Narodno blagostanje
Страва 330
— Руоћ ммћ 1 zaklanih svinja iz Bugarske u 1936 god. naglo je povećan. 1935 god. izvezeno је 1083 živih svinja, dok se u 1936 izvoz povećao na 12,7 hiljada živih i 2,8 miliona ko. zaklanih svinja. U isto vreme povećao se i izVOZ masti sa 97 hiliada na 1,11 milion kg. |_____— Francuski trgovinski bilans za prva 4 meseca ove .godine pokazuje povećanje izvoza i uvoza prema istom реriodu prošle godine. Uvoz je iznosio 13,5 milijardi franaka odnosno 19,6 miliona tona (1936 god. 8,8 milijardi fr. i 9,6 „miliona tona). Izvoz je iznosio 7,2 milijardi fr. i 9,6 miliona “tona prema 4,8 miliiardi franaka i 9,7 miliona tona u istom periodu prošle godine. ,
— Трговински отсек загребачке трговинско-индустријске коморе изјаснио се против предлога сарајевске коморе о доношењу заштитних мера, сличних онима које постоје за заштиту сељака.
— Na sajmu stoke sredinom maja u Zaječaru tovljeni volovi plaćani su 5,10—5,20 din. živa mera. Promet u svakoj Vrsti stoke bio, le ŽiV:
TRGOVINSKA POLITIKA
| — Ministarstvo trgovine i industrije izjasnilo se protiv traženja Sarajevske trgovinsko-industriiske komore da se ukine izvozna carina na svinisku dlaku jer bi od toga, po Ministarstvu, mogla imati štetu domaća industrija.
— Grčko ministarstvo privrede dozvolilo je slobodan uvoz mašina za produkciju novinskog papira. Grčka smatra nužnim građenje jedne fabrike novinskog papira, jer je uVOZ OVOF iz jnostranstva vrlo velik. Ujedno se ispituju mogućnosti sađenja izvesnih biljaka potrebnih za industriju pdpira da se izbegne uvoz sirovina. /
— Francusko-poliski privredni i finansijski sporazum predviđa da poliski uvoz u Francusku bude za 20% veći od francuskog u Polisku. Time se žele nadoknaditi poliski zaostaci od 200 miliona franaka u roku od dve godine. Ujedno će se jednom francuskom brodarskom društvu dati koncesija za unapređenje prevoza iseljenika iz Poliske u Franćusku.
— Austrija je dozvolila naknadan uvoz 500 vogana sit_ nog kukuruza iz Jugoslavije i Rumunije.
— Naš trgovinski sporazum sa Danskom, koji je stupio na snagu 15 o. m., predviđa potpuno izjednačenje vrednosti trgovine između dve zemlje. Danska je odobrila godišnje uvozne kontingente u ukupnoj vrednosti od 1 mil. danskih kruna. Uvozni kontingenti su sledeći: za šljive 550.000 danskih kruna, pekmez od šljiva, sveže grožđe, vino, lekovito bilie, hmelj, konoplia, perje (koniska griva i rep), klobučine za šešire i druge proizvode po 50.000. Naša zemlia obavezala se da će davati uvozne dozvole za dansku robu u vrednosti od 1 mil. danskih kruna. U slučaju da trgovinski bilans bude za jednu stranu pasivan, daće ta zemlja dopunski kontingent odn. dopunsku uvoznu dozvolu do 200.000 danskih kruna. Za platni promet. važe propisi u zemliama ugovornicama. Spo-
razum važi do 30 aprila 1938, prećutno se produžuje za četiri meseca, dok ga ne otkaže jedna od zainteresovanih zemalja. — Zakliučen je trgovinski ugovor sa Švedskom, kojim je predviđen obim međusobne razmene.
JAVNE FINANSIJE
— Загребачко удружење трговаца је позвало све своје заинтересоване секције на анкету о питању општинске трошарине.
NOVČARSTVO
— Engleska i Amerika odlučile su da otkupe neposredno ruske ponude zlata, tako da ono uopšte ne prođe kroz londonsko tržište zlata.
— Švedsko ministarstvo finansija podnelo je vladi pro-
__БАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ____
[85 Бр. 21 jekt zakona o blagajničkim rezervama. Po tom zakonu na predlog Švedske narodne banke moraju sve banke čiji sopstveni fondovi premašuju izvesni iznos držati blagajničku rezervu od 25% njihovih kratkoročnih obaveza. Od toga su izuzeti ulozi na štednju. Istim načinom mogu se bankarska preduzeća prisiliti da se ova rezerva sastoji iz uloga kod švedske narodne banke ili iz likvidnog konta kod inostranih finansijskih. instituta.
— »Obzor«, donosi da su seljaci počeli da traže zaimove kod privatnih novčanih zavoda. Većina traženih zaimova ie namenjena kupovini nepokretnosti. -
— Управа Привилеговане аграрне банке одлучила је да почне с давањем предујмова новчаним заводима и задругама на основу Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова на рачун првог ануитета.
KRIZA I KONJUNKTURA
— U Slavonskom Brodu u fabrikama zaposleno je oko 3.600 osiguranih radnika.
— U Belgiji se u nekim industriiskim granama oseća oskudica radnika. Tako je staklarska firma Мегтепе5 de Courcelles trebala da ponovo otpočne s radom početkom juna, ali kako joj nije uspelo angažovati dovolian broj stručnih radnika, otvaranje je odloženo do septembra.
— Prosperitet u švajcarskoj industriji: mašina najbolje se vidi po radu Sulcerovog koncerna. Broi radnika u njemu popeo se za poslednju godinu za 700 i sada iznosi 5. hiliada. Koncern je za 4“ је meseca ove godine dobio više naloga nego cele prošle godine. Naročito ie porasla potrošnja dizelmotora i motora za brodove. Preduzeće ne može da nađe dovolino stručnog osoblja i traži da se dozvoli prekoredno radno vreme. -
SOCIJALNA POLITIKA
— Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja izdao je uputstvo da strani državljani, koji imaju dozvolu za zaposlenie na neodređeno vreme, dužni su podneti svoje dozvole nadležnoj policijskoi vlasti zbog konstatacije da li postoje ioš razlozi, na osnovu kojih su dobili ove dozvole.
— U francuskim preduzećima, koja još nisu uvela 40satnu radnu nedeliu, broj uposlenih radnika povećao se sa 456,8 hiliada u aprilu 1936 na 4565,4 hiliada u aprilu ove gOdine. Broj radnika u preduzećima gde ie uvedeno 40-satna radna nedelia, povećao se u isto vreme sa 1,658 miliona na 1,757 radnika. Broi svih uposlenih radnika povećao se Za 20dinu dana za 112,8 hiljade. |
— Према извештају Јавне берзе рада у Загребу је било незапослених 8.810 у априлу о. г. према 10.636 У марту.
— Ministar trgovine i industrije. propisao ie uredbu o pomoćnom osobliu u ugostiteljskim radnjama turističkih mesta. Po toj uredbi traže se naročite kvalifikacije za, pomoćno osoblje koje dolazi u neposredan dodir sa gostima; tako da konobar može biti samo ono lice koje ima 4 razreda osnovne škole, natkonobar dva razreda srednje škole ili stručnu ugostiteljsku školu a voditeli radnje 4 razreda srednje škole. Sem toga konobari i natkonobari moraju imati bar 2 godine prakse u sličnoi radnji. Uredba se ne proteže na osoblie koje se zateklo u radnji a namešteno ie već 6 meseci. Od gostiju će se naplaćivati 10% iznos računa na ime napojnice i tai će se procenat deliti među pomoćno osoblie, no ono ne smč direktno od gostiju tražiti ili primiti napoinicu. Za kršenje uredbe predviđene su novčane kazne od 50—10.000 dinara:
=
SAOBRAĆAJ | — Japanska vlada odobrila ie brodogradilištima 33 mi:
liona jena subvencije za gradnju luksuznih рагођгода Кој зе
moraju izgraditi u roku od 4 godine. Sem toga u budžetu. : M |