Narodno blagostanje
15, мај 1937.
повео
— Врло ла процес је настао. У Лондону
између Народне банке из Египта и Етиопске. (банке. Ради
се о томе да се одлучи коме припадају. суме положене у. Народној египатској банци на име Етиопске банке. Ова по
следња је растурена по налогу италијанске владе и налази се у ликвидацији. Поставља се питање, хоће ли енглески суд признати ту ликвидацију, јер је италијански суверенитет над КОасинијом признат само »де Тасјо« а не »de. iure«.
зајму од 48 милиона холандских гулдена. Сада «се .дознаје да је енглески курс-97,5% и; да ће зајмови · истовремено гласити на 115,2 милиона швајцарских франака и 108,2 милиона шведских круна. За: имање постоји право „опције
како за плаћање камата тако и за клавнину у свим поме-.
нутим важењима. : 1
— Професори Каса и Хекшер предлажу да се повиси вредност шведске круне у односу спрам фунте стерлинга, чијем блоку она припада од 1931. Предлог оправдавају инфлаторним последицама енглеског програма наору: жања. Курс круне имао би се спустити са. 19,40 на 18,18, колико је износио пре рата. На тај начин ограничио би се скок цена, који може касније довести до оштрог слома. Ови предлози довели су до велике понуде фунте, тако да је шведска банка имала да у неке дане преузме до 1 милион фунти, и да не би пао курс, морала је интервенисати Енглеска банка. Дате су изјаве да за сада неће доћи до промене курса. Расположење да се ограничи висока коњунктура огледа се и у том што се избегавају нове инвестиције, нпр. у бродоградњи. Мако је тражња за лађама велика, бродоградилиште Гета није проширено, јер се рачуна да за две године неће бити искоришћен ни дана. шњи капацитет.
—- Повлашћени заводи и мењачи на основу аранжмана, закљученог са Француском и овлашћења Министар ства финансија могу продавати путницима, који одлазе у Француску закључно до 81 окт. о. г., на основу визираних путних исправа, француске франке у противредности до 10.000— динара по особи. После ће се тражити специално овлашћење.
— Укупан уложени капитал у: италијанска акционарска друштва износи 24,78 милијарди лира..
КРИЗА И КОЊУНКТУРА
— Укупни улози на штедњу у Италији код поштан-
ске штедионице и осталих банака износили су крајем, прошлг године 40,198 милијарди лира а до конца јануара повећали су се за 416 милиона лира: Пословних. зајмова дато је у јануару 15.558. у суми од 66,3 милиона лира док: је у јануару. прошле године подељено 13.777 зајмова у ви“. сини. од 37,2 милиона: лира. У >
— У Грчкој је индустријска делатност у прошлој го-:
Дини Gaa потпуно задовољавајућа У поређењу са:1985г. Услед општег наоружања појавиле су се тешкоће око на-
бавке сировина чији је увоз порастао. према. 1935. г. Број издатих дозвола за оснивање нових индустријских преду-. зећа износи 124 према 115. Највише је било. основано акционарских друштава и то; 58 са уложеним капиталом од.
102,8 мил. драхми према 38 са 79,4 мил. | 0. —;Mn03M., „Поштанске штедионице даље, расту; по че-
и
ковним рачунима са 1,496,5 мил. крајем. фебруара, преко.
1,506,4 мил. крајем марта на 1,527,3 мил, крајем априла; а по штедним књижицама са 1.038,8 МИЛ. преко 1.069,4 мил. на 1.085,4 МИЛ. дин. Просечна сума Једног улога: У порасту је У штедном промету са 2.466,90 преко 9,506, 94 Ha 2.514,35
У НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
— Већ смо писали о новом бал ијском конверзионом
Страна 315
дин: По чековном промету пораст просечне суме једног улога може се закључити из пада броја чековних рачуна са 26.383 преко: 26.855 на 25.773 при истовременом порасту укупног износа улога. Укупни чековни промет у априлу био је 6.468,5 мил. према 6.700 мил. у марту и 6.100 мил. у фебруару од чега је без готовине обављено 3413 мил.
59,77% „у „априлу према. 3.700 мил.,54,74%, и 3,45 мил.
56,25% у претходним. месецима.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Швајцарском | савезном „већу поднесен је законски предлог којим се минимална старост радника у инду. стрији, „трговини занату. и саобраћају предвиђа са 15 година. За пољопривреду И шумарство није предвиђена минимална старост · Овом мером жели се растеретити швајцарско тржиште. рада.
— Савез аграрних заједница за Банат, Бачку и Срем олдучио је да се умоли Краљевска влада да изврши подизање нових кућа, задружних домова, градњу нових путева, подизање школа и да приступи "образовању _нарочитих фондова за унапређење. колонизације.
— Аустрији је склопљен први уговор који има за базу 40-сатну радну недељу. Овај уговор склопљен је између дрварских предузећа и синдиката индустријских и рударских намештеника. Сем 40-сатне радне недеље угоBOD предвиђа додатак од 125% на жену а 2,50% по детету. Додатак на децу равна се према школовању детета; тако да на случају похађања универзитета траје до навршене 24 године. Предвиђена је и божићница т. |. 13 плата и други разни додаци.
— Између пољских радника и индустрије нафте дошло је до споразума о повећању надница. Радници на бушењу и врелима добили су 7% а они у рафинеријама 6% повишице.
САОБРАЋАЈ
— У Чехослбвачкој су ступили на снагу нови прописи о путничком промету. По тим прописима чехословач-
ки поданици не могу без одобрења Народне банке ме-
сечно изнети из државе. више од 1.000 кч. Од те своте највише 300 кч. може да буде У страној и "домаћој монети но не у комадима од 50 кч. и навише. Странци могу без ограничења увозити девизе, али при изласку су ограничени на исти износ као и домаћи уколико не докажу уве: рењима граничних | власти да су унели у земљу већу сво-
ту. Домаћим који путују У земље са којима ЧСР. стоји
у клирингу забрањено je TOM приликом износити девизе других земаља. МЕ ~
— Немачке | железнице, које (57 10 фебруара поново дошле У посед Рајха завршиле су 1986 пословну годину с добитком од 472 мил. према 152 мил. у 1985, 24 у 1934, док су 1938 имале губитак од 68 и 1932 од 132 милиона марака. Још увек он је за половину мањи од 1929. Добитак је потекад из већег промета. Транспортовано је 452 мил. т. добара (408), лица 1610 (1489) мил. Превезено је 70713 (63,488) милиона килом. тона. Укупан промет железница стоји 1986 још за 8% | иза 1929, а укупни приходи за 25%. Узрок је овом мањку тај што је ауто преузео добар део транспорта, и поред Тога у многим случајевима СД па је изванредна тарифа. 'По овој тарифи превезено, Пе 68,63% свих лица и 68,6% добара. . -
O S После четири године "рада „Друштво за аутомобилске“ "цесте Рајха" "поднело је извештај о досадашњим резултатима рада. "Приходи од продаје парцела и закупа износе 2,6 мил, а трошкови грађења“ у 1986 г. 713,9 мил,