Narodno blagostanje
_13. фебруар 1937
B. 'BajkHh
3
_M OJI БЛАГОСТ АЊЕ
БЕРЗА
· Страна 99
СОЦИЈАЛНО ФАРИСЕЈСТВО КОД НАС
= - Први. чланак —
O СОЦИЈАЛНОМ ФАРИСЕЈ CTBy. УОПШТЕ
8 "Француски социолог. Леплеј прича У својим мемоарима о тешкоћама са којима је имао да се бори ради набавке радне снаге градећи жељезни“ це у Русији, средином Х1Х века. Сељак, а то је био искључиви становник тога краја, ради обично вр: ло кратко време, док би зарадио колико му треба да купи оно што жели. А круг потреба које је задовољавао купљеним добрима био је врло узак. Природно је да су многобројни покушаји за проширење тога круга остали без успеха, јер је примитивни сељак био без потреба. Са изазивањем културних потреба претрпео се потпун фиаско. Али се успело са некултурним. Оштроумном Леплеју није могла остати неопажена страховита че жња сељанке за украсом, каквим год било. Што украс више дречи, утолико јој се више допада. Кад је почео да плаћа наднице светлећим предметима за украс, натерале су жене на буљуке сељаке на рад.
У овом искуству лежи почетак социолошког сазнања да потреба за импоновањем, признањем, Допадањем долази одмах после оне за одржава-
њем живота: Наравно да је начин на који се же- | "да најбољи облик'владавине и да би утицај масе Ha владавину довео земљу до пропасти. Демокра-
ли да постигне ефекат различан према месту и времену: најшира је жеља за импоновањем лепотом, при чему накит игра велику улогу, затим снагом и вештином, све до знања, уметности и способности за културно стварање уопште. __ Кад је толико снажна потреба за импоновањем код примитивног човека, онда се може замислити колико мора да је силна она код онога код кога успех · у привредном раду, у. материјалној страни живота, зависи од околине. У овој групи људи налазе се наравно и сви јавни радници, а нарочито они на политичком и социјалном пољу. Нормалан услов за успех на политичком и социјалном пољу је популарност, односно импоновање ономе од кога се тражи поверење или овлашћење или пазар или жртва. И као што кокета мо: ра сваког дана изнова да негује своју спољашност, тако мора и јавни радник сваког дана изнова да осваја не само нове већ и освојене позиције. Импонује се општим и специјалним особинама; уопште дола: те које се односе на карактер. Од постан ! вере и морала импонује се врлинама, а нарочито љубављу према ближњем. Свет од вајкада квитира признањем врлине и доброту. = Добром човеку лако је бити добар, али нису сви људи рођени добри. Међутим И рђав. човек осећа потребу за признањем, често јаче но добар. Провалију између ове потребе и осуства врлина покушава човек да премости фарисејством. Фари: сејство је завођење околине у заблуду о личности.
(Оно је лепа реч о себи за ружно дело а руж а реч,
о ближњему за добра дела
За јавног радника на олитичком и содијал-|
ном пољу један од битних услова успеха је подешавање свог рада или свог будућег рада HdšSOpHMA
и интересима широке масе, јер је маса данас постала велики или главни или искључиви фактор политичког, а поготову социјалног живота. То значи да су данас демократија и социјалност адут. Јавни радник треба да се куне у демократију и крсти социјалним. Срећом што један велики део јавних радника тако мисли и дела. Али је сасвим
"природно да тако морају да се претстављају и они
код којих то није случај. "И убеђен назадњак и највећи профитер и грабљивац су данас демократи и социјални. Тако је постало демократско и социјално фарисејство. |
Ако се пође од Аристотеловог гледишта да се
сви облици владавине углавном могу да поделе
на две групе: на аристократију и демократију, онда апсолутизам и диктатура спадају у једну групу. Међутим, међу њима постоји данас једна велика разлика баш са гледишта "социјалног фарисејства. Апсолутизам је. сматрао да је маса богом дана канаља, фукара, да је Бог поделио људе у
класе, једнима је дао права да седе горе и наре"ђују, а другима наредио да седе доле и слушају.
Апсолутизам је имао дубоко уверење да је коман-
тија је за апсолутизам противприродна и незнабожачка- Он је владао по милости божијој. Диктатура која се по учешћу народа у влади не раз-
„ликује од апсолутизма, исповеда начело суверено: ости масе. Она командује по вољи народа. Само се "мандат не стиче демократским установама већ ре"_волуцијом. На почетку сваке диктатуре налази се
или се'каже да се налази револуција масе. Диктатура. је демофилска и социјална.
Није. лак задатак помирити недемократско и асоцијално делање са демократијом и социјалношћу. Али је утолико лакше маскирати недемокра: тију И асоцијалност са демократском и социјалном речи.
На почетку је била реч. И данас је она фактор. Ми живимо у доба диктатуре речи, казао је један француски мислилац. Данас се настројеност И убеђења не могу контролисати, али се утолико јаче чује реч. Тако се дошло до тога да смо данас
(скоро сви демократни и социјални.
Ко жели да јавност зна да је он демократски
"и социјално настројен мора да пружи доказа о то-
ме. Доказ је реч, као што рекосмо; али није доста само викати „ја сам демократски и социјално настројен'; потребно је и дело. Како пак данас реч замењује дело, то је потребно дело у речима. Не треба сама исповедати већ и проповедати демократију и социјалност. А то није тежак посао. Цео
„задатак лежи у томе, да се погоди реч. Али ни то
није више тако тешко. Колосалним развићем штампе и широком везом између човека и органа јавности стварају се пароле. ПЏарола буквално значи
70 ч, али се овде“ ради више о принципима, о на-