Narodno blagostanje

|

Страна 150

ka odn. radničku porodicu od četiri člana. U junu 1914 on je kod neoženjenog radnika iznosio 17%, u decembru 1998 g. 20%, decembra 19932 g. 24%, dcembra 1934 с. 24% i decembra 1936 g. 23%. Kod radničke porodice ti procenti iznose: 19, 16, 18, 19, 19, 18. I ovde dakle nalazimo očekivano pogoršanje. Neznatno pobolišanje poslednie godine objašnjava se pobolišanjiem nadnica, a ne broja stanova. .

Zaključak »Indeksa« ipak nije ni nepovoljan ni Dpovolian, jer upoređenje ovih podataka sa industrijskim mestima u ostalom svetu, pokazuje da često naprednije zemlje pokazuju slično stanje u stanbenom pitanju. Zagreb se ne može uzeti kao tipičan grad u ovom pogledu za našu zemlju, jer je socijalna briga Zagrebačke opštine veća nego beogradske i drugih gradova. Sa »Indeksom« se ipak ne slažemo u ргоceni da u čitavoi zemlji nema više od 150.000 ljudi koji žive u stanovima od samo jedne prostorije. Ovde je uzeto u obzir samo gradsko stanovništvo, pod pretpostavkom da seljaci raspolažu širim i higijenskijim prostorijama. Nažalost, to je slučai samo u bogatijim krajevima, jer veliki broj sela u našoj zemlji u ovom pogledu zaostaje iza naizapuštenijih gradova. 5 е--- _ Међународни биро рада у

Велике државе воде Женеви је у свом месечном У општем оживљењу при- билтену за јануар о. г. довреде нео индекс. незапослености „ние ЕШ || главних држава узевши за базу 1929 год. (100). За период од непуне четири године, почев од половине 1929 г. па до марта 1933 г., незапосленост је у сталном порасту. За ово кратко време број незапослених се утростручио; просечни индекс за 1932 г. је износио 291, а максимални од 319 у јануару 1933 г., или ако се елиминишу сезонска варирања онда у децембру 1932 г. 290. Према претходној години просечни индекс незапослености се повећао у 1930 г. за 64 поена, у 19831 г. за 71 и у 1982 г. за 56. За наредне четири године (19331936) незапосленост стално опада, али неравномерно, према претходној години пао је индекс у 1933 г. за 14 поена, у 1984 г. за 52, у 1985 г. за 29 и 1936 г. (10 месеци) за 43 поена. Тако је још у 1935 г. просечни број незапослених био скоро дупло већи од онога у 1929 г. Снажно појачање привредне делатности, које се запажа код већине држава У другој половини прошле године, имало је за последицу и убрзано смањење броја незапослених, јер је индекс у октобру пао на 123, приближивши се оном из 19929 г. Једино је код Енглеске и Немачке број незапослених мањи од оног у 1929 г., док је код осталих земаља већи, што се види из чланчића: „Кретање незапослености у најважнијим земљама света" (Н. Б. бр. 5 од о. Bo)

Из података о кретању запослености код 24 државе види се, да изузев Енглеску и Шведску, ни код једне индустријске државе број запослених није достигао ниво из 1929 г., али је у прошлој години пораст код свих 24. Овај однос између запослености и незапослености y 1999 и 1936г. је делом последица рационализације. Најповољније кретање запослености је код Француске и осталих држава доскорашњег златног блока, као и малих индустријских држава, које нису могле губитак иностраног тржишта надокнадити оживљењем домаћег тржишта. У ову групу индустријских држава долазе: Швајцарска, Аустрија, Холандија, Белгија и Чехословачка, и од аграрних држава једино Пољска. Код ових држава број запослености је крајем прошле године за 10 до 30% мањи од онога у 1929 г. У С. А. Д. и Канади број запослених је мањи просечно за 7%. Насупрот томе у Совјетској Русији, Јапану и свим аграрним државама број запослених је већи од онога у 1929 г. Неке од ових су бележиле пораст и у најжешћим

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ "а 65 10.

годинама кризе. Број регистрованих запослених у Бугар-

ској се попео са просечно 68.000 у 1929 г. до новембра

прошле године на 85.150, Данској са 962.000 у 1981 г. на 1,31 мил. Мађарској са 937.000 на 1,06 мил. Летонији са 171.000 на 190.000, а индекс запослености је већи у Јапану за 18 поена, Јужно-афричкој Унији за 26, Финској за 8, Естонији за 28, Норвешкој за 6 и т. д. У свим овим државама, изузев Јапан, број регистрованих незапослених је незнатан. Пораст запослености у аграрним и претежно аграр: ним државама је већим делом . последица њихове индустријализације, а мањим оживљења спољне трговине. Затварање маказа цена и скок цена аграрних сировина и животних намирница на светском тржишту уз знатно појачану тражњу такође су имали повољно дејство на привреду аграрних држава. Томе је допринела и смањена понуда робе из Северне Америке проузрокована трогодишњом сушом. За већину ових држава главни проблем је како запослити вишак прираста сеоског становништва, који не може да се запосли ни у индустрији нити може да се исхрани од пољопривреде. Велика миграција сељака радника у прекоокеанске и индустријске европске државе, у годинама привредне депресије скоро је престала.

Билтен М. Б. Р. донео је и податке о радном времену за 12 држава, које је теже упоређивати због неуједначености истих. Карактеристично је да је за период од четири године, кад је број незапослених растао (1930—

"1933 г.) радни дан опадао. Н. пр. у С. А. Д. је 1999 T.

просечно један радник био у недељи дана на послу 48,4 часа, а у 1982 г. 34,9. Радни дан се у Немачкој за тај период смањио са 7,67 часова на 7,16; у Мађарској са 8,97 на 8,53, у Јапану са 9,4 (1928 г.) на 9,1 и поред повећаног броја запослених. Исти је случај и у Естонији (са 8,42 на 7,86). У Пољској се смањио са 45,9 недељних часова рада 1927 г. на 40,6 у 1932 г. Индекс радног дана у Француској је са 100 у 1930 г. пао на 91,1 у 1932 г. Према томе излази да је 1932 г. кад је незапосленост достигла најнижу тачKy у скоро свим државама, радни дан запослених радника био најмањи. Упоредо са порастом незапослености смањиван је и радни дан. У већини држава предузимане су мере да се на рачун смањења раднога дана успори или задржи стални пораст незапослености.

После 1982 г. број незапослених се смањује, а радни дан повећава, и до краја прошле године ни код једне од наведених држава није заустављен, с изузетком Аустрије. Једино је у Немачкој радни дан дужи од оног из 1929 г, док је у С. А. Д. и Француској знатно нижи.

Најпотпунији су подаци о надницама. Обухваћено је 26 држава. У свим државама са смањењем броја запослених радника и часова рада после 1929 г. наступио је и пад номиналне наднице, али је код већег броја држава пад на: стављен и после 1933 г. кад је заустављен пораст незапослености и пад броја часова рада.

Упоређење код надница је, такође, теже и несигурније, нарочито номиналне. Два су главна разлога томе:

промена вредности новца и разноликост привредних гра-_

на, које су узете за базу код израчунавања надница и њихових индекса. Подаци се углавном односе на целу индустрију, или неку репрезентативнију грану индустрије. Али је много поузданије међусобно упоређење података реалне и. номиналне наднице код појединих држава.

Једино је код Данске, Аустрије и Француске индекс

номиналне наднице у 1982 г. према 1929 г. остао непромењен, док код осталих држава имамо пад, који се кре-

ће до 30 поена и највећи је код Румуније (31%), Бугар-.

ске (21%) и 'С. А. Д. (16%). Код већег-броја држава и да-. ље је настављен пад номиналне наднице, док код извесног броја држава није заустављен ни у прошлој години