Narodno blagostanje

Страна 104

— Na narodnom sastanku u Vinkovcima. izdata” je, posle predavanja g. d-ra Mil. Nedeljkovića, pretsednika »Agrarne misli«, rezolucija, u kojoj se konstatuje. teško stanje članova Bić—-bosutske zadruge. Za vreme poslednjih de-

set godina zadruga je izdala bez pomoći države oko 100 mi-

miliona dinara na radove za sprečavanje poplave. Ovai veliki finansijski napor zadruga je izvršila delom iz vlastitih sred-

plaćenih blizu 40 miliona. Kako Uredba o likvidaciji zemljoradničkih dugova ne štiti članove Bić-bosutske zadruge, to se na njima vrše prisilna izvršenja naplate. Da bi se seljaci spasli ovog teškog stanja rezoluciia traži: da se obustave odmah egzekutivne naplate zaostalih i dospelih doprinosa; da se pomoću državnih hovčanih zavoda sanira Bić—bosutska zadruga, na tai način, Što će se na članove primeniti Uredba o likvidaciji zemljoradničkih dugova; da se doprinosi članova u buduće maksimiraiu do 10 din. po jutru; da ove doprinose ubiraju i dalie državni organi.

ИНДУСТРИЈА

— U američkoj industriji čelika biće tokom ove godine uloženo više od 290 mil. dol. za modernizovanje i novogradnje.

— U Milanu je osnovano društvo S. A. Mineraria Africa · Orientale Italiana radi iskorišćavania nalazišta uglia gvožđa

i bakra u Istočnoi Africi. Nemačka učestvuje sa 49% kapitala, a takođe će biti upotreblieni u radu i nemački inženjeri i radnici. | -

— U.S.A.D. utrošeno је 750.000 tona bakra prema 567.000 u 1935. 0

= IU Italiji ie izdata dozvola za osnivanje 15 novih industrijskih preduzeća, od 22 molbe, od čega otpada na hemijsku industriju 2 dozvole, na elektroindustriju 6, na papirnu industriju 2, i po jedna dozvola na industriju prevoznih sred-

stava, gumenu, zatim na industriju hladnjača i 2 na industriju :za preradu uljanog зетепја.

— Potrošnja plina u Mariboru porasla je u 1936 2. ха

270.000 na 904.000 kubnih metara za što se upotrebilo 1770 vag.

inostranog i 32,7 vagona domaćeg uglja. Fabrika plina dobila ie pored plina 1256 vag. koksa i blizu 9 vag. katrana. Dužina sprovodne cevi za plin iznosi u Mariboru 40,5 km.

— Чехословачка текстилна фабричка предузећа, која су била организована у Зројек 65. ргштузишки [ехи таћ, потписала су уговор о картелу, а са малим бројем осталих предузећа воде се преговори ради ступања у картел. — Ministar trgovine i industrije. odobrio je osnivanje filijale Drina Mining: Company. limited, čije je glavno sedište u Londonu. Društvo unosi za poslovanje u Jugoslaviii 1 mil. din. Cilj filijale ije da iskorišćava i nabavlja rudarska prava, da vrši istraživačke poslove, da А rudnike, da prerađuje rude i t. d. Filiialu potpisuje 2. г. Кеne Peko i Žorž Šeleno.

ТРГОВИНА

— Vrednost Bugarskog izvoza voća u 1936 2. орао је prema prethodnoj godini sa 434 mil. na 9383 mil. leva usled smanjenja izvoza grožđa ха 50 ти. па 190 ти. Јеуа u 1936 2.

— Bečka firma J. Majnl preuzela ie Kontinentalnu banku a. d. u Beču. Otsada se ova banka neće više baviti opštim bankarskim poslovima, nego će obavljati međunarodne obračune Mainl koncerna.

— Prema izveštaju bugarske Direkcije za žitarice transport se vrši sada preko Varne i Burgasa, usled obustave transporta Dunavom. Ovim su poskupljeni transportni tro-

škovi, što ie prouzrokovalo pad otkupnih cena. Kukuruz OS

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____ЕЉЕ Сл АВРО

шта na robnom tržištu u Sofiji 154—185 leva za 100:kg fran:

'ko:utovarna stanica. Ječam 210—2990 leva, tenđencija čvrsta. Za ovas postoji tražnia jedino od strane liferanata:za državu, uz cenu od 194—209 leva. Suncokretno seme ima čvrstu tendenciju i zaključuje se samo za domaće potrebe po ceni od 321 leva za 100 kg. Cena pasuliu ie usled povećane tražnje

- za izvoz skočila na 405—410 leva. stava, a delom zajmovima, od kojih je do sada ostalo neis- ·

— У прошлој години, за првих 11 месеци, на првом месту грчких увозних земаља стоји Немачка, чији се је увоз повећао од 1.762 милиона драхми у 1985 на 2.430 мил. у 1936. Затим долази Енглеска са 1.736 мил. (према 1.5!= мил. за 11 месеци 1985). Југославија се налази са 557 мил. (379) на петом месту после САД. и Румуније. У извозу је опет Немачка Ha првом месту са 2.181 мил. (1.847). Југославија је на седмом месту са 202 мил. (163) иза Енглеске, САД. Румуније, Француске н Холандије.

— Аустрија купује, после више година, опет пшеницу у Чехословачкој. Ради се о 2000 вагона, које пе наба-

_вити Савез земљорадничких задруга у Аустрији. и прода_ вати га млиновима по цени од 36 шил за 100 кг., док цена _ франко граница износи 22 шил. што је више од светског

паритета, али је мање за 1:/, до 2 шил. од цене. првокласне мађарске пшенице.

_ ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Francuska vlada nami je odobrila za prvo tromesečje о. S. sledeće kontingente: 4.500 komada živih ovaca, 157 те-

- terskih centi ovčeg mesa, 175 m. c. soljenog sviniskog mesa,

95 m. c. prerađenog sviniskog mesa, 10 m. с. salame, 90 m. Cc. zaklane živine, 1.000 m. c. jaja, 200 m. c. sira, 500 vagona kukuruza u zrnu, 60 vagona pasulia i 300 vagona oraha.

— Ministar finansija rešio je da se roba u klirinške zemlje može prodati samo fob, odnosno franko jugoslovenska granica, tako da inostrani kupac plaća vozarinu.

— Zabrana izvoza vune iz naše zemlje teško le рогоdila proizvođače, pošto su cene vuni pale, dok se slabiji kvaliteti koji u zemlji nemaju prođu ne mogu uopšte prodati. Iz tih razloga zabrana će biti ukinuta u najskorije vreme.

— U Bugarskoi se radi na uvođenju monopola trgovine domaćom vunom, čija se proizvodnja godišnie kreće oko 1.700 tona. Država bi imala da otkupliuje ove količine i prodaje ih dalje fabrikantima, od čega se očekuje pobolišanje prilika na strani proizvođača i smanjenje uvoza Vune.

— Rumunski trgovinski bilans za 1936 zaključen ie sa aktivom od 8.5 milijardi leja, što pretstavlja rekordnu cifru. Usled toga i dobrih izgleda za dalji. razvoi očekuje se роstepeno ukidanje deviznih ograničenja. Za prvo vreme predviđa se ukidanje odobrenia Narodne banke za izvoz deviza pri dodeljivanju uvoznih dozvola, čime bi se samo ukinula jedna formalnost, koja je odugoyvlačila dobiianie dozvola za UVOZ. Oskudica u devizama, koje Narodna banka stavlia na raspoloženje za uvoz, znatno je popustila, izuzev nem. marku. Time je popustila i trgovina devizama na crnoj berzi, što je prouzrokovalo pad kursa funte od 950 leja u jesen prošle godine na 840 krajem januara, dok zvanični kurs iznosi 693 leja.

— Наплата грчког извоза за Палестину вршиће се према наређењу Министарства финансија и народне привреде са 20% у драхмама и 80% компензацијом. Грчки привредници траже закључење клириншког. споразума са Палестином.

— Prema izjavi Ministra trgovine i industrije. pred: Fi-

"папа ок :'odborom Narodne skupštine Ured za izvoz stoke izvršio je veliki zadatak održavanja našeg izvoza stoke i

u vreme sankcija protiv Italije. Ured je to postigao 'дама-

· njem. premija. za izvoz u Levant, Egipat, Palestinu..i Maltu,

i to ne iz budžetskih sredstava. Tako je izvoz u:.te zemlje u