Narodno blagostanje

17. април 1937. :Mađarske i Čehoslovačke. I ti odnosi moraju da uzmu prijateljski karakter, jer ono što je do sada rađeno, to je slovo A, a ko hoće A, taj hoće i B. Nemačka koja je patronizirala ovim izmirenjima u poslednje vreme u znaku 'srednje-evropske saradnje znala je unapred da t0 vodi 'u prijateljske odnose međ svima državama Srednje Evrope, ) :

_____ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 245

| . Ekonomska saradnja je most preko koga se ргеlazi iz neprijateljstva u dobre odnose. Znači da je na vidiku pacificiranje Evrope, i da je pred takvom perspektivom Italija mogla i morala da likvidira. Rimski Protokol. | O

| _Smemo li ovu reč glasno da izgovotimo? Ako пе, саде је rupa u ovom logičnom lancu”). ~

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Прва депресијација динара појавила се у јесен 1981 године; али је врхунац девизних тешкоћа Југославије био већ у почетку · 1932 године. Тада је већ било јасно да је наш прилив девиза тако слаб, да се један велики део исплате иностранству морао да обустави, не да би се сачувала стабилност динара, пошто је она већ била компромитована, већ да се не испразни и последњи златник из касе Народне банке. Меродавни фактори су ипак били оптимисте; вршена је служба наших дугова на страни све до 12 октобра исте године. Тек онда је влада ма facti HOтифицирала нашим повериоцима на страни немогућност исплате у уговореним валутама. Преко нарочите делегације која је у иностранству преговарала са портерима наших обвезница, ми смо заступали енергично гледиште, да нам ни на памет не пада да не одговарамо својим обаве зама, да смо вољни да их и даље интегрално испуњавамо у динарима. На основу тога је дошло до првога уговора између наше државе и страних портера, по коме се интересна служба наших зајмова на страни одржава интегрално у динарима, а на захтев поверилаца она се може вршити и у страној валути за 10% и у 5%-тним облигацијама са амортизационим роком од 25 година,

Пред трећим режимом службе иностраних зајмова Први део тог уговора није могао бити стављен на снагу; под притиском привредне депресије наше се фи: нансијско стање тако било погоршало, да нисмо могли одржати обећање односно плаћања у динарима, већ смо повериоцима на разне начине дали до знања да се могу да користе само другим начином. Један мали део дужне камате за три године, од октобра 1932 до октобра 1985, плаћен је у динарима који су били чврсто везани, а највећи део обавезе је ликвидиран фундинг-облигацијама и девизама.

Како наш биланс плаћања, а ни наше финансијско стање, нису се били побољшали пред истек овог уговора, то се морало поново приступити преговорима са портерима, али сада под промењеним условима од наше стране: у динарима се не може уопште ништа да плати већ само фундинг-облигацијама и девизама. Наши су претставници том приликом успели са својим гледиштем и чак преко тога, јер је двогодишњи аранжман, који је тада уследио, стипулирао плаћање у девизама 15% (уместо дотадањих 10%) али у фундинг-облигацијама свега 55% уместо 85: 30% се уопште није плаћало већ се резервисало за амортизациони фонд који има доцније да ступи у функцију.

Октобра о. г. истиче и тај двогодишњи уговор. · Слетствено, било би већ време: да се отпочну преговори о трећем режиму. Друга једна околност је учинила да су -ти преговори већ одавно почели, прво у Београду, а од пре кратког времена у Паризу. Наше је гледиште да се · служба има да врши у девалвираним тако званим Блумо· BHM францима, односно да припада нама корист, а не нашим повериоцима, од девалвације франка извршене у септембру трошле године. Француска је пак, путем једног

закона, прокламовала обавезност Поенкареовог франка, услед чега се плаћање у данашњим францима има да повећа за целу квоту девалвације.. По ономе што је познато преко јавности, у Београду преговори нису довели до споразума. Француски листови су јављали да наша влада стоји неотступно на Блумовим францима. Међутим, на Париској берзи наступила је колосална хоса наших обли гација. Ова би појава имала да индицира попуштање од наше стране, јер код споразума у противном правцу, Ti. на бази Блумовог франка, напири не би имали разлога тако да скоче. Француска јавност још о томе не зна ништа; али берза нешто мора да зна, јер на просте претпоставке или на неизвесност немогућно је да курсеви овако снажно скоче. У сваком случају, наша је дужност да подвучемо да се овом приликом има да преговара и по једном новом питању, по оном о Поенкареовом или о Блумовом франку,

Независно од тога, преговори се имају водити по оним истим питањима, по којима се преговарало и уговарало већ два пута.

На првом месту. је проблем трансфера односно, просто речено, колико ћемо по трећем режиму имати да плаћамо у девизама. То ће бити, по нашем мишљењу, најтеже питање. По себи се разуме да ће портери указивати на све могуће околности и позивати се на друге неке државе да докажу, да треба да платимо више од 15%. Како је наш биланс плаћања до сада непромењен, како је његов активни салдо веома мали, то је више но сигурно да ће се у будуће један мали део моћи плаћати у девизама. Не верујемо да би се могао примити ангажман преко 20%. Друго је питање о амортизационом фонду. По двогодишњем споразуму који сад важи, повериоци су се одрекли 30% припадајуће им камате уз врло чедну накнаду, да ми

% Kad je ovaj članak dat u štampu, stigao je u Beograd »Frankfurter Zeitung« od 5. t. m. koji u uvodnom članku »Wien—-Budapest—Belgrad« zastupa isto gledište, s izvesnim, sa nemačke tačke gledišta, za sada pojmljivim rezervama. U članku se veli da se već u veliko govori o preorijentaciji mađarske spoljne politike prema Čehoslovačkoj. Zatim, o vrlo »simpatičnom odjeku« jugoslovensko-italijanske konvencije u Beču i Pešti. Dalje se potvrđuje naša pretpostavka, da će uskoro uslediti pakt između Jugoslavije s jedne i Austrije ı Mađarske s druge strane. U Pešti se, veli se dalje, ima puno nade, posle zaključenja jugoslovensko-italijanskoga pakta, da će

slične veze biti uspostavljene među svima zemljama Srednje

Evrope, a naročito sa Rumunijom i sa Čehoslovačkom. Jedino u čemu je članak veoma rezervisan to je u pitanju odnosa Nemačke prema Čehoslovačkoj.

I »Vreme« od 8. 0. m. donosi jedan članak g. Z. Matetića pod naslovom »Privredna saradnja u Podunavlju«, čija se teza još mnogo više slaže sa onom iz današnjeg našeg članka. Pisac objašnjava političke motive kod Italije za inicijativu ekonomske saradnje u Srednioj Evropi. Oni leže u Želji Italije da svu svoju spolino-političku snagu skoncentriše na zapadni deo Sredozemnoga mora, zbog čega hoće da vaspostavi potpunu harmoniju u Podunavlju i istočnom Sredozemnom moru. Kako je Jugoslavija u sastavu oba ta basena, to je sasvim prirodno što ie Italila sa niom prvo

otpočela rad na pacificiranju svoje pozadine,