Narodno blagostanje
|
Страна 132
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Број 9
ље самоуправних тела, чији је службени однос регулисан статутом, важе одредбе уредаба, правилника, статута, службених редова и осталих прописа, донетих на основу изричитих одредаба специјалних закона, како у погледу принадлежно сти тако и у погледу осталих питања, која регулише ова Уредба“. |
А по члану 7 изузети су испод Уредбе и рад ници запослени на грађевинским радовима, које изводе држава или самоуправе.
С овим изузетцима одредбе ове Уредбе важе за сва индустријска, занатска, трговачка, саобраћајна, рударска, штумска, банкарска, осигуравају“ ћа и њима слична предузећа, као и за грађевинске и електро-техничке радње, уколико то није друкчије одређено овом Уредбом.
Минималне наднице су, као и колективни уговори, арбитража и помирење, факултативне. Ако бан не нареди или заинтересоване странке не захтевају, минималне наднице се неће уводити. Практично, минималне наднице ће се вероватно увести у свим бановинама, само ће бити разлике у времену код разних привредних грана.
База за одређивање минималне наднице је основна надница, која износи два динара на чаг или за осам часова 16 дин. У члану ! се каже да Министар социјалне политике, у случају да се привредне прилике знатно промене, може наредбеним путем прописати нову основну надницу. Минимална надница се не мора поклапати са основном надницом. За неквалификоване раднике бан одн. управник града Београда може одредити минималну надницу у границама од 10% испод и 50% изнад основне наднице. Наднице неквалификованих радника испод 18 година старости не могу ни у ком случају да буду испод 75% од утврђених минималних надница. Према томе доња граница минималне наднице, која је много важнија, је 14,4 дин (одн. 12 д. за малолетнике), а горња је 24 дин. Међутим, за квалификоване раднике није одређена висина минималне наднице и у Уредби стоји само да бан одн. управник града Београда може за квалификоване раднике одредити минималну надницу и вишу од основне наднице.
МУ ЕФЕКАТ НОВЕ УРЕДБЕ
Ефекат нове Уредбе на наднице и радне од носе тешко је тачно одредити. Прво, јер се не може предвидети будући развој из разлога горе наведених, и друго, јер не постоје потребни статистички подаци. Уредба забрањује увођење минималних надница које би биле неповољније од постојећих. Према томе може бити говора самоо повећању надница. Ипак, индиректним путем, може се дати приближна слика.
Може се рећи да, од око 800.000 осигураних радника у нашој држави (код, Сузора, братинских благајни и оних у државним предузећима или пословима), Уредба уопште не долази у обзир бар за једну трећину. Од већих група радника, поред пољопривредних, у ове треба убројити око 70.000 шегрта, 60.000 кућне послуге, већи део грађевинских, железничких, саобраћајних радника. Такође би се од горњег броја требали изузети и при: ватни намештеници, чији се број цени на око 60.000
Пошто није одређена горња граница минималне наднице код квалификованих радника те: шко је одредити број радника боље плаћених, које такође не би Уредба захватила. Од укупног броја осигураних код C „зора на дан 30 јуна 1985 г. отпадало је на ке «ификоване раднике 30% (162.000). Зна се, да су квалификовани радници боље плаћени, те је број оних код којих би могла доћи у обзир примена одредбе о минималним надницама, минималан. Од 656.960 осигураних код Су: зора у новембру прошле године имало је просечну осигурану надницу изнад 24 дин. 270.000 или 41%. Може се сматрати да су то радници, које неће тангирати ово питање.
Према томе, ако рачунамо 24 дин. као гра-
ницу, Уредба може да обухвати највише око 250.000 радника, а за око 550.000 радника она нема практичнога значаја, тј. за близу 70% свих осигураних радника.
Ако би се одредбе Уредбе о минималним надницима провеле у потпуности, тј. кад би се предвиђена минимална надница увела код свих при: вредних грана и у свим крајевима, онда би се наднице ниже од 14 дин. морале повећати. У октобру прошле године свих осигураних радника са надиницом испод 14 дин. било је око 180.000. Кад из овог броја изузмемо шегрте и кућну HO. слугу (чија је просечна надница испод 12 д.) онда остаје свега око 40.000 до 50.000 радника или 5 до 6% свих осигураних код којих би морало доћи до повећања минималне наднице и то онда ако би одредбе биле у потпуности примењене.
Као што смо изнели у поменутом чланку „Минималне наднице' економски ефекат за рад ничку класу ће бити незнатан, јер се ради у најбољем случају о суми од неколико милиона динара месечно. Према томе отпада и аргуменат о на: ционално-економској важности увођења минималних надница. Он се може правдати само социјалним разлозима и то само онда кад не би правио изузетке, него би се примењивао код свих радника, чије су наднице одвећ ниске.
Ефекат одредби о колективном уговору, ар битражи и помирењу биће вероватно још мањи од онога о надницама. Факултативност колективних уговора не мења законски досадањи начин регу лисања радних односа. Штрајк није забрањен, сем код неких предузећа која служе општим јавним интересима, где је забрањена свака колективна обустава рад (по члану 19).
Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД
Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21-893, 21-804.
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А.Д. | Глевнике им резерве
_ телеграмш: БАНКФЕРАЈН __
#5.000.000 динара Телефон интерурбан Загреб. | 5442, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447.