Narodno blagostanje
Страна 314
тони капацитета износи 2,17 долара, а по тони произведеног челика 2,81 долара. |
= Фабрике Ситроен—Мишлен поново имају довољно · поруџбина да раде готово но капацитетом: Дневно се производи 360 кола.
— Чехословачки институт за проучавање производ-“
ње стакла одржао је недавна конференцију са свима пред“ ставницима чехословачке стакларске индустрије. Чешки извоз стакла износио је 1981 год. милијарду к,ч., а затим
све до ове године просечно 500—600 милиона кч. У првом ·
тромесечју ове године извоз стакла је повећан 3a 47,6 MHлиона к. U. односно за 40%. HHcrHryT је констатовао да су чехословачка стакла квалитативно достигла немачку и француску производњу, "нарочито фина и техничка стакла. Прозорска стакла чехословачке продукције су најбоља јер
пропуштају и ултравиолетне зраке те тиме осигуравају хи:
гијенско осветљење просторија које су њима постаклене.
— Турска је одобрила повећање броја вретена у памучним предионицама. Досада је број вретена износио 172 хиљаде. Тако је дозвољено повећање двеју фабрика са 9 до 10 хиљада вретена и оснивање нове фабрике са 5.000 вретена. За увоз памучних предива није више потребно одобрење министарства привреде, јер се осећа још увек потреба за овим предивом. Истодобно се завршава тур: ска фабрика вештачке свиле коју граде и уређују немачке ODA
— „Самоуправа" доноси да је рударска индустрија у Јужној Србији после ослобођења и уједињења знатно напредовала. Многа су окна поново отворена и извршена су нова испитивања са одличним резултатима. Хром и магнезит у прошлој години имали су велики пласман на светском тржишту, који је обезбеђен и "за будуће. Сада се почела развијати У Јужној Србији и цементна индустрија. |
— Енглеска индустрија угља плаћа ренту поседницима земљишта. Рента је неједнака у разним крајевима, тако да се у Јужном Велсу плаћа 8'/2 пенси по тони, У другом 25, а просечно 6. То претставља 3—4% трошкова производње. Рентијера има око 4.000, од ових 3.000 примају испод 1.000 фунти ст. годишње. Највећу ренту добија црква, 370.000 фунти. Рента је кочила производњу не само својом висином и неједнакошћу, него и тиме што је отежавала рационализацију рудокопа. ·Влада се дуже времена бави планом да национализира рудокопе. Избрани суд донео је закључак да се рентијерима исплати просечна рента између 1928—1934, помножена са 15, што би изнело 66,45 милиона. Ову суму исплатиће влада, а онаби је тада наплатила од предузећа.
— У жељи за аутаркијом италијанско рударство. је 1937 год. напредовало у свим гранама. Упоредне цифре за 1936 и 1935 год. су следеће: боксит 27%,4 хиљада тона (174), манган 82,46 (65,18), оловне. руде 49,8 (39,1), цинкове 326,5 (234,9) итд. ЈУ 1936 год. издато је 96 концесија за експлоатацију руда. |
— Главница код Индустрије И трговине гвожђа Грениц у Марибору смањена је од 35 мил. на 0,7 мил. динара. Ir
— У Бугарској индустрија свиле троши око 2 мил. кг. чаура. Да би се повећала производња Аграрна задружна. банка откупиће све чауре по цени од 40 до 45 лева по; KO, ТЈ]. 10—12, „лева више него у прошлој ГОДИНИ.
— Да би осигурале потребно - воће и поврће швајцарске фабрике конзервираног воћа и поврћа обрађују сопствене воћњаке и вртове. Због опасности мраза неке фабрике су загревале воћњаке у критично доба малим пе-
ћима у којима гори уље. Тако ће се у кантону Валис yno-
- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
5; | Бр, 20 и
требити 25 хиљада малих пећи помоћу којих ће се. тема.
пература подићи за 4 степена. За ове пећи КО то је 200 хиљада кг. горивог уља. -
— "Италијанска влада повисила је цене коксу за 3540 лира по тони. Истовремено повишена 15: И цена живи на
1000—1050 | Пира по MII - +
ТРГОВИНА
- — Албански извоз у Италију: је од 1984 год. јако“
порастао, док је обрнуто италијански извоз у Албанију лагано назадовао, премда је код осталих земаља-извоз за за Албанију у сталном порасту. Укупни албански увоз у 1934 год. износио је 12,93 - милиона златних франака а у 1936 год. 16,78 милиона: зл. фр. Италијански извоз у Албанију износио је 1934 г. 424 милиона а: 19386- г. само 3,85 милион зл. фр. Албански извоз у Италију износио ј= 1934 г. 2,72 милиона а 1936 год. 5,18 милиона зл. франака.
— У Београду је основано Удружење“ извозника ин
произвођача фурнирског (ораховог) дрвета. Прва интер.
венција Удружења била је код Министра финансија, да дозволи извоз ораховог дрвета и у клириншке земље.
—- Аустрија добавља раж већином из Америке. У погледу зоби има велике компензационе уговоре са Чехословачком. Мађарски контингент од 1200 вагона кукуруза слабо се исцрпљује због високих цена. Ако не дође до споразума Аустрија ће вероватно почети увозити кукуруз из Бугарске.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Чехословачки министарски савет одредио је да у земљи има остати 20 хиљада вагона жита као резерва за државу а 5 хиљада као резерва за житно друштво. Остатак се може извести. На тај начин, мисли се, моћи ће се из Чехословачке извести још 15 хиљада вагона жита.
— На седници привредног Савеза држава Балканског пакта претседник турске националне групе поднео је предлог о оснивању једног балканског бироа за извоз дувана из балканских држава, у који би била позвата и Бугарска.
— На основу решења Министра финансија вуна се може извозити само за слободне девизе.
— Нов трговински уговор закључен је између Југославије и Румуније. Он се заснива на клаузули највећег повлашћења. Уз трговински уговор закључена је и ветеринарска конвенција и споразум о пограничном саобраћају. ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
= Унутрашњи државни дуг Аустрије повећао се од 1934 год. са: 1517,6 милиона на 2208,6 милиона шилинга: У овом повећању од 691 милион шилинга налази: се и'Инвестициони зајам од 180 милиона, раднички од 179: милиона итд. Спољни дуг: опао је од 16551 на 1289,5' милиона шилинга захваљујући девалвацијама у: поверилачким земљама.
=— Врло неповољни услови под којима је град Па-
риз недавно закључио нови зајам не говори само о рђа-
вом стању француског комуналног кредита него и о слабом финансијском положају саме престонице. Предвиђа се да ће у газдовању сенског департмана мањак у приходи“ ма за 1937 год. износити 1200 милиона франака“ Овом још придолази вишак расхода 125 милиона франак Због O ђења 40-сатне радне недеље. |
' __ Дугови Савске бановине Ha крају. буџетске 1936/ 37 године износили су 72 мил. дин. Највећи део отпа; а на, дуг. Штедионици Савске бановине, Е
+