Narodno blagostanje

Страна 88 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | > Ба. 6 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА POLJOPRIVREDA светског рата на овамо. Почетак 1937 показује, рекао је

— Ministarstvo polioprivrede kupilo je 4 vagona se-

mena pamuka u Bugarskoj za raspodelu između proizvVoO-

đača.

— U Bugarskoi sprovodi anketu o rentabilnosti poljoprivrede Ministarstvo poljoprivrede i Poljoprivredni institut univerziteta.

— Житни комитет у Француској испитивао је потребу повећања цена житу, али при гласању о поднесеном предлогу није. постигнута прописана већина од 8.

— У Бугарској ће се повисити ове године површина засејана памуком за 10.000 ха на 60.000 ха. Ради побољшања памучног влакна житарска дирекција набавила је 1.000 т. првокласног семена.

INDUSTRIJA

—. U Sloveniji proizvedeno je u 1936 g. 250 mil. kilovata električne struje prema 280 mil. u 1935 g. Od toga je najviše utrošila Ljubliana, okruglo 10 mil. kilovat-časa, Celje 1,5 mil., Škofia Loka 1,3 mil. Ovaj broj ne sadrži potrošnju onih industrijskih preduzeća koja imaju vlastitu struju.

— Trošnik Mines rudarsko akcionarsko društvo iz Londona iskorišćuje rudnik pirita i limonita u Bakovićima, kod Foijnice. Iz rudnika se mesečno vadi 13—14 kg zlata. Društvo namerava da podigne električnu centralu u Bakovićima.

— Amerikansko društvo Republic Steel Corp. postiglo je u 1936 čistu dobit od 9.587 mil. dolara, ili 1.74 dol. po akciji prema 4,456 mil. ili 0.40 dol. po akciji u 1935 godini.

— Аеронаутичке фабрике у нашој земљи основаће Земаљски савез аеронаутичких индустрија са седиштем У Београду са циљем унапређења својих привредних интереса и интереса својих чланова.

TRGOVINA

— Talijanski trgovci kupuju stoku u Медитигји 1 [0 prvenstveno tovljene bikove i volove. Plaćaiu od 4,50—5,50 din. žive Vage.

— Bugarska je isporučila 6.000 tona suvih Šljiva za Nemačku, a od zaključenih 15.000 komada svinia Bugarska ima još da izliferuie oko 2.500 komada.

— Učešće Nemačke u bugarskoi spoljnoj trgovini iznosi u uvozu 61%, a u izvozu 48%. Pasiva za Bugarsku porasla ie od 18 mil. leva u 1985 godini na 174 miliona u 1936. Italila dolazi na peto mesto, dok je u 1935 g. bila na drugom, koje sada zauzima Engleska, koja je uvezla iz Bugarske robe za 348 mil. prema 1925 mil. leva u 1935 2.

— Severno-američke države kupile su 1936 g. 381.2 mil. unci srebra prema 598.3 mil. u 19935. Od stupanja na snagu

zakona o otkupu srebra u Americi u 1934 godini otkuplieno

министар, да ће се побољшање наставити и у овој години.

— У прошлој години Шведска је купила вредносних

"папира за 49,4 милиона круна више но што је продала док

| ie у 1935 г. био вишак на страни продаје у висини 185

мил. Укупна куповина износила је у 1936 год. 2161 мил. према 110.2 мил. у 1985, а продаја је износила 166.7 према

'198.5 мил. кр. Од појединих земаља купљено је из Норве-

Ушке за 521 мил. вредносних папира у Шведској, из Дан-

ске за 44,8, Енглеске 211, САД. 19.8, Белгије 19, док је

Гпродато Енглеској за 34 мил. кр. Швајцарској за 26,2, Нор-

вешкој за 15.8, Холандији за 15, С.ЈА.Д. за 14.9. Спекулаци-

„ја се још није појавила у већој мери, ма да постоје знаци "извесне шпекулације на тржишту сировина и ефеката.

Главна опасност прети од развоја платног биланса, који

_ ће вероватно бити пасиван за прошлу годину, али су сред-

ства енглеског валутног фонда довољна да за дуже вре-

}

„ме одрже потребну равнотежу, тако да према досадањем "развоју прилика не постоји опасност прекомерне рестрикције кредита.

— Ситуација на тржишту дувана у Бугарској сва-

"ким даном је све повољнија. Талијански монопол поново "се појавио као купац, а очекују се и американски интере-

сенти који треба да откупе 1.300 т. првокласног дувана у

Бугарској. Откупне цене талијанске режије крећу се изме-

By 47—53 meBa 3a | KT.

— У јануару O. г. извезено је из наше земље 1.057

комада говеда за Малту и 75 комада за Египат. Током

"прошле године извезли смо за Малту укупно 10.507 комада, а 1985 године свега 3.560 комада.

— Наглим подизањем текстилне индустрије код нас

i _ Задњих година осетно се изменила и структура нашег уво-

за Текстила. Код увоза памука и памучне робе највише је

дошло до изражаја опадања готове робе и повећа "ње увоза сировог памука, који се у земљи даље прера-

ђује. У 1982 години износио је увоз сировог памука 8.618 тона, затим се повећава сваке следеће године и то на: 10.555, 14.576, 14.899, а у прошлој години постигнут је ре кордан увоз сировог памука од 16.807 тона у вредности 255 мил. динара. Увоз предива и готове памучне робе почео је да опада тек 1934 године. Тако је увоз предива износио 1934 године 15.640 тона, 1985 год. 13.700 тона, а 1986

' године опао је на 12.900 тона. Увоз готове робе од памука

износио је 1934 год. 4.540 тона, у 1985 г. опада на 3.380 тона, а у 1936 години на 3.300 тона. Овако осетне промене

„у структури увоза памука код нас имале су за последицу,

да и поред пораста цена на светском тржишту вредност

увоза не само да није повећана, него је у 1986 години опа-

ла према 1934 години. Док је у 1984 години вредност увоза сировог памука износила 204 милиона, а 1936 услед по-

„већања увоза н скока цена порасла на 255 мил. динара,

је 1.9 milijarde unci, ali su prema propisima ovog zakona ..

S. A. D. obavezne da otkupe još 1 milijardu unci.

— U Beograđu osnovano je akcionarsko društvo za trgovinu svih proizvoda bežične telegrafije i telefonije i ртој2voda za slabu struju за glavnicom od 1] mil. din. i pod nazivom »Sieva« a. d.

— Румунски министар трговине констатовао је да је румунски извоз у 1936 достигао висину од 20,5 милијарди леја, што претставља приближно ниво од 1981. Вишак из: воза над увозом достигао је 8,5 милијарди, тј. рекорд од

опала је укупна вредност увоза памука и памучне робе код нас од 811 милиона у 1984 години на 800 мил. прошле год.

— Наш редовни недељни контингент за извоз беко-

"на у Енглеску од 11.430 кг. У овој години је у потпуности "искоришћен. У прошлој години стварно смо извезли 460

тона, што би према редовном додељеном нам контингенту

г претстављало смањење од приближно 30 тона или 23%.

8.570 вагона, Холандију 1.650 вагона, а на извоз преко Брапиле 5:047 вагона, што такође претставља извоз у Северо-

— Од укупног извоза пшенице у прошлој години из наше земље од 29.000 вагона отпада на извоз у Енглеску

западне земље Европе. Према томе отпада на извоз у ове