Narodno blagostanje

6, фебруар 1937

земље, у којима смо досада увек наилазили на јаку прекоморску конкуренцију, 52% од укупног нашег извоза.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Bugarska snižava carinu na naftu za dva leva, čija će prodaja biti koncentrisana pri polioprivrednoi i zadružnoi banci, a vršiće se uz utvrđenu cenu.

— Чехословачка спрема укидање девизних прописа. Девизна комисија ће за сада ипак остати формално У важности. 7

— Na iniciiativu čehoslovačkog Instituta za unutrašnju trgovinu Državni statistički ured trebalo bi da redovno prikuplia podatke o radu velikih robnih i ostalih trgovačkih radnji, radi proučavanja privrede i socijalne važnosti ovih preduzeća.

— Jedna grupa nemačkih industrijalaca nastoji da zaključi u Rumuniji kompenzacioni posao za liferovanje proizvoda nemačke teške industrije za Rumuniju u zamenu za 20.000 kom. svinja, 9.000 vagona pšenice i 200 vagona graška.

— Министарство финансија издало је објашњење да Народна банка може издати извозничка. уверења само оним фирмама које су протоколисане као извозничке, а само изузетно оним за које стекне уверење из назива или протоколације да у унутрашњој трговини раде оним артиклима које желе да извезу.

— Народна банка је обавестила наше извознике у Мађарску да може да се изврши исплата њихових потраживања до 31 јануара о. г. не држећи се хронолошког реда, ако су мађарски увозници уплатили своје дугове у пенгима код мађарске Народне банке.

— Салдо југословенско-грчких бонова у оптицају на дан 27 јануара изнео је 38,424.754 драхми. Салдо блокиравих потраживања код Грчке банке изнео је на исти дан 33,903.350 динара.

SOCIJALNA POLITIKA

— Сопственици енглеских рудника угља и рударски радници поднели су Министарству рудника претставку, којом траже државну потпору за извоз угља, који стално опада услед државних субвенција у другим извозним земљама. Уједно рударски радници траже подизање надница.

— Рударски радници у руднику „Јарандо“ код Рашке, који се налази под управом Министарства шума и руда, тражили су колективни уговор, повећање зараде, накнаде за станове итд. |

— Незапослени радници у Холандији примили су на име потпоре у 1936 години 18,121 милиона хол. форинти, према 19,26 милиона у 1985 години. Држава и општине дали су за незапослене у 1936 години 11.447 мил, а у 1985 г. 12.69 милиона, док су 534.000 чланова фонда за исплату потпора незапосленима уплатили у 1936 години 7.446 мил, а у 1985 г. уплатило је 551.000 чланова 7.8 милиона.

— Povišenie nadnica u Engleskoj zabeleženo je u osetnijoi meri posle prestanka krize prvi put u prošloj godini. Posle povišenja nadnica ugliarskim radnicima u januaru Drošle godine borili su se radnici u ostaloj industriji, trgovini i saobraćaju za povišenie nadnica preko svojih organizacija, u čemu su imali i realnog uspeha. U sledećim granama industri-

je povišene su radnicima osetnije nadnice: u građevnoj indu-

striii, ugliarskoj, gvožđarskoi, brodogradilišnoj, mašinskoj, automobilskoi, elektrotehničkoi, keramičkoj, kožarskoi, tekstilnoi i hemijskoj. Takođe su povišene plate i nadnice nameštenicima i radnicima saobraćainih preduzeća.

NOVČARSTVO

— Švajcarski Kreditanstalt iskazuje za 1936 bruto prihod od 51.73 mil. fr. prema 52.15 mil. u 1935 god. Čista do-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 89

ЂЕ Darnsja Je, međutim, od. 8.79 mil. u 1935 na 8,86 mil. fra'naka u 193G godini, a takođe je i prenosna stavka povećana od 8,79 na 8,96 mil. Dividenda ostaje nepromenjena od 5% na akcijski kapital od 150 mil. fr.

— Godišnji zaključak Berliner Handels-Geselilschaft pokazuje na strani aktive porast menica od 90.85 mil. u 1935 na 10899 mil. maraka u 1936, vrednosnih papira od 27,09 na 43.51, od čega na državne papire otpada 21.36 (8.07 u 1995). Opala je pozicija dužnika od 96.61 na 67.33 mil. Na strani pasive porasli su poverioci od 197.89 mil. na 206.58 miliona, od čega otpada na inostrane poverioce 29.8. пи, odnosno manie za 5 mil. nego 1935 ge. Čista dobit iznosi u 1936 godini 2,13 mil. prema 1.86 mil. u 1935 g. Dividenda je povišena od 6 na 61/93% na akcijski kapital od 98 mil. Rm.

— Prema 1932 cgzodini opale su internacionalne emisije zajmova u 1936 godini u S. A. D. od 26 mil. zl. dolara na 5 mil., odnosno od 2.2% ukupne vrednosti emisija na 0.6%. U Engleskoi od 102 na 48 mil. zl. dolara, ili od 25.8% na 10.9%, u Holandiji i Švajcarskoj u 1936 g. uopšte nije bilo emisija „stranih zajmova, ma da je Holandija imala 1982 g. 9 mil. zl. dolara (8.8%) a Švajcarska 28 mil. (31.1%).

— Stanje uloga kod čehoslovačke poštanske štedionice iznosi 91. januara 408.84 mil."Kč, t. j. za 35,8 mil. više nego 31 decembra. Od ukupnog povišenja otpada 27.4 mil. na same uloge, a 8,4 mil. na kapitalizovani interes.

— Grad New York dobio je 3%-itni zajam od 50 mil. dolara kod jedne bankarske grupe na čelu sa National City Bank u New Yorku, koji će biti upotrebljen u celini za otplatu ostatka 6% zajma od 100 mil. iz 1932.

— Banska uprava u Sarajevu počeće izdavati interesentima 6% beglučke obveznice u iznosu od 10 mil. din.

— Аутономна амортизациона каса Републике Чиле почиње поново са интересном и амортизационом службом по иностраном дуговању. Приходи ове касе чији главни део отпада на принос од шалитре и јода порасли cy y 1936 Ha 4.92 мил. ам. долара према 4.13 мил. у 1935. Половина прихода у износу 2.46 (1935 г. 206) мил. долара употребљена је на отплату камата, а друга половина на откуп обвезвица. Укупна дуговања иностранству износе 1986 г. 233.61 мил. ам. долара (1985 г. 249.46), 29.52 (1935 г. 29.60) мил. енгл. фунти и 118.64 (1985 г. 119.62) шв. франака.

— Генерални савет аустријске Народне банке закључио је, да целокупну добит из 1936 додели фонду за отпис, са оправдањем да њу још увек везују знатни њени ангажмани код Аустр.акц.друштва за индустријски кредити завода за преузимање једног дела активе Доњо-аустр. есконтног друштва, чији је главни акционар Народна банка. Према уговору држава је отплатила 1% интереса на свој дуг А из кога ће се износа исплатити 41. % дивиденде на укупан акцијски капитал Народне банке од 30 мил. зл. круна (54.96 мил. шил.), што чини 8.24 шилинга по акцији.

— Народна банка је продужила рок у којој се клириншке упутнице морају продати од 15 на 30 дана.

— Према извештају чехословачке Народне банке у Чехословачкој владају повољне прилике на новчаном тржишту. Новца има доста, улози се осетно повећавају. За дугорочне инвестиције није било великог интересовања. Курс акција превазишао је највиши ниво из 1929 године. Од појединих индустрија коњунктура влада за фабрике гвожђа. У пољопривреди, међутим, прилике нису најповољније, због сталне промене времена.

— Broj ulagača na štednju početkom prošle. godine iznosio je u našoj zemlji 2.5 na 1000 stanovnika sa 542 šv. franaka prosečno na svakog ulagača. U susednim zemljama stanie je u odgovarajućim ciframa bilo sledeće: u Austriji 4.8