Narodno blagostanje

Страна 262 __

фиксиране су цене на нивоу тога дана, изузевши неке артикле који се израђују од страних сировина. –- ;

Кад су цене почеле да скачу и у осталом свету. Пе мачка се нашла одједанпут у бољем положају од других земаља, јер су се цене у иностранству изравнале с онима у земљи. Ублажио. се терет премија.

У исто време никла је нова потешкоћа. и о су постале ретке и могле су се.за њих добити: девизе. Међународна трампа која је ушла у. моду за: време депресије показала се да не одговара потребама светске: привреде чим се она нешто. опоравила. Истина, остале су и. надаље запреке и ограничења међународној размени, али у целом свету увиђају да се код њих не сме остати и да их' треба укинути. - | Као што смо упозорили у броју 13 H. B. а i коче коњунктуру) скок цена сировинама морају најтеже осе-

тити земље без девиза. Девиза нема зато што не функци-“

онише светско тржиште. Аутаркија је прихваћена у таквој ситуацији да се земља спасе у најтежим часовима. Али чим је дошло само до неког изгледа да ће се "обновити привредне везе- у свету, Немачка није могла остати по страни, ма колико да то изгледа немогуће после објављивања четверогодишњег. плана. |

Мислимо да је иностранство преувеличало“ значај четверогодишњег плана. Ником није могло ни пасти на ум да би Немачка, ако би остварила овај план, постала апсолутно независна од иностранства. А сваки виши степен независности постиже се само поскупљујући производе. Ако би се Немачкој пружила прилика да извозом оних артикала које она производи нормално, без аутаркије, покрије увоз сировина које су јој потребне, она би тим самим напустила четверогодишњи план. У аутаркијском плану производи се без обзира колико износе трошкови производње. Чим би се производња оријентисала на међународну размену, принцип. рентабилитета ступио би поново на снагу. А чим би овај принцип одлучио које ће предузеће радити, које ће се затворити, свршено је.с аутаркијом.

Из речи г. Шахта у Брислу излази да званична Немачка није принципијелно за аутаркију него из нужде. Остаје да и она мора бити принципијелно за што слободнију размену. Ту приврженост не треба изводити само из речи. Немачка је покушала сва могућа средства да подигне своју размену и да ухвати што чвршће трговачке везе с другим земљама. Могло би се казати да је њезина трагедија што је те везе морала да подржава системом трампе, да је она врло непријатно осетила шта значи плаћати скупље него други.

У прошлом броју наш уредник назвао је аутаркију трагедијом цивилизације. После објављивања четверогодишњег плана Немачку су оптуживали да хоће по сваку цену да одигра главну улогу у тој трагедији. Акција против четверогодишњег плана прешла је тако на политички терен и ту може доиста да сврши трагично. Да она успе потребно је да се приступи „економском разоружању“, за које постоји истинско расположење у свету, и којој Pa говори у Брислу служе као симптом;

————= "Извештај ·Скопске Трговин"ско-индустријске коморе за прошлу годину приказујући привредне прилике на свом подручју, садржи: неколико интересантних констатација о трговини, „које се нису до сада чуле са те стране. .. | Бе

Многобројне резолуције, извештаји водећих 3 Рук принудним удружењима трговаца нису их „ни: поменули,

Извештај коморе констатује да криза банкар Ba

Ситни и средњи трговци демаскирају гросисте

eri er rar rare

- НАРОДНО ЛАГОСТАЊЕ _

има. врло „неповољно дејство. на унутрашњу трговину. Каже се да је рад новчаних завода у Јужној Србији. у погледу давања нових кредита потпуно стао, те је овакво стање нашега новчарства уназадило и целокупну народну привреду, нарочито средњег и ситног трговца, који због тога-није могао доћи до повољног · кредита те. је био осуђен на смањење послова или "прескупо плаћање ребе гросистима, код којих је проценат разлике између продајне цене за готово. и продајне цене. на. кредит био врло. велик. Из „овога: излази. да је на крају ово стање погађало „потрошаче, а нарочито земљораднике и чинов-

"нике, јер. су они углавном имали ову разлику да сносе.

Овом и оваквом стању треба приписати и узроке оснивања . индустријских. продавница,. јер су индустријалци У редовним приликама имали трговце за купце. „У моменту када је трговац, у немогућности да добије јевтин кредит,

"отпао, индустријалци су били приморани да прибегавају

оснивању продавница и да преко њих своју робу распарчавају“. .; | --

Поред констатације о неповољним последицама кризе банкарства на стање малих и средњих трговаца, У горњем кратком цитату баца се сасвим друго светло на неколико крупних питања, која су последњих година често била предмет дискусије. Комора тврди да су гроси: сти проузроковали најнеповољније промене у средњој и малој трговини, користили неповољне кредитне при: лике да малим и средњим трговцима дају скупе робне кредите погоршавајући њихов положај и поскупљујући трошкове живота, а као неминован коректив тога била је појава индустријских продавница. Требало је да прође неколико година па да се у званичном извештају привредне коморе. изнесу разлози ширења индустријских продавница и призна њихова улога на заштити потрошача од високих цена које су наметнули трговци-гросисти. == SE — |анас стиже на београдски аеродром претседник Међународне трговачке KOMODE T. : Фентенер ван Влисинген са г. О Џонсом, енглеским и г. д-р Ридбергом , немачким делегатом при Међународној трговачкој комори у Паризу, и најзад, другим секретаром Коморе г. Алеком Барбејем. Г. д-р ван Влисинген је из елите светских индустријских капетана. Обдарен силном интелигенцијом и снабдевен богатим знањем и дубоким познавањем светске привреде, он је једна, у свима престоницама Европе и Америке добро позната личност. Младалачког изгледа, срдачног и искреног израза, како се често срета међ северним народима он је функцију претседника Међународне трговачке. коморе обављао на тако задовољство, да му је већ једном мандат продужен и да ће конгресу пасти тешко да се одвоји од њега. Г. Џонс је дугогодишњи делегат Велико-британског националног комитета при централи у Паризу... он је. један од стубова Претседништва и Бироа, активан и стручан. Онје својим рефератима и својом ди скусијом увек уносио умирење и доприносио снажно правилном А питања. Г. -"д-р Ридберг је „такође већ неколико година у тој функцији у Паризу; он је: економист који стоји. У тесној. вези са пословним светом у Не мачкој. "Шун такта, он је савршено умео да се снађе у Паризу. и“ за време. највеће · затегнутости односа“ између Немачке и: "Француске; "Данас је ситуација: много: пријатнија- ва њега и он ће још много више Моби да Коринт раду: | ; i M . па

_ ЈЕ Барбеј је син“ једне од најстаријих и најугледнијих а на из француске Швајцарске, чији су чланови

Високи гости