Narodno blagostanje

27. март 1937.

ren ()d aprila prošle godine шуеden je patrijaršijski prirez za poreske obveznike pravoslavne Vere u svrhu stvaranja prihoda

. - · .. да plate parohiiskog: sveštenstva. Ta nova dažbina u obliku 10% prireza bila je posledica donošenja »Uredbe o parohiiskom sveštenstvu Srpske pravoslavne crkve i njegovim aktivnim i penziskim prinadležnostima«, koja nikog nije iznenadila, pošto se odavno čekalo da se to pitanie jednom konačno reši. Plaćanje bira, parohijala itd., a i takse za glavnije svešteničke radnie ukidaju se. То 5е zamenilo određenim mesečnim prinadležnostima, za čije pokriće služi ta nova dažbina. ·

Ova је mera na prvi pogled potpuno opravdana. Niome ie odbačena jedna nepravedna forma poreza, pošto bir nije bio ništa drugo nego glavarina. Sa uvođenjem patrijaršijskog prireza svaki poreski obveznik je opterećen prema svojim stvarnim prihodima. |

Ali to nije sve. Mi znamo dobro da svako uvođenje novog poreza stvara izvesno nezadovoljstvo, koje se ispoljilo u nešto oštrijim formama, kao odjek te reforme. To se da razumeti. Te plaćaj prirez, te plaćaj ioš svešteniku. Sigurno isto tako је mislio jedan šumadiiski lekar, koji je hteo, kako se to priča, da istupi iz pravoslavne crkve zbog tog prireza. Odmah nastaje pitanje — zašto je, kada je već ukinuta ta veza između sveštenstva i pastve, ostala naplata za sporedne svešteničke radnje. Kada sveštenici kao i ostali činovnici imaju mesečne prinadležnosti, zašto da primaju nagradu za pojedine usluge. Zaista taj sistem niie dosledan. Kada je već jednom ukinuta direktna naplata za pojedine svešteničke radnje, zašto se onda trebalo zaustavliati na pola puta i ne osloboditi pastvu od svakih davanja i time uništiti i poslednje tragove srednjevekovnih odnosa između klira i nje.

Aii ima ioš nešto što bi se moglo zameriti ovom sistemu. Pravoslavna crkva kod nas je uvek bila finansijski autonomna. Bir i razni drugi tereti išli su uvek u korist sveštenstva. Sada je sprovedena centralizacija. Uvodi se nova specijalna dažbina za izdržavanje sveštenstva, radi čega država daje svoj autoritet i stavlia na raspoloženje svoj poreski aparat. Zašto? Kada je već tako, zar ne bi ona mogla da primi potpuno tai celi sistem u svoju organizaciju. Sigurno sama država mogla bi uzeti to sve u svoje ruke i, crpeći sredstva iz ma kojeg novog oblika dažbine, preuzeti brigu za svoje nove činovnike-sveštenike, nemešajući se u čisto unutrašnje stvari crkve i ostajući na principu da sveštenici vrše javne funkcije. Mesto toga se stvara čitavo ministarstvo finansija pri vrhovnoj crkvenoj upravi. Pored izdataka za nova činovnička mesta ceo tal sistem komplikuje se bez potrebe i birokratizira. Ako ćemo biti dosledni — zašto se onda radi izdržavanja policije, celokupnog sudskog aparata itd. ne nametnu specijalne za tu svrhu poreze. O tom se stara država, koja bi se isto tako mogla postarati i o pravoslavnom sVeštenstvu. Tai sistem donekle nas podseća na srednjevekovna vremena, kada je svaki činovnik naplaćivao taksu od stranke za svoje usluge u svoju korist, pošto se izdržavao od tih taksa. Svakako, radi konačne ocene ove reforme, treba još znati i finansijski efekat, koji je donelo uvođenje te nove dažbine.

Svima je dobro poznato osnovno pravilo — centralizacije budžeta. Baš taj sistem patrijaršijskog prireza i blagainički i budžetski razbija to pravilo, oduzimajući od države mogućnost da sama raspolaže ubranim prirezom i stvarajući od nje jednu vrstu finansiiskog posrednika, umesto da buđe poslodavac, pošto je država pretstavnik narodne privrede, a ova izdržava sve.

Patrijaršijski prirez

ваеве | .

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 201

- У Сједињеним Америчким Државама, као и у Енглеској и Шведској, не поставља се вите од почетка ове године питање, како да се потпомогне данашњи привредни развој до још већег полета, него се помишља, на која би се начини могло спречити наступање у скорој будућкости исувише велике напетости, а евентуално и кризо што је према старој коњунктурној теорији неминовна појава, ако се дозволи да ствари иду својим током. У овим се земљама, у вези са оваквом оценом прилика, већ сада помишља на редукцију јавних радова. То међутим, изискује стварање једног добро промишљеног плана, према коме би се тачно одвојили они радови, који би се из кон: њуктурно политичких разлога могли држати у резерви за касније време, од оних чије непрекидно извођење спада у програм привредног подизања и сталног унапређења земље.

Јавни радови као зрајни програм привредне политике У С. А. Д.

EH zanr OT ECU Er ri Er i a pra E

Рузвелт је већ поднео један веома интересантан план овакве врсте, који одговара цикличком периоду од 7—10 година. Тачније, ради се о програму извођења јавних радова за следећих 6 година, на које би се утроши: ло 5 милијарди долара. Од ове суме отпада на изградњу цеста и водених путева 37% и 58% на регулацију река, наводњавање и пошумљавање. Овај план који је остао после програма и анкета »Манопа! Resources Воага«, требало би да буде још више разрађен. Јавни радови, чија је важност на жалост потпунно схваћена тек за време кризе, треба да постану најважнији део привредног програма. | ту сврху треба да се оснује национални уред за израду планова и Министарство за јавне радове ради њиховог законског спровођења. Сем тога треба да се спроведе подела трошкова између Савеза и комуналних установа на основу важности поједених радова за крајеве где се изводе, док је досада вршена на једнаке делове.

Као типичан пример новог програма израђен је план регулације река и сузбијања штете од суша, који се ба зира на Рузвелтовом пројекту регулације Мисисипија из 1938 и који, сада после суша и поплава, има више изгледа на остварење. План је израђен у свим детаљима као засебна целина, пошто су испитивања доказала, да сами на: сипи и уставе нису довољне мере против поплаве, него да је неопходно потребно и пошумљавање на извору река. На тај начин оспособљавају се некадањи шумовити и пре ријски крајеви, који су данас постали оранице, за сабирање и чување подземних вода, чиме се уклања опасност исушења земље и поплава.

Као база за стари програм послужио је Тенеси-Вале закон. Овај даје претседнику право, да тражи од појединих земаља организаторску и финансијску сарадњу, јер се према овим плановима у већини случајева ради о пределима, који обухватају више земаља. Овај начин сарадње био је и досада предлаган и код осталих пројеката регулације. Код данашњег програма предвиђа се међутим. да управа припада директно Савезу. Ма основу досадањег држања земаља према Савезу може се очекивати, да ће оне показивати велик отпор. Јер, ови радови ће као ино: ви објекти од замашне вредности, као уставе и електричне централе, насипи, канали и шуме, подићи знатно утицај Савеза на привредну политику земаља. Главно питање биће свакако то, да ли ће се моћи Американци, који су увек нагињали самопомоћи и независности, придобити за овако велике радове на култивисању земљишта или ће услед недостатка организаторских и финансијских могућ

ности земаља остати све по старом“ >