Narodno blagostanje

|||

Страна. 180.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ „Бр. 12

dakle bolje no 4%-tne. Ovih dana je Belgija emitovala nov zaiam od 1,5 miliiarde, koji je preupisan za nekoliko sati po kursu .od-97 i nominalnoj. kamati od 3,5%. Sad ova tri zaj-

ma guše jedan drugi. Između njih je isuviše mala razlika u

hursu prema razlici u kamati. Ili će 4%-tni ići gore ili će ova druga dva tipa da padaju, jer je kao što rekosmo disparitet-. u kursu prema kamati. 4%-tni pak ne može ići gore zbog toga što se svet zastrašio od konverzije. Strah je toliko veliki da: ie ministar finansiila pre mesec dana morao dati službenu izjavu da „država. ne misli na konverziju 4%-tne rente. Međutim ta se konverzija po sebi nameće, jer samo tako može 3,5%-tni zajam koji le svega tri punkta ispod pari da dođe na pari i ode preko toga da omogući 3%-tnom tipu da se takođe popne. 4%-ini tip koji stoji na 102,95 i

koji bi lako išao i na 108 prema obilnosti tržišta, davi ova.

dva papira a država ı porteri zaplašeni od konverzije sledili su se. Porteri strahuju pa stoga ne plaćaju skuplie od 102,95

4%-tni a država pak boji se, da se ne sruši cela ova: zgrada ovako povoljnih kurseva ako bi pristupila konverziji 4%tnog tipa. Po stanju tržišta kapitala Belgija bi mogla od danas za nekoliko meseca da konvertuje sve svoje papire u 3%-tni tip pri kursu od 98. Međutim opravdan strah od konverzije stvorio je paralizu na tržištu. Ili će država dati izjavu da u određenom roku ne misli da konvertuje, u kom slučaju bi

4%-tni tip skočio ili će da dopusti da traje i dalje stanje u. kome 3,57%-tni i 37%-tni zaimovi: stoje niže no što bi sta-·

jali po stanju na tržištu isključivo usled · pritiska ozgo od strane 4%-tnog tipa. Mislimo da ie svaki dalji komentar po ovim faktima

izlišan. Samo da napomenemo ioš to, da je Belgija pre dva.

meseca izvršila konverziju svog zaima u Francuskoj ne dirajući ni u koliko zaimove u zemlji. Istina kod ovih је 'Каmata mnogo niža; ali ako bi se stalo na gledište solidarnosti onda bi se mogla dokazivati protivna teza.

Из уредништва,

МАШТАРИЈЕ И СТВАРНОСТ

Злогуци, мизантропи, песимисти и завидљивци сматрају да је исувише велики скок курсева државних хартија од вредности у последње време и да би слетствено државна интервенција на ефектвом тржишту требала да почне у обрнутом правцу, наиме да продаје робу ради обарања курсева. И гледиште и закључци су из основа погрешни.

Не постоји државна интервенција на ефектном тржишту. Тога је код нас било у 1932, 1933 и 1934 години. Државна интервенција у 1933 години је купила за месец: дана за 100. ефективних милиона динара државних хартија од. вредности. То је. била интервенција. Не само да се то види. по износу који је купљен за кратко време, већ и по ономе за чији је рачун то извршено. Државна кредитна установа која је те папире купила није то урадила за свој рачун већ за рачун државе. Мивистарство финансија с мишљу и персоном је интервенисала за подизање курсева. који су одиста били исувише ниски под притиском троструке и четвороструке кризе у земљи. У 1935 и 1936 години нема ни говора о интервенцији. Нашим читаоцима је познато да јавна рука посећује берзу и купује папире. Природа њеног посла и мотиви сасвим су другојачији. Ми имамо три огромна новчана завода или искључиво или у главном у државним рукама. Од њих су Поштанска штедионица и Државна хипотекарна банка депозитне установе. Поштанска штедионица је најчистија депозитна установа како се само замислити може, У томе својству она надмаша и најдепозитније установе у свету „пет великих у Лондону". Државна хипотекарна банка је то данас готово само по имену. Она обавља хипотекаран посао у најмањем обиму и то с пуно права јер су услед прилика на светском тржишту пресушили извори капитала који су погодни за активан хипотекаран посао. Држав: на хипотекарна банка не продаје више своје заложнице ва страни; па према томе не може у великом обиму ни да врши хипотекарни посао. Она је данас у главном депо“ зитна установа, делимично службена и полуслужбена а делимично потпуно приватна, Депозитна новчана устанева мора по извесним одређеним принципима да пласира свој капитал. За: најсигурније пласмане у целом свету па И код нас сматрају се државне хартије од вредности. Између хипотекарног потраживања, које евентуално може

бити сигурније од државних хартија од вредвости. али.

које по ликвидитету стоји далеко иза последњих, и државних хартија од вредности, шета се толеранција пупиларно сигурног пласмана. На томе гледишту стоји и наша

држава. Ових дана је изашла уредба о надзору над оси-

гуравајућим друштвима где се предвиђа облигатан пласман једног дела премијске резерве у државне хартије од вредности. У пројекту закона о општинским штедионицама исти је случај. У мораторијима које добијају безброј

банака предвиђа се такође пласман једног дела нових“ уложака у државне хартије од вредности. Сасвим је логично и немогућно је другојаче, да и државна депозитна · установа пласира капитале по истим принципима. Према ·

томе ништа није природније него појава државних установа на ефектном тржишту ради пласмана јелног дела

своје готовине. Тај је пласман и првокласне сигурности ·

и првокласног ликвидета и релативно огромног укамаћења. Шта се још може да тражи од једног пласмана, ако се. не жели да подели капитал улагача подузећима а ла Есконтна банка» Укупан куп државних хартија од вред-

ности од стране јавне руке износи таман толико колико. минимално мора да буде с обзиром на укупну активу и на.

готовину. Ко је иоле упознат са диспонибилитетима наших државних кредитних установа, тај ће делити наше гледиште, да се куповање држи у скромним размерама.

Огромна је заблуда да су папири скочили због тога

купа од стране депозитних установа. Према уредби берзе · немогућно је уопште сазнати колике су трансакције по--

јдединих учесника на састанку; али смо ми дубоко увере: ни да ни десети део обрта за последња два месеца на београдској берзи не отпада на јавну руку. МИ сваким даном све је веће учешће приватне руке а релативно све мање јавне руке. Баш је та систематска хоса била. главни

повод да се раскраве и последњи остаци неповерења. пре- _ ма државном кредиту и да приватни капитали y већој

мери приступе тој врсти пласмана. Највише је приватна

рука купила Ратне штете на курсу преко 400. Цео ефекат | куповања од стране јавне руке био ie тај да је yHHmrTeHa ~

штекулација. Хоса би наступила y сваком случају, самб

може бити У много јачој цик-цак линији, што би могло

бити једино шпекулацији од користи: Кретање курсева

на више правом линијом само је помогло да се: УКЛОНЕ шпекулација = а та се тек не може звати штетним“

дејством, 8 ЧЕ МЕ Па