Narodno blagostanje

27: фебруар 1937.

·__ Francuska ije ponovo produžila rok poreske amnestije ža'dalja tri mešeca, i to do 1 aprila. Vlada očekuje, da će до 162 гока znatan deo skrivenog zlata biti prijavljen.

— 1 aprila o. g. emitovaće se četvrta tranša 5% obveznica za javne radove u iznosu od 100 mil. dinara.

— Nemačka raspisuje zajam od 500 mil. maraka uz 41J-% po kursu od 985Ja%0 i sa rokom isplate od 1944 do 1949. Isplata će se izvršiti izvlačenjem jedne šestine zajma godišnie po nominalnoi vrednosti.

SAOBRAĆAJ

— У Дравској бановини дужина цеста износи 22.600 километара. -

— Deo internacionalnog puta od Beograda do Novog Sada biće gotov do oktobra o. g. Na sektoru Novi SadSubotica trećina puta završiće se tek u 1938 g.

— 1 marta o. E. će početi raditi telegrafska centrala u Igalu kod Herceg Novog. Centrala je podignuta radi uspostavlianja direktne veze sa Erancuskom pomoću položenog kabla od Igala do Tunisa, pa preko Nebala do Marselja. Troškovi polaganja kabla iznosili su oko 100 mil. zlatnih franaka.

— Na konferenciji u Ministarstvu saobraćaja pretstavnici privrednih komora i ministarstva zauzeli su stanovište, da je potrebno pretvaranje pruge Doboj—Brod u prugu noTmalnog koloseka, kao dopuna nove pruge Banja Luka—T~uzla — Мацеуо—Кгацемо, Која 61 зе imala izgraditi što pre. Potrebna bi bila dalia izgradnja pruge normalnog koloseka od Doboja do Sarajeva, pored pruge uzanog koloseka.

— »dJugoslovenski Lloyd« donosi da je brodarsko društvo »Spad« u Splitu prodalo tri broda od ukupno 7.600 tona Talijanima. Cena brodova je danas pet puta veća nego pre godinu dana. i

— Prihođi Sueckog kanala iznose za vreme od 1 januara do 20 februara o. g. 1,6983.400 eng. funti, prema 1,674.300 za isto vreme prošle godine.

KRIZA I KONJUNKTURA

— CpBeTcKa HNDpOoH3BOJUba угља није достигла предратне размере, мада је послератна привредна делатност у по: јединим периодима била у знаку најповољније коњунк«туре. Производња сировог челика који може да послужи као најбоље мерило опште привредне делатности, повећана је у 1929 години у Сједињеним Државама, Енглеској и Немачкој за 46.3% према 1913, а производња каменог угља гамо за 2%. У Енглеској, која је главни снабдевач бродарства и светског тржишта, произведено је каменог угља за 11.5% мање према 1913 г. Овакво релативно опадање продукције каменог угља последица је повећане употребе мрког угља, минералних уља, водене снаге и усавршавања · топлотне технике. Од коликог је утицаја овај последњи узрок релативног опадања потрошње каменог угља илуструју следећи подаци: енглеска индустрија челика као нај-

| већи потрошач каменог угља произвела је 1913 г. 7.79 мил.

тона челика уз потрошњу угља од 31.5 мил. тона, док је У 1986 год. произвела 11.7 мил. тона, а утрошила свега 22 мил. тона угља. У стручним круговима преовлађује мишљење, да су се данашњи изгледи за потрошњу угља већ поправили и да ће се после две деџеније слабијег рада прилике за угљарска предузећа осетно побољшати. Два раз_ лога наводе се у прилог овој оптимистичкој оцени будућности. Прво што се сматра, да је рационализација потро"шње горивог и погонског материјала постигла оптималну границу, тако да до даљих структуралних промена на штету потражње угља неће више доћи, а затим се већ сада

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 139

повећава потрошња угља услед привредног полета и наглог пораста производње гвожђа.

__ Услед појевтињења цене шећера у Турској у октобру 19835, потрошња се стално повећава.

__ Индекс цена сировинама на светским тржиштима износио је израчунат у злату у 1985 (база 1927—29) 40.8, а у 1936 47.9, што претставља повећање од 17%. Највеће повећање показује индекс аграрних производа и то за 30%, према 9.8% за текстил, кожу и гуму и 145% за минерале и метале. ђ

— Индекс цена на велико порастао је у Италији У јануару према децембру за 0.8% од 78.8 на 79.6. Полупрерађевине су поскупиле за 2,1%, готова роба за 0.1%, док је цена сировинама опала за 0.6%. Према јануару 1936 повећање износи 7.1%. Сировине су поскупиле за 10.8%, готова роба за 5.6%, а полупрерађевине су појевтиниле за 0.8%. Вуна је највише поскупила и то за 30% у јануару 1937 према децембру.

— У фебруарском извештају Американске Сити банке изражава се бојазан да би данашњи полет у привреди могао проузроковати изненадне застоје и крахове. Опасности од „бума" највеће су у текстилној индустрији услед прекомерног спекулативног куповања.

— Потрошња грађевног дрвета у свету је веома живахна услед повећане јавне и индустријске грађевне делатности. Шведска и Турска извезле су већ седа преко половине својих квота, тако да се кроз пар месеци може очекивати извесна оскудица у дрвету. Најзначајније је повећање енглеског увоза, јер он чини 40% целокупног светског извоза. Укупан увоз дрва у Енглеску износио је 45 мил. фунти 1929 год, у 1982 је опао на 95.6 мил. па се је у 1926 опет повећао Ha 43.6 MH. Повећање увоза у прошлој години имале су и друге земље увозпице као. Француска, Белгија, Холандија, Немачка, Јужна Африка и Сјед. Државе.

— Општи индекс цена на мало у Београду био је у јануару 69.7 према 71.1 у истом месецу претходне године. Индекс цена одеће износио је у јануару O. T. 12,1 према 72,1. огрева 69,2 према 71,2, разне робе 66,7 према 1419 и хране 73 према 73,6. Индекс цена хране од пољопривредних производа био је у јануару о. г. 69,3 према 71,4, хране од занатских и индустријских производа 68,3 према 68,6, хране од колонијалних производа 914 према 80,7.

— U S. A. D. zaklano je 1936 god. 106,4 mil. komada stoke, više za 14,7 mil. nego u 1935 godini. |

— Ukupan broj lica koja privređuiu u S. A. D. u proој codini je bio 49,8 mil, više za 2,4 mil. nezo пи 1985 2.

— U izveštaju Trgovinsko-industriiske komore u Sofiji konstatovano je poboljšanje prilika u zemlji u 1936 godini.

— Broj automobila u Nemačkoj bio je veći pet puta u prošloj godini nego 1982. Sada dolazi po jedan automobil na svaka 54 stanovnika, dok je 1932 god. dolazio na svakih 100. Zaposlenost u nemačkoi automobilskoi industriji porasla ie za poslednje četiri godine od 34.000 na 120.000, a sa zaposlenošću u povezanoi industriji ukupan broj iznosi 250.000 radnika.

TURIZAM

— Naša turistička mesta posetilo je u 1936 g. 672.214 gosta koji su proveli 3,97 mil. noći prema 716.792 i 3,96 u prethodnoj godini. Na inostrane turiste otpada 179.039 prema 176.766, sa 1.26 mil. prema 1.14. mil noći i Jugoslovena 493.175. prema 540.026 odn. 2,7 mil. prema 2,8 mil. noći.

— Broj inostranih turista u Švajcarskoi, koji dolazi sopstvenim motornim vozilima, stalno se povećaYa. U prošloi godini iznosio je i pored svih poteškoća transfera 262.500 vozila, od čega otpada na automobile 236.000.