Narodno blagostanje

30, јануар 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 69

Iz uredništva

NOV PORESKI OBLIK

Kad je u aprilu 1934 godine devalvirala Belgija, nastalo je stalno nezadovolistvo u narodu protiv onih koji su tom prilikom zaradili 28,5%. Posle mnogobrojnih interpelacija u parlamentu o tome šta vlada misli da preduzme protiv tih špekulanata, obrazovan je parlamentarni odbor Кој je posle rada od godine i po dana podneo izveštaji da se nije mogao da konstatuje ni jedan slučaj špekulacije sa devalvacijom. To nije moglo da umiri javno mišljenje. Taj izevštai je propraćen u štampi sa mnogo kritike i ironije. Nešto se moralo učiniti. Današnja vlada je naizad došla na ideju da podnese projekt zakona od 20%-tnom' oporezivanju dobiti od devalvacije, postignute na transakcijama zlatom, valutom i devizama. Na robi postignute dobiti ostale su van zakona.

Sasvim je prirodno da je Francuska, prilikom devalvacije u septembru prošle godine, morala da vodi računa o ovom belgijskom iskustvu. Tako se da objasniti poznata odredba, po kojoj celokupna dobit postignuta na špekulativnim operacijama sa devizama između 20 i 26 septembra, kao i sva dobit na tezdauriranom zlatu, ima da pripadnu državi.

Mi smo kritikovali ovai propis kao jednostran, te sletstveno nepravičan. On je ostavio potpuno slobodnu dobit, postignutu na hartijama od vrednosti glasećih na stranu valutu, kojih ie vrlo mnogo u Francuskoi, zatim na svim drugim operacijama sa dobrima čije su cene promenljive, kao i one zlata. I u Francuskoj je bilo veliko nezadovoljstvo zbog ove odredbe, a ioš mnogo više zbog toga što su stradali svi oni koji su kratko vreme pre toga upisali državne obligacije, uz prethodnu izlavu ministra finansija da se franak neće devalvirati. Zato se mora odati lojalno priznanje francuskoj vladi za povlačenje propisa o konfiskaciji dobiti prilikom raspisa poslednjeg zaima. UviđeIo se da je ta mera nepravična i da obeshrabruje kapitaliste, sprečava povraćaj zlata iz inostranstva i uzrdžava kapitaliste od upisa državnih тајтоуа.

Ovde se radi o dobiti na дЧеуајуаси и хет ата Које su je izvele. Međutim, isto tako mogu na devalvaciji dobiti i stranci kao dužnici u devalviranoi valuti. U međunarodnim odnosima je ta dobit jasnila i 100%-tna. Tu dužnik ima da plati za toliko manje u svojoj valuti za koliko je devalvirana valuta, na koju glasi obaveza. Prema tome prirodno je da se je u zemljama sa stabilnom valutom, u vremenu kad su druge vršile devalvaciju, pojavilo pitanje nezaslužene dobiti zbog devalvacije. To je bio i kod nas slučaj. Mi smo ga delimično rešili na taj način (i to bez ikakvog zakona i uredbe, jednim aktom Narodne banke) da se konfiskuje 50% dobiti isključivo kod uvoznika robe u korist izvoznika za već prodatu robu u doftičnu zemlju. lako bi se ova mera pravno

mogla da krtikuje, ona je prošla bez uzbuđenja, jer se озеćalo da je pravična.

Sad se pojavliuie Nemačka sa mnogo racionalnijom merom u ovoj oblasti. Ona je naime odlučila (i odnosni zakon je već stupio na snagu) da se konfiskuju sve dobiti od devalvacije nemačkih dužnika poveriocima u devalvacionim zemljama.

Zakon nema povratne sile. On ostavlja potpuno slobodne dobiti postignute ranije. On obuhvata samo buduća plaćanja. Isto tako izuzimaju se obaveze koje dolaze pod udar moratorijuma, pošto se prilikom moratorijuma utvrđuje i kamatna stopa; izuzimaju se dobici Rajhsbanke, nekih javno-pravnih novčanih zavoda, ako su obveznice preuzeli na ime amortizacije poljoprivrednih hipoteka ili ako su ove postale iz kreditiranja poljoprivrede.

Tehnički će se ova mera u Nemačkoj vrlo lako izvesti, pošto se sva plaćanja inostranstvu vrše preko državne

Konverzione kase: dužnici će plaćati po starom paritetu a

Konverziona kasa će izvršiti transfer po novom.

Ona smatra da su dobici od devalvacije fondovi za Drilagođavanje domaćih cena onima u devalvacionim zemljama. Sami dužnici ne mogu to da izvrše i ne onako kako to zahteva interes narodne privrede. Dok naprotiv država ima mogućnosti da tu dobit upotrebi u optimalnom interesu izVOZa. .

Kao drugi argument navodi nemačka vlada činjenicu, da je dobit od devalvacije postignuta samo zahvaljujući državnoj stabilizacionoj politici. Ova mera nije porez, jer se pod porezom ne može nikad razumeti dažbina koja iznosi toliko isto koliko i poreska osnovica. Sličan porez postoji u mnogim zemljama, pa i u Nemačkoi, na višak vrednosti nepokretnosti, ali nigde ne ide više od 50%. Ovo je konfiskacija. Ali konfiskacija onog dela imovine, koji pretstavlja nezasluženo obogaćenje.

O razlogu ove mere može mnogo da se piše, kao što se mnogo pisalo i o samom poreskom razlogu. Ali osnovni princip, merodavan za sve državne dažbine, pravičnost, pledira za ovu meru. Dobro je što nemački zakon konfiskuje samo realizirane devalvacione dobiti. Ali s druge strane ima se utisak da nije pravičan, pošto je ostavio van svoga domašaja dobiti uvoznika, — sasvim protivno meri Jugoslavije, gde su uvoznici opterećeni sa 50%, a dobiti na finansiiskim transakcijama su ostale slobodne. Ali ni uvoznici u Nemačkoj ne mogu zadržati devalvacionu dobit, pošto oni stoje pod kontrolom državne vlasti, a ova će se starati da oni utoliko jevtinije prodaju u zemlji, ukoliko su dobili na devalvaciji.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Детаљна анализа Сузорових података о стању запослености половином 1934 године у Београду, Загребу и Љубљани, коју је извршио г. Бранимир Хаберле, показала је да је у наша три најважнија и највећа привредна центра врло знатан број запослених шегрта, нарочито у занатству. Тако је н. пр. у Загребу петина свих запослених у занатству отпадала на шегрте,

Шегрти и малолетнини потискују раднике у занатским радњама

а по признању занатских комора овај проценат је још већи, јер велик број шегрта није пријављен.

Упоређење података о годинама старости осигураних код Сузора на дан 30 јуна 1988 и 1985 год. показује да број шегрта брже расте него онај пунолетних радника. Укупан број осигураних се повећао за 44.725 или 8,5% на 563.912, а шегрта (т.ј. млађих испод 17 година) за 20.430 или 28% на 73.080. Удео малолетника у укупном броју

'осигураних се повећао са 10,1% на 12,9%. Насупрот томе,