Narodno blagostanje
Страна 282
— U Alepu, Sirija, predviđa se uređenje velike fabrike
cementa. Ovai plan naišao je na veliko: nezadovolistvo osta-
lih fabrika u Damasku i Meki, koje već sada rade sa kapacitetom od 250 hiliada tona, što je za 100 hiliada tona više od domaće potrebe. Smatra se da je ovo represalija alepskih privrednika prema Damasku, gde je poslednjih dana dignuta tekstilna industrija na štetu alepske.
· — Ma da Braziliia ima najbogatija nalazišta gvozdene rude na svetu, koja se cene na 13 milijardi tona, ipak ona nema ni toliko razvijenu željeznu industriju, da bi mogla da pokrije domaće potrebe. To je stoga, što Brazilila nema poirebnog uglja za topioničku industriju, a vodene snage isuviše su udaljene od nalazišta rude. U 1985 godini iznosila je brazilijanska proizvodnja livenog gvožđa 59 hiljada t., gvožđa u šipkama 52 hiliade i čelika 64 hiliade t., dok je uvoz gvOžđa i čelika iznosio 99 (u 1936 106) hiliada tona i gotove robe 904 (999) hiljade. Izvoz gvozdene rude iznosio je u 1935 50 hiljada, a u 1936 128 hiljada tona. Radi iskorišćenja rudnog bogatstva osnovano je još pre 20 godina u Londonu »Habira Iron Ore« kompanija, koja je zatražila koncesiju, ali je još do danas nije dobila. Kraiem prošle godine ponovo je uzeto u rasmatranje davanje koncesije, koja je već 1990 godine bila zaključena, ali je usled bojazni javnog mnienja од топоро-
lisanja, izdavanje koncesije bilo odloženo. U ugovoru je bilo ·
predviđeno, da društvo podigne topionice sa kapacitetom od 150.000 t., zatim železnicu od nalazišta do luke Santa Kruz, zasebnu luku i flotu za izVOZ.
— U Italiji postoje već duže vremena fabrike za bojeni aluminium, kakve sada nameravaju da podignu i Englezi radi povećanja otpornosti metala. U Italiji se vrši bojenje jednim postupkom galvanske oksiđacije.
— Proizvodnja bakra u S. A. D. iznosila ie 1936 god. 603.000 tona, dok je u 1929 ižnosila 1.026.000 tona. Za 1937 godinu predviđa »Standard Statistics. Corporation« povišenje proizvodnje na 930.000 tona, iako se opaža usled visoke cene jaka tendencija za većom potrošnjom surogata.
— Na feritoriji Dravske banovine ima 690.606 ha šume, 44% celokupne površine. 8—50 ha poseduju 133.280 lica, 50100 ha 237, 300—500 ha 37, 500—1000 ha 33, 1000—5000 ha 5, 5.000—10.000 ha 2 i preko 10.000 ha 3. Na kraju 1986 g. bilo je 2.017 vodenih pilana i 307 sa parnim pogonom. Sa preradom drva bavilo se još na područiu banovine 103 industriiskih preduzeća.
TRGOVINA
— Ministar trgovine i industrije propisao je minimalnu cenu od 300 din. za 100 kg ricinusovog i 270 din. za laneno seme franko. utovarna železnička stanica proizvođača.
=—- Француски трговински биланс за прво тромесечје ове године износи 5 милијарди франака. На тај начин изравнање недовољности француског. извоза изискивало би годишње 20 милијарди у злату.
— Čehoslovačka ie do 17 aprila prodala inostranstvu u svemu 19.136 vagona pšenice. Od te količine 15.606. vagona је Već izvezeno a ostatak spreman za ekspedovanie.. ovim iscrplien kontingent od 20.000 vagona određenih za izvoz, to je dodelieno još 10.000 vagona. Ovsa ie izvezeno dosada 3.970 vagona. |
TRGOVINSKA POLITIKA
— Француска је одобрила нашој држави за друго .
тромесечје следеће посебне контингенте; 3.600 мц живих оваца, 157 мц свеже овчетине, 175 усољене овчетине, 95 мц конзервираног меса, 45.000 мц кукуруза, 3.300 мц па: гуља итд. А |
,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Како је.
__Бр. 18
= Између Аустрије и Румуније дошло је до већих
неспоразума у питањима трговинског промета. Главни по--
вод је био захтев Румуније да Аустрија њен бензин са више процената него до сада плаћа девизама западноевропских земаља. Аустрија је одбила тај захтев и Румунија је обуставила извоз петролеума. била присиљена да приступи увозу прекоокеанског петролеума, који плаћа 4 гроша више по литру. Да би из-
_ бегла поскупљење петролеума у земљи Аустрија је сниС тим је аустро-румуски сукоб још више_
зила царине. пооштрен и, према писању новина, прети опасност царинског рата.
— Nizozemski klirinški institut objavljuje da posednici zaostalih trgovačkih potraživanja prema Rumuniji, koja glase na nizozemske guldene, francuske i švajcarske franke, mogu ova ubrzano realizovati uz odbitak svega 15%. Za potraživanja u lejima, dolarima i funtima šterlinga ostaje odbitak za brzo realizovanie kao i dosada 30%.
' — Argentinska vlada pretresa predlog sužavanja, šta više | ı privremenog obustavlianja, izvoza pšenice. Odluka po омот pitanju još nije pala, ali će se doneti do konca meseca. Povod ovoj meri dao je rekordan izvoz pšenice koji le naglo smanjio zalihe. Pri ovoi odluci vlada će paziti na sadanje zalihe, sopstvenu potrebu do 1938 god. i okolnost da mora ošičurati izvesnu rezervu za Braziliju. = Englesko ministarstvo polioprivrede „ukinulo је taksu od 1Je šilinga po vreći brašna koju su plaćali mlinovi i uvoznici. Ova je taksa iz godine u godinu snižavana, a imala je dl da izravna veće troškove domaćih producenata.
JAVNE FINANSIJE
— "Engleskom ministru zg. Nevilu Chamberlainu podneseni su najrazličitiji predlozi za nova poreska vrela. On ih nije jednostavno odbio i prešao preko njih, već ih je redom naveo u engleskom parlamentu, što је izazvalo veselost i smeh među poslanicima. Među predloženim porezima nalazi se i porez na: antikvitete, neženje, pivo, bukmekere, mačke, roma: ne, glasnogovornike, prodavce novina, početnice itd.
— Jednom poslanicom Kongresu Ruzvelt ie revidirao svoju januarsku poslanicu, s obzirom na tekuću budžetsku godinu. Umesto sa 29,48 miliona dalara budžetska će se FEodina svršiti sa 25,57 miliona dolara deficita. Poslanica shyata povećanje deficita na nedovolinost poreskih prihoda i ukazuje na nužnost revizije poreskog sistema. Praktično to znači uvodenje novih poreza u sledećoj godini.
— 4% Копуеглот хајат А. О. Fischer Schatfhausen bio je toliko preupisan, da se moralo prestati sa upisivanjem. Nasuprot tome zajam grada Ženeve u visini od 10 miliona švajcarskih franaka uz 3% nije potpuno upisan. Publika se uzdržava od zajmova sa niskom kamatom. Zbog toga se privremeno i ne računa sa daljim spuštanjem kamatne stope.
— Kao što ie poznato Engleska je u leto prošle godi-
ne odobrila Rusiji petogodišnji kredit od 10 miliona funti šterlinga. Do aprila ove godine Rusija se koristila kreditom u visini od 6,5 miliona funti. Rok za iskorišćenje kredita ističe 30 septembra ove godine, no ipak se sumnja da će se kredit potpuno iskoristiti, jer ruske porudžbine nailaze na velike poteškoće, Sovjetska Rusija je računala na ratne porudžbine,
no engleske firme su sad godinama unapred pretrpane nalozima, a teško da bi i zbog političkih Паајова. ПА i
zvolila akve porudžbine.
NOVČARSTVO
lb Kupon 417» % konsolidacionog. rumunskog zajma,
koji je dospeo | IMO 1936 počeo. se isplaćivati. Оуај- је zajam . nastao. 1934 g. zamenom ostataka. „Киропа_ rumunske. rente 12
Tako je AycrpHiš
разно paaa