Narodno blagostanje

_Страна 52

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 4

Interesantne promene pokazuie stočno tržište i tržište mesa. Ovo naročito važi za goveda i goveđe meso, gde smanjeniu potrošnje za 10,9%, ti. od 24,2 na 21,6 ке, odgowara smanjenje proizvodnje samo za 3,1%, 510, 5 тап ји izuzecima, pogađa sve zemlje. Naročito jak pad potrošnje 'je u Australiji i Nju Zelandu, koje su još uvek na prvom mestu, naime od 65 na 50 kg, što se objašnjava povećanim izvozom u Englesku pri istovremenom smanjenju potrošnje. :Uostalom, svetsko tržište pokazuie naročito u izvozu Žive -тоуеф! 12 Danske, ·jugoistočne Evrope i Kanade viveliko smanjenje, zahvaljujući velikom opadaniu uvoza u Nemačku, Austriju, Čehoslovačku i S. A. D., koje su se snabdevale sve više vlastitim stočnim blagom. Ovde je, međutim, Dan“ska uspela da se rastereti povećanim izvozom mesa i Velikim povećaniem vlastite potrošnje. S druge strane, Argentina je morala, da bi očuvala svoje tržište u hlađenom mesu, naročito prema australskom mesu u ledu, spustiti cene na 51%, prema opštem padu cena u Londonu od 75%. U Nemačkoj nije mogao da se nivo cena drži iznad 67%, i tc u „prkos svim političkim merama.

Nasuprot tome porasla je potrošnja ovčetine sa 6,6 na 7,5 kg po glavi naročito u vodećim zemljama Australiji i Niu Zelandu, sa Ja na 40 kg, što ie postalo moguće od ·govarajućim povećanjem proizvodnje za 14,2%, naročitc u :'Austriji i S. A. D. Nešto manje ie porasla potrošnja 5у1пјеНпе, пајте од. 17,7 па 19,4 Ке, ti za 9,1%; опа је ш'glavnom ograničena na severnu hemisferu, gde na prvom mestu stoje S. A. D. i Kanada sa 35 kg i Nemačka sa 31 Ке. U suvišku proizvodnje svinja, koja je porasla 2а 13,4%,

· učestvuju, sem S. A. D., Francuska, Austriia i Čehoslovač-

ka, pri čemu su dve poslednje naročito pogodile Polisku i iugoistočnu Evropu. To ne važi u istoi meri, za svinisko meso, slaninu i šunke, gde je porast potrošnje u Engleskoi omogućio rasterećenje, što je osobito pomoglo Danskoi. Danska je uprkos tome bila prisiljena da poveća svoju potrošnju od 22 па 32 kg, s čim je došla na prvo mesto u potrošnji ovog artikla. Interesantno је рп tom pomenuti pomeranje od izvoza svinja na izvoz šunka, koje je Poljiska uspela da sprovede pod pritiskom čehoslovačkih mera. Usled iake konkurencije Holandija ie bila prisiliena da snizi cene do 50%, dok su njeni konkurenti, koji su računali sa funtom i dolarom, zadržali taj pad na 70 do 80%.

O razvoju žitnog tržišta naši čitaoci dovolino su Oobavešteni, da bi bilo potrebno da se u to opširnije upuštamo. Potrošnii pšenice, koja je pala za 3,7%, ti. od 112 па 107 ke po glavi, u čemu Francuska sa 185, Italiia 168 i Bugarska 160 kg stoje na prvom mestu, odgovara uglavnom isto tolika proizvodnja. Ovaj dosta povolini rezultat treba manie pripisati državnim merama nego sušama, koje 55, naročito u Kanadi i S. A. D., oštetile poslednie žetve. Nešto povolinija situacija na tržištu pšenice nego u ostalim artiklima,

naime opadajući izvoz iz Kanade i S. A. D. pri rastućem iz-

vozu iz Australije i jugoistočne Evrope, dolazi do izraza u ravnomernom padu cena na 60%. Nasuprot ovome stoje samo zaštićene cene uvoznih zemalja, koie su se, kao u Ne-

_ таској, одттаје 14 84,2%, bez čega se ne bi mogla osigu-

rati proizvodnja u zemlii.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

== У новембру 1986 год. моноМонополски приходи за полски приходи су изнели

" период април-новембар 1788 мил. дин. према 170,0

1936 год. ! мил. У истом месецу 1985 г.,

s: више су за 8,4 мил. дин. или

3,7%. Подбацили су приходи од дувана за 1,56 мил. дин.

на 1116 мил. а повећали се сви остали, највише они од " петролеума, за 7,2 мил. на 20,0 милиона.

За првих осам месеци буџетске 1986/87 год. (априлновембар) монополски приходи су дали 1.312,82 мил. дин. | према 1.830,25 мил. дин. у истом периоду 1985/86 године, „те су подбацили за 17,83 мил. или 1,3%. Последњих месе_ ци се стање поправља. Поједине врсте прихода показују

следеће кретање (У мил. дин.): |

1985 г. 1936 г. или у % Дуван 958,6 919,0 — 8,5 Co 190,0 197,4 _1- 905 Петролеум 71,6 84,0 +146 Жижице 59,7 50,1 10,0 Цигар-папири 41,4 42,9 7731 Разни приходи 17,9 18,5 == 8:0

Приходи од дувана су подбацили за 346 мил. дин. : или 8,5%, а од жижица за 5,6 мил. д. или 10,0% а повећали "се код петролеума за 13,4 мил. дин. или 14,0%, и соли за 754 мил. дин. или 3,5%. Подбацивање прихода од дувана M жижица је последица с једне стране мање потрошње дувана од стране чиновника и смањења извоза, а с друге стране појачаног кријумчарења. У последњем броју „Монополског гласника“ се каже да се огромне количине ду: свана продају кријумчарским путем, што наноси врло вели· ке штете држави. Повећање прихода од петролеума и соли _је последица већих куповина од стране сељака.

МИ

Tendencija pobolišanja državnih finansija nastavila se i u novembru. Bolje priticanie prihoda omogućilo je veće rashode za materijalne svrhe, Кој su najviše trpeli od smanjenja prihoda. U novembru mesecu efektiyni rashodi bili su 855.5 mil. din. prema 834.8 u istom mesecu 1985 2. Na taj način, rashodi su u ovome mesecu, prema budžetskom predviđanju, izvršeni bez malo 100%. Važno ie takode istaći, da su neisplaćene obaveze iznele svega 201.286 din., dok su ranijih meseci išle na desetine miliona dinara. Na lične izdatke utrošeno. je 412.00 mil. din. ili 48.2% ukupne sume efektivnih rashoda. Ovaj procenat pokazuje znatno pobolišanie u razmeri ličnih. i materijalnih rashoda. U godinama najveće kom-

Državne finansije п похетрги

presije državnih rashoda lični izdaci apsorbovali su redovno .

preko polovine, često 60—65%. Taj odnos se sada, kao što vidimo, znatno popravio. Posmatranjem kretania rashoda vidi se, da su sve pozicije podložne stalnim promenama; izuzev penzije, nigde se ne može zapaziti neka stalna tendenc!ia. Penzije, međutim, jedine pokazuju tendenciju porasta.

Prihodi u novembru bili su 967.4 mil. din., što znači da je za poslednjih pet godina novembar 1936 bio najjači mesec. Prema novembru 1935 prihod se povećao za 28 mil. din., a prema budžetskom predviđaniu za preko 107 mil. din. ili 19.45%. Povećanje pokazuju i fiskalni prihodi ı prihodi državyvne U. Fiskalni prihodi kretali su se ovako:

Budžetom predviđeno Ostvareno + ili — % | 3. "i mil. din. Neposredni porezi 1915 9790 sE 49.4 Posredni porezi 213.9 9252 _ = 5:6 Мопороћ. . 5. 163.0 1788. + 94