentabilitet i kod onih koji su naimobilniji, kao što ie Raina šteta.

U ovakvoj situaciji težište pažnje prelazi na 7% Bler, jer je on jedini bio poslednjih meseca koji je nosio rentu preko 9% i koji i danas nosi naiveću rentu. Naiveći skok je imala Narodna banka. Tražnja iznosi 7.300.—K Ratna šteta je dostigla kurs od 880.— po kome je jednoga dana vrlo mnogo ' rađeno. Snažno napredovanje pokazuju Begluci: pethiliadarke su poslednjeg dana išle po 71,25. Skače kurs Seligmana, čvršća je i Agrarna banka a isto tako su vrlo čvrsti ı Dalmatinci. Kursevi su bili sledeći:

15-1. 18-1. 20-1. 21-1. 7% |пу. тајат 85 — 85.— —.— __ 6% Begluci prompt 500 —— (a 67 — 68.50 6% Begluci prompt 2500 —.— 68,50 68.50 68.50 6% Begluci prompt 5000 —.— 71.10 71.— 71:25 6% Begluci termin —_ —.— —.— а 4% Agtarci —.— —.— 51.— —.7% Bler 76.50 77.— 77.50 77275 8% Bler —.— 87.— — —.7% Seligman 92 — — __ 92.50 Ratna šteta, prompt 378.— 378.75 380.— 379.50 Ratna šteta, termin IE _ 379.50 —.Narodna banka —== 7300— —.— —.Agrarna banka 193.— = —.— 195.7% Stab. zajam . — ____ —= 6% Dalm. prompt 500 —.-— = —.— 65.60 6% Dalm. prompt 1000 —.—m— 66.50 66.75 66.50 6% Dalm. prompt 5000 68.— 68.25 68.50 68.50

:6% Dalm. termin —.— == Бе А · Dunavski loz 1880 —.— —.— = O Crveni krst : — | U OC __ 2% Lutr. za{am = = — о

Obrt u izveštainoj nedelji iznosio je okruglo 5 mil. din. prema 2,4 mil. u prethodnoi nedelji. Ratna šteta rađena je za 1.150 mil. din. (od čega 114 hilj. din. u terminu) prema 962 hilji. u prethodnoi nedelji, 6% Dalmatinci 915 hilji. prema 307. hili.,, 6% Begluci 721 hilj| prema 352 hilji, 7% Bler 763 · bilj. prema. 297 hili., 8% Bler 601 hilj.,, 7% Inv. zajam 344 hilj. prema 71 hili.., 7% Stab. zaiam 190 prema 64 hili., 7% Seligman 40 hilj., 4 Agrarci 27 hili. i akcije Narodne banke 108 hili. i Privilegovane agrarne banke 140 prema 115 hili.

Na zagrebačkoi berzi rađene su akcije Osečke šećerane po 106 i Osečke levaonice po 190. Interesovanje za alcije Dilo ie živo naročito za one parobrodarskih društava, dok su аксе šumskih industrijskih preduzeća bile zanemarene. Tražila se Dubrovačka parobrodska plovidba po 280, Jadran· | ska plovidba, 370, Oceanija 250, Šećerana Vel. Bečkerek 680, Našička 410 i nudila se Narodna šumska 30 i Gutman 40.

Obračunski ora naših dolarslih papira u Njujorku

bio je: 15-I: 43,2666; 18-I: 43,2666; 20-I: 43,9791; 21-I: 48,2916.

Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoj berzi je opšta hosa svih papira obuhvatila i naše. Oni su u izveštainoj nedelji zabeležili dalji porast.

4% zajam od 1895 porastao je za 39 poena na 2937, 5% od. 1902 та 15 na 214, 4:1% od 1906 za 38 na 207, 45 2% 04 _

1910 za 6. na 179; 45.02 Od 1911 ža 7 па 175, :5% od 1913

za 18 na 204, 7% od 105 та 9. па. 11205 i Funding СЕ

га 1 па 128.

_ НАРОДНО БЛАЈОСТАЊЕ ________ ____Бр.4

Kursevi su bili sledeći: - | 161. 16-I. --18-1. 191. 2051

4% 1895 · 199. — 208 је — 2350— 287 5% 1902 199 —— ~ 1941. — 215 — 214 417-% 1906 185.— 180.— —— 195.— 1934100 1909 169.— 181— — 198—— '2074:ј2% 1910 178.— 179. — = === 41Jo% 1911 168 075 | O 5% 1913 184.— 188: /2 2011» 209.— 2047% 1931. 260 „9701 275 264—- 266.Funding 1933 Пор | 25 –_____-_______ ___ 55 papiri na njujorškoi berzi bili su: 7% Bler 8% Bler 7%: Seligman

19 januara 295 4—80:ј5 - 30—805/8 295)8—80 [о

DEVIZNO TRŽIŠTE

Na deviznom tržištu sve do pred kraj nedelie marka se bila iako oporavila (12.93,13) ali ie poslednjeg dana'opet

popustila na 12,68. Vrlo ie labav Beč pred krai nedelje. Po-

slednii kurs 81.50. Čvrsti su grčki bonovi. Tražnia po 32

· poslednjeg dana.

London . Berlin Beč Pešta Madrid Milano a

15-1. 938.25 . 1254.49 805— 32 Запрг. 213.80s 1750.75 = = 22225 === "Вехрг. 166.85 1362.40 ___-_ _"__ |7т5аб0 ___ 18-1. 238.00 12890. 805 — _--- _-__-_ ___-_--_ 32—

| 20-1. 938.50 · 1993.13 80852 —— = = 92:20 ЈЕ 238.50 1268— 80158 — — = 32—

Obrt je prema prethodnoi nedelii opao sa 20,6 mil. na 14,3. mil. din. i iznosio u devizi London 9,7 mil. prema 68,2 mil., Berlin 6,9 mil. prema 7,2; Beč 9,8 mil. prema 4,3 mil. i u

ı Grčkim bonovima 550 hili. prema 250 hili.

Na ciriškoi berzi devizni kursevi bili su u izveštajnoi nedelii nepromenjeni, izuzevši. holandsku forintu koja је nešto čvršća. i

Kursevi su bili sledeći:

| 97.0 | 26:94 | SU UI 14 ЕТ London 94274 21:30 2137 2138:5 21385 Amsterđam 934.80. 235.90 938.30 938.491|o 238.70 Njujork 435'ј8 435— 485.14 435» 43575 Вешп · 17475. 175 175.10 175.05 175.20 Pariz 2098. 2020. | 200927 | 20:395%/8 20:89: 4 Prag | | 15.40. 15.40 |{5.2275 | |B:D2"|S 15.91

Beograd 10— 10— 10— 10— 10Na beogradskom privatnom deviznom tržištu kursevi

| deviža kretali su se na bazi napoleona po 3983.

Pšenica: — Reakcija i popuštanie kurseva nastavili su

"зе. 1 оме nedelje. na svetskom tržištu „pšenice. Vinipeg 1 С-

kago, koji su sve do prošle nedelje držali čvrsto postignute pozicije, počeli. su takođe da popuštaju. Ali ioš su uvek njihovi kursevi: znatno veći od onih na . ostalim tržištima. Špekulacija Čikaga, pod uticajem vesti o znatnom poVvećanju. zasejahe površine 'i povoljnom razvoju useva, počinie polagano da” popušta. Š A. DD: зи омога puta тазејаје 071mom. pšenicom 56 mil. акга. (9: 24 mil. ha); što je glavno, zasejane su znatne površine. u oblastima koje do sada nisu

'gajile pšenica, 'Vinipeg оуе više gubi mogućnost za održaпје_ сепе, која | је. та] 50—60 | “din. skuplia od La. Plate,. jer

tolika razlika пе“ može- зе. opravdati ni kvalitetom. ni. Tazličitim vozarinskim relacijama. · 'Očevidno да је Мипрес ч1еdovao Čikago nadajući se da се. 5.810. kupiti velike. ko-

пете Rhanadske pšenice. рај pretpostavka, "како зада izgle- _