Narodno blagostanje
146 | | и )
|
Страна 202 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Bol ПТАЈНА СЛУЖБА ska. se vlada obavezala da će odobravati potrebne Копш-
POLJOPRIVREDA
— Grčki ministar polioprivrede izjavio је, да treba unaprediti proizvodnju šećera u Grčkoj. Zemlia raspolaže u nekim oblastima povolinim uslovima za proizvodnju šećerne Tepe. | — Bugarska vlada je odlučila da sagradi 50 basena za močenje kudelje. Time će popraviti kvalitet i, kako vlada očekuje, i cene za 15—20%. · |
— »Hrvatski dnevnik« donosi izjavu d-ra Dragutina Totha i d-ra Rudolfa Bičanića o postignutim uspesima »Gospodarske sloge«. Zamena vina za žito vršena je na Hvaru, Visu, Braču i oko Splita i Trogira. Za vino je davan većinom kukuruz. »Gospodarska sloga« je davala brašno broji 2 i to 850 gr. za 1 l vina. Razmenieno je oko 15—16 vagona vina. Cene vinu su porasle usled te mere. »Gospodarska sloga« uspela je da popravi cene mleku. Kao posledica organizacije najniža cena mleka iznosi 60 para. Zbog kolektivnog cepljenja svinja, ono je pojevtinilo na 18 din. prema 80, a serum protiv bedrenice sa 8 na 2,75 dinara. U okviru »Gospodarske sloge« osnovan je Savet pravnika koji će davati uputstva narodu, Zavod za proučavanje seliačkog i narodnog gOSDOdarstva koji će priređivati ankete i vršiti istraživanja O DTivrednim problemima hrvatskog sela. »Gospodarska sloga« izradila je uputstva za povećanje nadnica poljoprivrednih radnika, ona je povela akciju za sniženje trošarine na Vino. »Gospodarska sloga« održava pet putujućih informatora, koji imaju zadatak da daju uputstva narodu u pogledu organizacije. ·
— Пошто су скочиле цене кукуруза, Чехословачка се враћа његовој култури, која је била занемарена за време кризе. Испитују се методе како да се поправи квалитет и прошири индустријска употреба.
INDUSTRIJA
— У Анкари се израђује план за фабрику мотора, која би се подигла поред нових фабрика челика у Карабику. Фабрика би израђивала све врсте мотора, па и аеропланске за војску. |
— Немачка индустрија телефона и каблова има наруџбе које јој осигуравају производњу за неколико месеци унапред.
— Светска потрошња каучука досегла је 1936 са 1.01 мил. тона свој максимум, а извоз из земаља производње био је далеко мањи, 866,950 т. Залихе су се смањиле у земљама увоза на 429,729 т. концем 1936 и 411.347 концем јануара 19837. Зато су цене скочиле.
— Производња вештачких влакна у свету повећала се од 1927—1936 за четвероструко, са 140 на 587 мил. кг.
ТЕСОММА
— Ministarstvo trgovine i industrije ceni potrošnju valianog gvožđa u 1937 g. na 50.000 tona, od čega će domaće željezare liferovati oko 40.000 tona. U 1930 gp. potrošnja je bila 70.000 tona.
TRGOVINSKA POLITIKA
— Potpisan je protokol uz trgovinski ugovor između Holandije i naše zemlje, kojim se ustanovljava da će se ispi-
tivanje ravnoteže u razmeni dobara izvršiti svaka tri meše- .
ca na osnovu uvozne statitiske jedne i druge zemlje. Holand-
gente našoi zemlji za održavanje ravnoteže, a naša vlada da се dopuštati slobodan uvoz iz Holandije onih artikala, koji su obuhvaćeni Uredbom. o. kontroli uvoza.
— Pošto su cene železa u svetu skočile, da bi olakšala uvoz, engleska vlada ukinula je carinu na sirovo železo od 3931/a%. Nekim proizvodima od železa i čelika snižena је carina na 10%. |
— Po novom sporazumu o plaćanjiu između Rumunije
i Švajcarske, dobiće Rumunija 18% u devizama od vrednosti izvoza, mesto ranijih 11%. - — У Паризу се воде преговори између земаља које увозе и извозе старо железо. Картел који би се основао имао би да купује старо железо, па би га делио по договореним квотама појединим земљама.
NOVČARSTVO
— Privilegovana agrarna banka obavestila je novčane zavode, da će im od 23 o. m. zaračunati 5% kamata na one iznose koje su novčani zavodi ubrali od zemljoradnika dužnika, posle stupania па snagu Uredbe o likvidaciji zemlioradničkih dugova. Novčani zavodi su pretpostavljali, da će Privilegovana agrarna banka već ubrane iznose obračunati s njima kao akontaciju na račun prvog obroka, ili za troškove sastavljanja obračuna. Privilegovna agrarna banka će međutim vratiti novčanim zavodima samo plaćene premije za osiguranje čim se polise vinkuliraju u korist Privilegovane agrarne banke.
— Zagrebačka filijala Privilegovane agrarme banke preuzela je od novčanih zavoda 136.220 dužnika sa 518,4 mil. din. duga, od čega na banke i štedionice otpada 76.644 dužnika sa 8319,7· mil. duga, a na zadruge 59,676 i 198,8 mil. dinara. Ovi podaci još nisu definitivni, za 20.000 dužnika filijala Privilegovane agrarne banke još ne raspolaže detaljnim podatcima. |
— Sanacijom Deutsche Bank u. Disconto Geselschaft došao je Raih u posed akcija ove banke do iznosa od 50 mil. maraka. Do konca 1936 prodao je Raih ove akcije tako da je ovo prva velika banka koja je reprivatizirana.
— Aleksinačka štedionica u svom godišnjem izveštaju konstatovala je da je prilikom prve Uredbe o razduženju zemlioradnika 30% dužnika seliaka prestalo da vodi računa o svojim obavezama. Sledeće godine taj se procenat popeo na 45%, treće na 60%, četvrte na 75%, a posle Uredbe o likvidaciji zemljoradničkih dugova dostigao je 100%.
— Kod štedionica na području Dravske banovine porasli su ulozi na štednju u januaru o. g. za 12,8 mil. din. na 1,012,6 ти.
— Мајоритет акција Уфе прешао је на једну нову групу под вођством Deutsche Bank.
— Златна подлога леја повећала се на 43.29% ревалоризацијом злата Народне банке. Оптицај новчаница ће се повисити за 10% и употребиће се за финансирање радова, за које нема довољно расположивих приватних сретстава.
JAVNE FINANSIJE
— Predlog budžeta Petrovgrada za 1987-38 g. predviđa rashode od 11,9 mil. din. prema 10,9 mil. i prihode od gradske imovine, trošarina i taksa 9,1 mil., 2,8 mil. pokriće se: gradskim prirezom od 45%.