Narodno blagostanje

Страна 298

1 franak i odatle podmiriti razlika u povećanju izvozne ргеmije. Uvoz veštačke svile u Francusku se još uvek poveСама. Pre devalvacije iznosio ie mesečno oko 9 hiliada kg a sada se uvozi 100 hiliada kg.

— jlzmedu naše države i Čehoslovačke te Mađarske vode se pregovori o izvozu gvozdene rude. Radi se o liferovanju 400 hiliada tona gvozdene rudače.

— Hfalija je ponova dozvolila slobodan uvoz veštačkog đubriva.

— Управни одбор бугарске Аграрнеи задружне банке одобрио је зајам Главном савезу аграрних задруга у износу од 3 мил. лева ради непосредне куповине јаја од прокзвођача и органзације извоза.

— Савез Удружења трговаца за Савску бановину обратио се Управи монопола са претставком да поједина стоваришта немају довољну количину разних POOH соли, да би могли задовољити потребе трговаца.

— Нана тога да uvozi kazein, da bi povećala proizvodnju lanitala od 4.000 na 20.000 kg. Pregovori s Frančuskom i Argentinom nisu uspeli, i sada se vode s Holandiiom i Danskom, koje zbog suvišne proizvodnje mleka mogu da proizvode dovolino kazeina za izVOZ.

— U prvoi četvrti o. g. narastao ie čehoslovački izVOZ тетапос drveta za 31.000 m? na 96 hili. Naiviše se izvozi u Holandiju, a sve više u SAD. i Argentinu.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Izmedu Čehoslovačke i Austrije produžen je UZOVOT o platnom prometu. Ovai je ugovor stupio na snagu 15 maja prošle godine, sa rokom trajania od jedne godine: Tim ugovorom obračunavanja se vrše ne samo za robni nego i finansiiski promet.

— V другој половини маја састаће се у Опатији италијанско-југословенски привредни одбор, који ће се бавити питањем граничног промета, извозом нашег дрвета у Италију и ликвидацијом старог клириншког салда.

— Naša trgovinska delegacija zaključila je trgovinski ugovor sa Danskom u Kopenhagenu. Utvrdeni su kontingenti za naš pekmez, šliive, sveže grožđe, vino itd.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Belgijski konverzioni zajam kojim se ima konvertirati 41/|so%-tni zaiam od 45 miliona holandskih guldena iznosiće 48 miliona guldena. Zajam će se upisati ne samo na holandskom nego i na švajcarskom i švedskom tržištu. Belофја је u roku od dve godine konvertovala 2.75 milijardi belgiiskih franaka inostranih zaimova.

— Argentinska vlada bila je odobrila iznos od 114 miliona pezeta za isplatu dvaju 6%-tnih dolarskih zaimova u visini od 937 miliona dolara. Prilike su se promenile i zajam će se ipak konvertovati. Upisaće se 35 miliona dolara sa 4%.

— Francuska vlada sprema se da potraži nov kredit. Ovaj put će se upisivati 4%-{ni iednogodišnji blagajnički zapisi sa istim uslovima kao i zajam za naoružanje. Zajam će se upotrebiti za osnivanje novog penzionogz fonda.

— Министарство финансија закључило је зајам од 21,8 мил. дин. код Државне хипотекарне банке за откуп земље од власника у Јужној Србији, који се исељавају или се насељавају у другим крајевима државе. Један део зајма стоји још на расположење Министарству.

— Сплитска трговачко-ндустријка комора тражи да“

се укине или смањи државна трошарина на цемент која спречава нормалан развитак грађевинске делатности.

— Prviput od 1999 godine budžetska godina Austrije Završila se sa malim suficitom od 9,6 miliona šilinga. Ako

_ HAPO/JIHO BJIAFOČTAHE | Бра1О

prihodi ove godine ostanu na visini prošle i ova će se ђиdžetska godina završiti pozitivno. Državni prihodi, koji su prva dva meseca pokazivali tendenciju padanja, u martu su se naglo popravili i daleko premašili prihode u martu 1936. Ovo se naročito osetilo u prihodima želieznica koje su oživele usled povećanog izvoza i unutarnie trgovine. Вгој пеzaposlenih koji primaju državnu pomoć bio ic u martu Za 18.000 manji no u isto vreme prošle godine.

НОВЧАРСТВО -

— Konverzija čeških 4:1»% 1 35/4% -таћ blagainičkih zapisa koji su dospeli 1 maja potpuno ie uspela. Novi zapisi позе 33/4% a dospevaju za 1,21 3 godine.

— ĐDoliska ije pristupila „internacionalnoi konvenciji za unifikaciju meničnog i čekovnog prava. Kako ie poznato obe su konvencije sklopliene u Ženevi i to ona za unilikaciju meničnoge prava 1930 g. a konvenciia o čekovnom pravu 1931 godine.

— Turska vlada je odbila da prizna neku drugu platežnu monetu u regulisanju otomanskogr duga i želi da svoje obaveze udovoljava u francuskoi moneti. Upravni savet otomanskih dugova poziva se nasuprot tome na jedan član ugovora o regulisanju dugova, po kome ie Turska preuzela da vrši službu u dolarima.

— Bazelska banka za međunarodne obračune u svom izveštaju za 1936 osvrće se na međunarodnu privrednu situaciju. Otvoreno je pitanje koliko će polet trajati. U istoriji dosadašnjih konjunktura pet godina poleta je dosta retka pojava. Ali ima izgleda da će se ovogz puta polet održati

"диХе. Позада je svaka zemlia iz svojih vlastitih snaga tra-

žila izlaz iz depresije i zato le uspeh u svakoj različit. Problem je u tom da se iziđe iz nacionalnih granica, tako da polet jedne zemlje bude što tešnje povezan s onim u drugim zemljama. Još uvek nije se pristupilo novim velikim investicijama u svetu, nego ie polet postignut iskorišćavaniem розЕојесес kapaciteta proizvodnje. Ali pored povolinih predznakova ima i negativnih. To je u prvom redu problem. zlata. Proizvodnia se povećava, Vrši se sterilizaciia i velike zemlie koje su to do sada činile izlažu se opasnosti da nastave ZOmilanjem zlata, a dok se proizvodnja povećava prisiliene su da to čine, da ne bi došlo do ozbiline pometnje na tržištu zlata ako bi са one prestale preuzimati. A ne može se preporučiti ni sniženje cene zlatu, jer bi time bilo paralisano kretanje zlata koje postoji i došlo bi do promene u valuftarnim odnosima u svetu. U izveštaju se podvlači da ije za oporavljanie međunarodnih odnosa potrebno da se pristupi sporazumevaju po pitaniu međunarodnih dugova, kretania kapitala, valutnih odnosa i saradnie banaka.

— До 31 марта о. г. Пољопривредна аграрна банка примила је пријаве сељачких дужника од 965 новчаних завода за 463.668 дужника у износу од 1.7 милијарди дин. н 1833 задруга за 155.078 дужника у износу од 7985 мил. дин. укупно од 2798 установа са 618.741 дужника у из носу од 2,5 милијарди дин. Код централе у Београду пријавиле су 532 новчане установе 243.100 дужника са ! милијардом дин. дуга, а 4472 задруге 22.913 дужника са 102,8 мил.; код филијале у Загребу 189 новчаних установа 76.644 дужника са 3247 мил. 745 задруге 79,576 дужника са 198,8 мил. код филијале у Љубљани 50 новчаничних установа 7,905 дужника са 150 мил. 446 задруге 40.392 дужника са 450 мил. и код филијале у Сарајеву 194 новчане установе 181.620 дужника са 283,8 мил. и 170 задруге 12.197 дужника са 37,5 мил. дин. | |

— Земаљски савез задруга за пољоприврдни кредит обавестио је њему прикључене бановинске задруге да ће у будуће одобравати кредите на основу меница дужника“

) |

а.