Narodno blagostanje

1. мај 1937.

Prošlogodišnji prihod bio ie za O mil. din. manji od onoga u 1929 godini.

Povoliniji finansijski efekat O državnih žele-

znica omogućio je, pored ostaloga, i povećanje broja osoblja

na 73.413 prema 71.822 u 1935. Najveći deo povećania ОПАЛА na radnike, a manji na saobraćaino osoblje.

e О У најгорим годинама кризе Пораст. запослености у У Погислу запослености SE фебруару зонски пораст заустављен 15 "зећ у летњим месецима (1982 за и 19538 г. у августу). Мначе је октобар обично месец највеће запослености. Међутим у прошлој години број запослених код Сузора је растао и у новембру, кад је достигао 656.962. То је највећи број запослених који је код нас до сада забележен. Кретање запослености у зимској сезони 1936'37 год. било је врло повољно, јер је сезонско опадање трајало свега два месеца (у децембру и јануару), према осам у 1981/82 г., пет у 1982/83 г. и три у свим осталим. Мако је у прошлој години. било велико повећање броја запослених на радовима сезонске природе (градња кућа, јавни радови) ипак У мртвој зимској сезони, иако се то могло очекивати, није дошло до знатнијег смањења броја запослених. Време је било релативно лепо, те су се могли обављати и неки грађевински радови. Али је, можда, у истој мери томе допринело повећање запослености у многим привредним гранама, чији посао није сезонске природе. У децембру према новембру смањио се број осигураних код Сузора за 21.460, у јануару према децембру за 38.540. У фебруару је било 606.786 свих осигураних, више за 9.820 него у јануару 0. г. и 53.840 или 9,7#% него у фебруару прошле године и 121.410 у 1988 год. Пораст је већи код мушких него код женских (40.800 или 10,5% према 13.040 или 7,97%). Највећи је пораст код уреда у Београду (за 9.390), Сарајеву (5.590) у Љубљани (5.510), а у процентима у: Сарајеву (за 21,8%), Нишу (17,0%) и Сомбору (16,9%). По првипут после 1931 год, извештај Сузора не бележи опадање броја запослених код новчаних завода, док је код јавног саобраћаја и даље настављено опадање (за 640 или 5,1%). Сезонско опадање је код индустрија камена и земље (за 1.415 или 10,0%) и индустрије хартије (за 110 или 2,5%). Све остале привредне гране бележе пораст, који је највећи код текстилне индустрије (за 8.565), грађења путева и железница (за 7.766), и метално-машинске инд. (4.947).

Просечна осигурана надница износила је 21,57 д., више за 0,27 д. него у истом месецу прошле године а мање за 0,16 д. него у јануару о. г. Са надницом до 8 дин. било је 90.646, до 24 д. 278.630 и преко 48 д. 70.650. Повећала се и укупна зарада за 11,13% на 327,15 мил. дин.

Partizanstvo i politička akcija

: 5 5е ih 1 i Jedno interesantno se uvukli i tamo gde im

riznanje i : 8 i i, nica do koje se mogao kretati

„анти о Га U Driniudiin идгиХепјипа 1 staleškim organizacijama trgovaca i zanallija. Naši srednjestaleški pobornici, koji stoje na čelu ovih ustanova otišli su suviše daleko, tako da su ne samo prenebregavali pozitivne zakonske propise nego su pred političkim ciljevima sasvim zanemarili i gurnuli u pozadinu zadatke ovih ustanova.

_ To ie konstatovao naš urednik u svojim člancima: »Od esnafa preko srednjeg staleža do političke organizacije« (N. B.-br. 38 od 19 sept. 1936 g.); a u članku: »Predlažemo da se ukine | glava trećeg dela Z. O. R-a pošto je prinudne trgo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~

паје тезто. Ргекогабепа је рга- |

уаске organizacije gaze prenoseći svoju CRO na politiku«, rekli smo: ž – : : j ено је 1 Абад пережц а < u istoriji, da središnii

biroi kao organizaciie traže ispun.jenie posve političkih zahteva. Politički momenat treba potpuno da otpadne u njihovim -

tražnjiama. Tom traženju nema mesta u rezoluciji, jer to znači gaženije Zakona o radnjama. To je u protivrečnosti sa svThom i zadacima prinudnih udruženja. Član 362 Zakona o radnjama u 14 tačaka određuje zadatke prinudnih udruženja trgovaća i zanatlija&« ~

Ovo su smatrali kao signal za uzbunu oni kojima iznete = konstatacije nisu išle u prilog. Sa neobičnom žučnošću i ne-

trpeljivošću proglasili su da је to sasvim proizvolina i. netačna tvrdnja, pa čak i podmetanje.

Međutim nije prošlo ni pola godine, a niko drugi nego | baš organ trgovaca »Trgovački vjesnik« glasilo trgovačkih,

organizacija u Zagrebu, potvrdio je ono što smo mi izneli. U broju 14 od 3 aprila o. g. u opširnom članku: »Trgovci, OtVorite oči«, stoji ı podnaslov »u redove trgovaca ubačena је zublia partizanstva«.

Dalje se izmedu ostaloga kaže:

»U redove malih trgovaca baš prilikom prošlih Lom

skih izbora hotimice se ubacila zublja nesloge i razdora, unela se zabuna. Izašlo se na komorske izbore s nekom naročitom parolom, kao da su to bili politički izbori«. ЕШ | овештаји привредних комо: Намножавају се и занат- _ра показују да је у прошлој, ске радње. па и овој години, пораст броја занатских радњи већи н од оног трговачких. У извештају новосадске Т..И. коморе, се констатовало да је на његовом подручју у прошлој години забележен највећи пораст занатских радњи од Уједињења. Укупан број радњи је износио 19.403, новоотворених је било 1.876. а затворених 695, те је прираст за 681 или 3,5%. На подручју београдске занатске коморе било је крајем прошле го-

дине 33.589 занатских радњи, више за 550 него крајем 1985 |

год. новооснованих је било 2.526 (у 1985 г. 2.545), а за творених 1.687 (према 1.817). Пораст код помоћног 0особља је већи, помоћника је било 22.940 према 18.663, а шегрта 17.080 према 13.545. У извештаји се овако велики пораст објашњава бољим пријављивањем помећног особља, што ипак не може да побије чињеницу пораста броја запослених, који је изазвало оживљење привредне делатности, а нарочито оне у вези са грађевинским по-

словима и јавним радовима. Такође и Извештај Скопске

занатске коморе показује повећање броја занатских рад“ ·

њи у Вардарској бановини, новопријављених је било 750, а одјављених 389, те се број повећао за 411, на 10.992. Од 38 места, само је у Битољу и Штипу број новоотво“ рених радњи мањи од онога затворених и то незнатна. Нарочито је знатан прираст код Скопља (190 према 66), али и у многим малим местима у провинцији: У Сурду“ лици и Берову није одјављена ниједна радња, а нових је било 35. У току године комора је издала 766 уверења 34 отварање нових радњи у врло великом броју заната. (С обзиром на побољшање прилика у пољопривреди упадљив је број издатих уверења, што је практично једнако са бројем нових радњи, код оних заната који. претежно из: рађују робу за село. Он је н,пр. био код ковача 63, колара 19, поткивача 19, самарџија и сарача 16, воденичара 11, као и заната везаних уз грађевинску делатност (код цигљара 18, столара 32, произвођача креча 12, зидара 12, лимара итд.), али поред пекара са.83; уверења, највећи -је број издатих уверења код кројача одела, (за .72),: обућара

______ Страна 20)