Narodno blagostanje

30. јануар 1937

Godina 1936 pokazuje sasvim obrnutu situaciju sa 179 prema 397 mil. maraka. Balkanske zemlie za sebe pokazuju opet dve različite tendencije. Sem Grčke, naiveći promet sa Nemačkom iskazuju zemlje krajnjeg istoka Balkana, koje su od Nemačke najviše udaliene: 64% osmomesečnog izvoza Bugarske u 1936 ide u Nemačku (prema 535% u 1985, 40,1% u 1934 i 38,29% u 1933). Nemačka je u turskom izvozu 1935 učestvovala sa 39,7/%, a u uvozu sa 48,7/%. Umereniju tendenciju pokazuju Jugoslavija, Rumunija i Mađarska. Naš izvoz u-Nemačku za 9 meseci 1986 izneo je 26,9% prema 169% и 1935, 13,9% u 1934 i 15,6% u 1929. Izvozne cifre za Rumuniju, koja, izgleda, u 1936-oj godini ulazi u grupu Zemalja sa jakim udelom Nemačke u njenoj spoljnoj trgovini, iznose za odgovarajuće vreme 64,0%, 23,8%, 15,5%, 24,1%; i Mađarsku 22,6%, 29,6%, 18,9%, 20,0%. Iz ovoga proizlazi da je trgovinska razmena Nemačke sa jugoistočno-evropskim zemljama u pravoi proporciH sa njihovom udaljenošu od Nemačke. To jasno ukazuje na važnost političkog: momenta u razvijanju privrednih odnosa Nemačke sa podunavskim državama. Ukoliko su poslednje zbog svoje blizine više izložene opasnosti političkog uticaja Nemačke, utoliko su više ograničile svoi trgovinski promet s njom.

Interesantno je pomenuti da nemački privredni časopis Wirtschaftsdienst (od 18 dec. 1936) komentarišući ovai razvoi privrednih odnosa ukazuje na pogrešnost argumenata pristalica podunavske misli, koji su naglašavali jednodušnost privrednih ciljeva i povezanost sudbina od Čehoslovačke do Bosfora. Mi bi ovde mogli reći od Nemačke do Bosfora, ier je ta misao našla najjačeg korena u Nemačkoj. Značaino. je, da list ukazuje na јаке težnje svih zemalia Jugo-istoka Evrope da svoiu spolinu trgovinu orijentišu što više prema ZŽapadu Evrope. Čehoslovačka i Austrija, nošene više političkim ciljevima, prilično su već do sada uspele u tom pravcu. Sadašnje težnje ostalih zemalia u tom pravcu, ukoliko ne nose čisto političko obeležje, idu za devizama koje im Nemačka niie u stanju pružiti. Te nove težnje unose nestabilnost u dalji razvoj trgovinskih odnosa u ovom delu Evrope i pokazuju preteranost nada koje su pristalice srednje-evropske misli gajile na osnovu dosadašnjeg razvoja prilika. cis ZSC Novosadska radnička komora, čije područie obuhvata Vojvodinu i Srem, obiavila je pod naslovom: »Na usponu zaštite radnika i nameštenika« izveštale godišnje Skupštine za 1936 godinu. Izveštaji privrednih komora (novosadske i petrovgradske) na koje smo se osvrnuli krajem prošle godine, konstatovali su pobolišanie privrednih prilika ı na svome području. I u izveštaju radničke komore ukazuje se па роvolinije poslovanje, pa se u priloge tome citiraju neki naši napisi. Porast· zaposlenosti je znatan. Kođ četiri okružna ureda sa područia komore (novosadskog, subotičkog, petrovgradskog i somborskog) bilo je krajem septembra 1936 2. 101.154 osiguranih radnika i nameštenika ili oko 15% svih osiguranih kod Suzora. Od najniže tačke u 1933 god. broi zaposlenih se povećao za 20.120 ili za 20%. Prošlogodišnji sezonski porast zaposlenosti, iako se to ne vidi iz gornjeg izveštaja Radničke komore, bio je vrlo nejednak na ovom područiu. Vrlo mali broj novozaposlenih je bio kod subotičkog, a znatan kod novosadskog. Kao što se vidi i iz članka: »Privredno pobolišanie kod nas 1936 ge. u svetlosti statistike zaposlenosti« (N. B. br. 2 od o. g.) područie novosadskog Okružnog ureda imalo ie vrlo povolian razvoi zaposlenosti, jer je broi veći za jednu petinu i od onog pre tri i pre šest godina. S druge strane mogle su privredne komore konstatovati neobično velik porast broja trgovačkih i zanatskih

Poljoprivrendi radnici centralno radničko pitanie u Vojvođini

па нагле ренин

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 71

radnji i živu gradevinsku delatnost od strane poljoprivrednika. Neke industrijske grane beleže velik polet, kao n.pr. kudelje i drugih tekstilnih vlakana, kao i neke polioprivredne. Polovinom prošle godine zaustavljen je pad nadnica.

Ipak i pored ovih znakova poboljšania, izveštaj iznosi niz krupnih nepovolinih pojava, od kojih su neke karakteristične za ovo područie. Prvo, najniže nadnice u zemlji plaćaju se na ovom području, drugo, od 450.000 najamnih radnika u poljoprivredi u državi, na teritoriji ove komore se nalazi preko 250.000, od kojih se ogromna većina pojavljuje u gradovima tražeći zarade i obDbarajući nadnice, i treće, vrlo nepovoljini uslovi rada, koji se ogledaju u »akordnom poslu«, dugačkom radnom danu i neispunjavanju zakonskih propisa.

Kao dokaz izneti su mnogobrojni primeri 100 stranica.

Najinteresantniji su podaci o nadnicama i radnom утеmenu prikuplieni putem anketa od preduzeća i sindikalnih organizacija. Jedna anketa vođena od strane nadležnih vlasti i radničkih ustanova obuhvatila je 2.300 raznih zanat: skih, trgovačkih i industrijskih preduzeća.

Glavne privredne grane ovog područia, koje zaposljavaju najveći broj radnika su, pored kućne posluge sa 12.440 osiguranih i trgovine sa 9.360, tekstilna industrija sa 10.000, ind. hrane i pića sa 9.160, metalno-mašinska sa 6.120, odeće sa 6.000 i drvodeljska sa 4.140.

Anketa o nadnicama је obuhvatila 6.670 radnika i to najviše građevinskih (2.254), stolarskih (927), kudeljne indu-. strije (1.880), oko 300 metalno-mašinskih, 260 obućarskih, 200 tašnerskih i oko 200 mlinske industrije, oko 160 tekstilnih, itd. Nainiža nadnica od 8,7 din. nađena je kod 24 radnika jednog tekstilnog preduzeća u Šidu i od 9,28 d. kod 59 radnika tekstilnog preduzeća u Subotici. Pored pekarskih radnika, čiju je zaradu teže izraziti u novcu, nađena je niska nadnica od 13,4 din. kod 200 radnika jednog tašnerskog preduzeća. Oko visine prosečne osigurane nadnice Komorinog područja kreću se nadnice kudeliarskih, limarskih i obućarskih radnika (17—18 din.). Prosečna nadnica kod 9.254 anketirana građevinska radnika iznosila je 28,9 din., a varirala je između 20 i 40 din., te ie relativno visoka. Najveća nadnica je kod molersko-farbarskih radnika i iznosi prosečno 31,7 din. za posao koji je sezonske prirode. Primanja u naturi su vrlo česta.

Relativno niske nadnice u Vojvodini bile su i pre 1930 god., ali ie, izuzev novosadski Ured, kod ostalih u periodu depresije pad među najvećima. Tako ije od 1930 do 19844 g. prosečna osigurana nadnica kod velikobečkerečkog ureda раја га 38,0% 1 зиђонсСКког za 35,5% (пајуеса је kod niškog за 40,7%).

Jedan od plavnih uzroka stalno niskih nadnica ovogma područja, pored prirode posla jesu niži troškovi života. To potvrđuju i radnički funkcioneri. G. Bogdan Krekić u knjizi: »Radnički štrajkovi u 1936 с.« kaže: »S obzirom na razliku Dpijačnih cena životnih namirnica u raznim mestima, nadnica od 23,86 din. u Beogradu pretstavlia verovatno istu količinu koliko i nadnica od 15,23 d. u Nišu«.

Ali se isto tako ne može nepirati ni obaranje nadnica i njihovo održavanje na nižem nivou od strane poljoprivrednih radnika, od kojih ie velik broj zaposlen i u toku poljophveredne sezone. Tako se u prošlogodišnjim izveštajima okružnih ureda u Subotici i Petrovgradu kaže da velik broi radnika ne sme da traži bolovanje, iako im je potrebno, iz bojazni da će izgubiti mesto. Otuda je i procenat izdataka na hranarinu daleko manji nego kod drugih ureda sa većom nadnicom.

na blizu

Prema tome, najveći radnički problem Мојуофпе је onai poljoprivrednih radnika,

= певати пе