Narodno blagostanje
__Страна 296
о proizvodnje, 1924/28 g. -180.000 vagona, 1926/80 g. 920. 000
vag., 1932/85 g. nepunih 300.000 vagona: U geografskoj raspodeli izvoza posle rata izvršene su velike promene. Sve do 19930. godine prvo, mesto držala je
Kina; u svetskom izvozu ona je učestvovala sa preko 90%...
1932 g. međutim, na čelo svetskog izvoza. izbija Mandžurija;
narednih godina ona učestvuje u svetskom izvozu sa oko 70%.
Kina se, međutim, poslednjih godina, skoro sasvim gubi kao izvoznik soje budući da veoma niski produkcioni troškovi u Mandžuriji uslovliavaju i niske cene na svetskom tržištu koima kineska produkciia ne može da konkuriše. Na taj način, Mandžurija je postala gospodar svetskog tržišta soje, što znači da su njeni veoma niski produkcioni troškovi postali merodavni i za formiranje svetske cene. Ona dobiia monopol za snabdevanje evropskog tržišta, dok Koreja svoi izvozni višak plasira u Japanu.
Evropski uvoz soje u periodu 19832/35 iznosio је ргоsečno 165.000 vagona odnosno oko 60% celokupnog svetskog izvoza. U evropskom uvozu prvo mesto zauzima Nemačka ma da se nien uvoz, usled oskudice deviza, poslednjih godina znatno smanjio. Ona je 1932 g. uvezla 120.000 vag., a u 1935 nešto preko 50.000 vagona. Drugo mesto u uvoZu zauzima
Danska sa oko 25.000 vag., zatim Engleska sa oko 17.000 vag.
U poslednje vreme među evropskim uvoznicima javljaju se Holandija i Švedska. Pre rata evropski uvoz bio je 30.000 vagona. Drugo mesto u svetskom uvozu zauzima Japan sa oko 80.000 vagona. Izvesnu količinu uvoze i S. A. D. ma da će one, zbog stalnog povećavanja vlastite proizvodnje, uskoro ·prestati sa uvozom. Proširenje uvoza u Evropu posledica je preorijentacije industrije za ekstrakciju ulia na soju, koja danas pretstavlja naijjevtiniju i naiunosniju uljaricu.
Poput žitarica i soja danas trpi posledice hiperprodukcije. Kapacitet svetske proizvodnje znatno je veći od mogunosti potrošnje. SAD će za koju godinu prestati sasvim da uvoze soju, dok će uvoz u Evropu zavisiti uglavnom od mogućnosti plasmana ulja, koja danas nije ni iz daleka tolika da bi mogla apsorbovati ceo izvozni višak Mandžurije. Takvo stanje počinje sve više da zabriniava i Mandžuriju, koja oseća nestabilnost svog. monopolskog položaja. Što je ta briga poslednjih dveju godina prividno nestala ima se, kao i kod pšenice, blagodariti rđavim žetvama. Prva obilna žetva međutim, uzdrmaće ozbilino osnove privredne strukture Mandžurije. Pri takvoj situaciji ne može biti ni pomena o tome da bismo se trebali odlučiti za širenje kulture soje. Takvi predlozi ı saveti spadaju u oblast maštarija.
Pretstavnici dominiona dolaze u London ne samo Zbog sVečanosti krunisanja, nego i da održe imperijalnu konferenciju. Ona treba da reši. šta će biti s otavskim sporazumima iz 1932 kojima ove godine ističe rok. Tim sporazumima dala je Velika Britanija preferencijal od 10% za robu uvezenu' iz dominiona, tako da је uvoz 17 stranih zemalja bio otežan. Opšti Pi al zaštite vidi se iz sledeće tabele:
Zaštitmne vj coa ri n e
pre Otave posle Otave Procenat stranog: uvoza tak- Procenat stranog uvoza tak-
siran do siran do | 10% 11—20% ~ preko 20%. 10% 10—20% preko 20% 32.9 15.3 ' 4.6 28.3 21.8 7.7
Sa svoje strane dominioni su obećali ustupke koji su.
bili posebno ugovoreni sa svakim od njih. Radilo se o tome
_HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ _ | —e Bp. 19
5
di, OT: spuste carine i ukinu razna: Ograničenja koja::su:- "bila zavedena: zbog krize: Pošto su oni uporno ostali kod za-
"hteva. da moraju zaštiti izvesne mlade industrije, morala je "Engleska da popusti, zadovoliavajući зе једпот opštom foT-
mulom: da-će ta zaštita ostati u granicama koje će engleskoj industriji omogućiti konkurenciju. Otavski sporazumi. trebali su da povežu imperiju u tešnju ekonomsku zajednicu. Veliki uvoznik životnih namirnica i sirovina Engleska je trebala da proširi tržište proizvodima dominiona na štetu drugih zemalja, a dominioni su trebali da preorijentišu svoj uvoz industrijskih proizvoda što više iz Engleske. U dane naiteže krize, ovi sporazumi trebali su da smanje pasivu trgovinskog bilansa. Sredstva se nisu birala i primenjeno je svako koje je moglo doneti momentanu korist. Tako je Engleska zadr-
"žala sebi pravo da može ograničiti UVOZ izvesnih životnih
namirnica (meso, jaja, buter) da bi podigla domaću proizvodnju. Opšti efekat otavskih sporazuma bio je da su izvesni proizvodi imperija mogli da se slobodno uvoze u Englesku, opšta carinska tarifa je povišena, ublažene su izvesne Zaštitne mere izazvane krizom i ograničena je razmena izvesnih agrarnih proizvoda, da bi im se podigla cena u Engleskoi. Otavski sporazumi, izazvani užurbanom zaštitom koju su prakiikovale sve zemlje imali su za posledicu da ie ta praksa nastavljena sa još više žara. Oni su dotukli svetsku trgovinu, koja je i tako bila u krizi. Princip otvorenih vrata u kolonijama zamenjen je preferencijalnim sistemom.
Zahvaljujući razvitku privredne situaciie u svetu došlo je postepeno do popuštanja krutog protekcionizma, i [0 više na strani dominiona nego Engleske. Kanada ije ublažila izvesne. mere poduzete zbog krize i spram drugih zemalja. Popuštanje je došlo do izraza naročito u trgovinskom sporazumu sa SAD 1935 godine. Australiia ie takođe ublažila svoi protekcionizam, Novi Zeland isto tako. Južna Afrika mogla je to učiniti u toliko lakše što je cena zlatu neprestano skakala. Suprotno tome, Engleska je ostala dosledno kod zaštite. Dominioni su pogođeni ograničenjem uvoza nekih artikala, i Engleska je popustila tek pošto su dominioni u 1935 izvršili složan pritisak. Ona će i na sledećoj konferenciji zahtevati zaštitu za svoiu polioprivredu, ne samo u interesu proizvođača, nego i zbog rata. Dominioni će biti principijelno protiv toga, jer time oni gube nadu da mogu povećati svoj izvoz u Englesku.
Nekoliko godina otavski sporazumi nisu dali naročite rezultate za englesku privredu. Izvoz je ostao nepromenien u 1933 prema 1939, a uvoz se još smanjio. Pošto se tada situacija pogoršavala u celom svetu, pozitivnu stranu sporazuma treba tražiti u tom što su oni ublažili dublji pad koji bi sigurno nastupio za englesku privredu. To se vidi po tome što ie udeo dominiona u uvozu i izvozu Engleske počeo da raste, dok se udeo inostranstva smanjio. Udeo inostranstva u uvozu Engleske smanjio se sa 70% 1997 i 71.3% 1931 na 60.9% 1936, a imperijalnih zemalja povećao se sa 30% i 987% na 39.1%. Izuzevši Irsku ti procenti su 90,9, 19,2, 19,4, 99.9. Kod izvoza odgovarajuće cifre za inostranstvo su 54%, 56 29%, 50.8%, imperijalnih zemalja 46%, 43,8%, 49.9%, izuZOV Irsku 32,2%, 26.1% 1 33 ,8%.
| Bilo bi pogrešno zaključiti da je ova. promena. došla zahvaliujući carinskoj zaštiti. Na razvitak međusobnih: .odnosa unutar imperija povolino je delovala: stabilnost valute, koja. nile postojala u odnosu spram drugih zemalja; povoljni
uslovi za razvitak rudnika zlata.u. Južnoi Africi, Kanadi, Au·straliji; орогам апје engleske privrede zahvaljujući specijal-
nim momentima, pri čemu su dominioni imali najviše koristi