Narodno blagostanje

10. април 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 229

Повећање удела клириншких земаља у увозу долази угливном услед повећања увоза из Немачке (од 598 на 1.086 мил. дин.), Чехословачке (од 517 на 626 мил.), МаЂарске (од 108 на 145 мил.), Швајцарске (од 90 на 108), Белгије (од 69 на 101) и Грчке (од 66 на 82 мил. дин.). Поред тога смањен је или сасвим обустављен увоз из мнотих неклириншких земаља, нарочито оних са којима смо имали стално пасивни трговински биланс.

„Повећање учешћа удаљенијих земаља у извозу види се по томе, што је поред повећања броја страних тржишта од 80 у 1935 на 86 у прошлој години, отпало на шест најближих земаља Аустрију, Немачку, Чехословачку, МаБарску, Италију и Грчку у 1985 71.67% од укупног извоза, а у 1936 год. још свега 63.23%, а: на десет најглавнијих извозних земаља у 1985 год. 88.82% према 8541% у 1936. Код увоза отпало је на Немачку, Чехословачку Ayстрију, Мађарску и Италију 5549% у 1985, а 58.89% У прошлој години, што претставља незнатно концентрисање увоза из главних ближих зеамља. Извоз је међутим ипак више концентрисан, јер на десет главних земаља отпада код извоза 89.41%, а код увоза 80.76%.

Према 1930 години наша спољна трговина показује знатне промене, узимајући вредност данашњег динара из 1930 једнако 135 из прошле године.

По' количини извоз је опао за 394%, а увоз за 35.8%, док смањење по вредности износи код извоза 592%, а код увоза 56.6%. Према томе наша спољна трговина опала је више по вредности него по количини, што је разумљиво обзиром на нижи ниво цена у свету. Смањење извоза по вредности је мање него увоза и поред мањег пада увоза по тежини, тако да се може закључити да се је последњих година однос између извозних цена просечно узевши поправио у корист наших производа. Тако је јединична вредност извезених проигвода опала према 1930 за 21%, а увезених за 324%. Ово затварање маказа није, међутим, последица мањег пада цена наштих производа но оних увезене робе, већ у повећању извоза производа веће специфичне вредности и смањењу

њиховог учешћа у увозу, дакле у измени структуре, као што је констатовано и у поређењу кретања наше спољне трговине за последње године. Једино се ове измене у по ређењу са 1930 годином испољавају још у већој мери.

Повећање извоза стоке и сточних производа претставља и у поређењу са 1980 год. главну измену у структури извоза. У 1930 износило је учешће живе стоке и живине 13.24%, а у 1936 14.98%, меса свежег и прерађеног 3.55 према 6.94%, масти 0.03 према 2.33%, кожа 1,54 према 3.86%. Једино је опало учешће јаја од 7.59% (511 МИЛ. дин.) на свега: 2.76%. (121 мил.) у 1936 години. Учешће дрва спало је од 21.483 на 1248% у 19386, односно на 19.45% у 1985 години.

Карактеристично је повећање учешћа у извозу пред: мета који претстављају виши ступањ прерађености односно веће специфичне вредности, као производи пољопри“ вредних грана индустрије, хемијске индустрије и индустријског биља. Затим се је повећало учешће кудеље (1.26 према 4.29%), хмеља (0.82 према 1.99%) и биља за лекарије (0.23 према 0.29%).

Код увоза порастао је знатно удео текстилних си: ровина, наиме: памука (од 2.43 на 6.24) и вуне (од 1.238 на 2.81%), као и предива (памучног од 7.15 Ha 8.85% и вуненог од 1!.46 на 2.59%). Опао је увоз памучних тканина (од 9.831 на 3.99%) и вунених (од 4.85 на 4.27%). Напослетку је опазо учешће предмета за храну и пића услед смањења куповне моћи, и то од 8.34% у 1930 на 6.98% У 1935 години.

Из ових података добија се оваква слика развитка југословенске привреде. По уделу машина у увозу види се да се врши снажна индустријализација. По уделу готових фабриката у извозу, види се да је нова индустрија делимично већ у функцији. Али пошто је она постављена на ноге тек последњих година, а нагло повоћани увоз машина у 1936 још није ни могао да се одрази на производњи, следи да ћемо тек имати индусријски полет У скорој будућности и да данашњи није дошао до врхунца.

m m m B

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

унети ()7јујјепје рпугедпе Копјипк!и-

re u zemlji, koje je stalno raslo kroz 1936, nastavilo se i u prva dva meseca tek. god., iako sa sezonskim usporenjem. Ukupni državni prihodi nešto su podbacili prema decembru prošle godine, ali se zato sa 899 mil. u februaru 6. g. drže iznad onih u februaru 1936 (814). U padu su prihodi od neposrednih poreza (151 i 214 mil. u jan. i februaru 1937 prema 228, 145 1 249 mil. din. u decembru, januaru i februaru 1936) i monopola (1541 131 prema. 169, 156 i 131 mil.) dok posredni porezi pokazuju sa 226 i 211 prema decembru (246 mil.) pad, a prema januaru i februaru 221 i 203 mil. din. porast. Državna privreda dala je sa 266 mil. din. u februaru bolje rezultate nego 1936, dok je januar sa 215 mil. podbacio za 283 mil. dinara. |

Indeks cena na veliko sa 70,4 i 70,9 u januaru i februaru nešto je popustio prema decembru, januaru i februaru 1936 (71,2, 71,1 i 70,0). Bilini proizvodi pokazuju sa 68,1 u februaru i 66,5 u januaru prema 67,9, 82,9 i 83,0 nesigurnu tendenciju. Stočni su u padu sa 65,1 u decembru na 63,5 i 62,7 u

Sezonsho изрогепје u oživljenju privrede

ртуа dva meseca ove godine. Konstantni porast indeksa cena ·

mineralnih i industrijskih proizvoda pokazuje da se makaze cena lagano razdvajaju. Prvi su pokazivali 82,2 i 84,8 prema

81,9, 81,1 i 81,1 u tri meseca 1936; drugi pak 74,0 u oba me- ·

seca prema 73,9, 70,2 i 69,9. Indeks cena na malo u padu je u svim glavnim mestima. U Beogradu imamo 80,0 u oba meseca prema 80,7, 82,6 i 82,1, a u Zagrebu 82,7 i 82,1 prema 811. 81,2 i 89,2

Spoljna trgovina je popustila prema decembru, ali stoji znatno iznad januara i februara 19836. Izvoz je izneo 402 i 419 mil. prema 615, 289 i 215 mil. din.; a uvoz 921 1 384 ргеma 430, 342 i 294 miliona.

U saobraćaju imamo 107 i 108 hiljada utovarenih vagona prema 199, 97 i 93 hiljade. Indeks rudarske proizvodnje pokazuje prema decembru sezonski pad na 119,8 i 114,8 prema 134,92, 111,6 i 104,0. U topioničkoj industriji imamo odgovarajuće indekse 130,4 i 126,1 prema 148,6, 155,6 1 1607, -što znači znatni pad. Indeks osiguranih radnika izneo je u januaru 105,5 prema 112,3, 96,9 i 97,7. Broj stečajeva sa 5 i 14 prema 14, 1] i 15 manji je nego prošle godine.

Паралелно с опадањем свет: ске трговине пшеницом почела је да опада и светска трговина брашном. Али, док је светска трговина пшеницом, поред осталога, опадала и због смањења потрошње, дотле је опадање светске трго-

Светска трговина брашном