Narodno blagostanje

|||

Страна 196

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 13

_ NEPOVOLJNE SOCIJALNO-POLITIČKE POSLEDICE FINANSIJSKE POLFTIKE SAMOUPRAVA DOŠLE.SU JAČE DO IZRAŽAJA USLED POVEĆANJA PRIHODA OD TROŠARINE

· Trošarina je najnesocijalni oblik dažbina; ona ie porez, na siromahe, ali ipak ona postaje i u analiziranoj godini |oš važnije vrelo naših gradova i banovina, kao što nam pokazuju podatci o samoupravnim finansijama.

Sliku prihoda samoupravnih tela u 1935/36 budž. god. pokazuje nam donja tablica:

kazu samoupravnih finansija za 1934/35 g. konstatovali smo da se u tom pogledi pošlo tako daleko da se moglo govoriti o autarkističkoj groznici, koja је zahvafila samoupravna tela. Kao što nam pokazuju gornji podaci u 1035/36 god. stanje je postalo još nepovoljnije, naročito kod gradskih opština.

Male opštine Velike opštine Banovine

mil. din. % Til. и. % Til. (li. | 26 Prirez naplaćen 301,2 45,0 117,9 8,6 1567 20,3 Otkup ličnog rada 6,7. 1,0 21,6 1,6 2097 | 39 Trošarina 70,3 10,5 20%9 10.2 134,5 17,4 Takse 60,5 9,0 160,98. 11,77 80,9 10,5 Prih. od imanja 44,2 6,6 81,4 5,9 91,2 1,8 Dug. prihod 792 11,8 21,8 1,6 19,9 1.7 Prih. od pred. 26,5 4,0 4923. 35,8 36,4 4,1 Subvencije Il 08 5,5 0,4 73,6 9,6 Prih. od zajmova 10,6 1,6 70,4 9,1 — Razni 30,2 4,5 72,1 92 20,7 2.7

Kod malih opština glavni prihod su prirezi, dok na ftrošarinu otpada svega oko 10,5%, i to u varošima. Isti je slučaj i sa taksama. Takođe su i kod banovina prirezi najvažnija dažbina, zatim trošarine, takse i prihodi od imanja. Jedna desetina prihoda pokrivena je državnim subvencijama. Međutim kod velikih opština na prvom mestu stoje prihodi od preduzeća, a zatim od trošarine.

'Nastupile su promene u strukturi prihoda. Neznatno je smanjenje prihoda od prireza i kod velikih opština je udeo ove dažbine u ukupnim prihodima pao sa 10,1% na 8,6%. Trošarina |e dala veći prihod kod svih samoupravnih tela i u 1034/35 budž. god. prema 1933 g. povećala se kod malih opština za 14, 5%, kod velikih za, 44% 1. ђапомта ха 37,8%. U 1935 36 prema 1934/35 g. porast je manji kod malih opština i iznosi oko 6,39%; takođe je manji i kod Danovina iako iznosi 27,7%, a veći |e kod velikih opština (za 9%).1 u ovoi godini došla je do izražaja tendencija samoupravva da izvore svojih prihoda prenose na trošarinu. U pri-

Porez Otkup

lič. rada 1930 1.036,7 260 1931 1.004,9 76,0 1932 750,5 65,8 1933 744,7 60,5 1934 740,5 64,7 1935/36 742,8 58,0

Ukupni fiskalni prihodi u 193536 g. su prema 1934 g. povećani samo za 24,4 mil. din. ili 1,5%, i veći su od onih u 1932 g., kad su bili najmanji, za 133,6 mil. din. ili za 9%, a manji od onih u 1930 g. za 17%. Skoro sav porast otpada na trošarine, i u prošloj bu-

Banovinski prihodi od taksa su podbacili za 25% na 80,9 mil. din., a njihov udeo u prihodima je pao за 15,6% па 10,5%, док зи Код opština ostali skoro перготепјет. Марјасет рпћоф па дио 12 гатшућ соdina pretstavljaju važnu poziciju kod seoskih i varoških opština, ali su osetno podbacili (sa 117,3 mil. u 1934/35 god. na 70,2 mil. din.). Za nekoliko miliona povećale su se i subvencije i pomoći koje primaju banovine od države. Prihodi od imanja i preduzeća kod banovina i malih opština su skoro nepromenjeni, ali je kod velikih opština zabeležen porast od 80 mil. din. i to od imanja za 7,8 mil. na 81,4 mil. i od preduzeća za 70,4 mil na 492, 3 mil din. Kod velikih opština prihodi od Zajmova iznose 70,4 mil din. prema 17,3 mil 1934/35 g., a u ovoj budžetskoj godini oni su se umnogostručili. Takođe su i ostali razni DinOdi | udvostručeсели (па (а. fail: (UL).

Затоцргаут fiskalni prihodi kretali su se ха роslednjih šest godina ovako (u mil. din.):

Ukupno

Trošarina Takse i ost. ban. daž. 512,8 348,1 1.923,6 498,9 299,1 1,878,9 344,2 293,5 1.454 () 366,2 330,4 1.502,2 4122 345,8 |.569,2 468,8 318,0 1.587,6

džetskoj godini one su jedino i povećane, dok su takse podbacile. Udeo trošarina u ukupnim prihodima je znaino porastao; iznosio je: 1932 о. 23,7%; 1934 g. 26,5% i 1935/36 2. 29,5%.

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А. Л.

Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ

_ Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд; 21-801, 21-807, 21-803, 21.804.

телеграми : БАНКФЕРАЈН

| Главншикиа ## резејрње

7 >. О О. ЕМ) „HN ул Ка ea O a

Телефон интерурбан Загреб, 5142, 5443, 5444. 5445, 5448, 5447