Narodno blagostanje

Страна 264

у ТЕ стана индустрија У Чехословачкој, У коњунк_турном. "полету.

— која би контролисала трговину на. велико, да. се ограничи _ конкуренција и задрже више цене.

— Jndustriia kudelie u Vojvodini pretrpela је velike gubitke na sirovini usled rđavog vremena od septembra do kraja februara. Industrijalci su mišlienia da neće biti mogućno preraditi kudeliu u robu prve vrste. Izvoz u Englesku će biti zbov toga otežan. Trebalo bi po njima OšiOlirali što veći plasman u Nemačkoj i Čehoslovačkoi.

ТРГОВИНА

— У Софији постоји акционарско друштво „Соја“ са немачким капиталом чији је задатак унапређење културе соје. Друштво је извезло у 1936 г. 5.000 т. соје у Немачку према 8.000 т. у 1985 г. Цена је износила у 1936 г. 3,50: лева по кгр.

— 28 фебруара о. г. Грчка је дуговала у клирингу 958 мил. драхми, а потраживала је 83641 мил. драхми, а потраживала 86,4 мил. Пасивни салдо био је 94 мил. драхми. Међу веће повериоце Грчке спадају: Чехословачка са потраживањем од 67 мил, ч. к., Француска 45,5 мил. француских франака, Румунија 101,4 мил, драхми, Југославија 32,5 мил. дин. и 37,4 мил. драхми, Русија 19,8 мил. драхми итд.

— Немачки увоз у марту изнео је 409 мил. марака, 69 више него у фебруару. Извоз је био 462, већи за 56. Биланс је активан за 53 мил. Увоз животних намирница повећао се за 30 мил. а сировина и полуфабриката за 24.

— У. Француској опада продаја аутомобила и мотоцикла услед повећања продајне цене од децембра 1986, које износи 15—925%. У октобру 1936 продато је 14.558 ау: томобила, а у фебруару 12.655 или 162 аутомобила мање него у фебруару 1936. Тражња међутим није опала, будући да трговина половним колима и даље стално расте.

__ Аргентински национални уред за житарице упозорава на потешкоће, које би могле наступити у снабдевању домаћег тржишта житарицама, ако би се наставило са извозом У досадањим количинама. У јануару извезено је пшенице 796.000, а у фебруару 850.000 тона, па ће извоз У мају и следећим месецима морати да буде знатно мањи. да би се покриле домаће потребе. Тиме је данашња ситуација сасвим супротна оној од пре две године, када је требало смањивати засејане површине ради немогућности пласмана вишкова на светском тржишту.

— Џенерал Моторс Компанија продала је у 1986 за 1,44 милијарди долара аутомобила, према 1,16 у 1985. Удео компаније на америчком тржишту изнео је 41.6%, а на светском 37%. Произведено је 2,037.660 комада, према 1,715.668, више за 7.3% него 1929, а чисти добитак је 354 мил. према 327 у 1929, или 15% по сату више.

— Izvoz polioprivrednih proizvoda Danske bio je u 1936 g. 997 mil. kruna prema 909 mil. u· 1995 g. Povećao se i izvoz butera sa 278,9 mil. kruna u 1985 g. na 319 mil. u 1936 г., јаја sa 88,5, mil. na 112.39 mil, stoke за 21,4 па. 45 mil. i svinia sa 5.8 mil. na 28.1 mil. Od važnijih izvoznih proizvoda opao је izVOZ - bekona i slanine sa 380.8- mil. na 348.3 mil. kruna.

—. Naš klirinški pasivni saldo prema Francuskoi smaniio se od 31 decembra do 31 marta o. g. za 14 mil. na 22 mil. franaka. Naš izvoz u Francusku za prva dva тезеса 0. 2. iznosio je 68 mil., dok je naš uvoz bio švega 10 mil..din.

ОНО БЛАГОСТ АЊЕ

премашила је индивидуалну · потрошњу,

зато што се куповна моћ није повећала колико и производ ma. Детаљисти_ не плаћају робне кредите о року, и зато _ се воде преговори о картелисању текстилне индустрије,

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА _

= Између Чехословачке. ји наше земље закључен је нови x гтириншки поразу. који се "формално разликује! од старог У у "томе што није закључен између влада него нов чаних (банака. По уговору предвиђена су три начина плаћања. и то: преко клириншког- рачуна. за робна плаћања, затим за плаћања царина, трошкова транспорта, осигурања, огласа, лиценца итд. Уплата у клиринг се обуставља

ако се појави разлика у курсу према утврђеном већа од 9%. Уговор садржи клаузулу из ранијег клириншког споразума, да се дужник одуши према повериоцу само онда, ако овај прими противвредност свога потраживања, а не уплатом у клиринг. (Осим овог рачуна ће се водити један

за туристичка плаћања. У нашој земљи уплатиће се на тај

рачун „камата и отплата по зајмовима . и друге финансијске обавезе, а У Чехословачкој уплатиће туристи чешке

круне чија им се противвредност исплаћује код нас по по-

вољнијем курсу од паритетног. Министар финансија утвр

дио је курс за туристичка плаћања са 158,73 дин. за 100

чешких круна према 153,10 колико износи паритетни курс. Трећи начин плаћања су робне компензације, које су дозвовљене по претходном одобрењу новчаничних банака.

— На преговорима у Венецији образован је картел земаља које увозе старо жељезо. Приступиле су му све земље осим Јапана. Циљ картела је да утврди цене старом жељезу које је спекулација подигла високо. Преговори о додељивању жељеза у квотама нису успели.

— Ukupna suma grčkog platnog bilansa iznosi 1936 god. 460 mil. zl. fr. Na strani aktive otpada na izvoz robe 207 mil., iselieničke pošilike 55 mil., promet stranaca 20.5 mil., trgovačku flotu 97 mil., a na kamatu i dividendu na grčki kapital u inostranstvu 30 mil. Odliv deviza Narodne banke iznosi 21 mil., a ostalih banaka 0.4 mil. Na strani pasive otpada na uvoz robe 334 mil., služba državnog duga 34 mil., državna plaćania po drugim obavezama 51 mil., smanjenie pasive kliringa 4 mil. i na izdatke turista u inostranstvu 8.5 mil.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Буџет Дубровника за буџетску 1937—838 г. уравнотежен је и износи 143 мил. дин. Општински прирез на државне и непосредне порезе износи 57% као и прошле буџетске године.

_— Зајам белгијских жељезница од 500 мил. био је већ првог дана преуписан.

— Мађарски Министар финансија најавио је приликом образложења новог буџета пред парламентом низ финансијско политичких реформи. Тако се између осталог предвиђа за ситну трговизу и занате укидање пореза на пословни промет, увођење npocrHjer система убирања такса, и прогресиван порез.

— Ма једпот зазбапки атемкапзке сгире Internacionalne trgovačke komore izjavio je Lord Riverdal, da bi En-

_gleska bila pripravna da otplati svoi ratni dug, ako bi došlo

do sporazuma u pogledu visine sume. U ovom slučaju Engleska bi zakliučila zaiam u Niujorku na 50 godina, kojim bi otplatila ratni dug. |

— Prihod tečevine u S. A. D. iznosi u martu 700 mil. dol. prema 413 mil. u 1995. Ovaj prihod ipak je manji za 140 mil., nego je bilo predviđeno, pa će deficit tekuće budžetske godine iznositi oko 9.9 milijarde mesto 2,7 koliko se је ртуо-

bitno očekivalo. Prema tome može se očekivati povećanie du„ga državne kase od 100 mil., ma da bi ova mogla manjak pokriti relativno visokom gotovinom. Povodom podbacivandia pri„hoda vlada mišlienie u Volstritu, da zasada · пета 105 izgleda „na povišenie poreza i uvodenie novih, ma da i te mere u-toku

дЧајјег хазедапја: Kongresa ne bi došle iznenadno. Zasada se

aje