Narodno blagostanje

22, Maj 1937,

нила рентабилитет ни за неколико десетина једног пункта: Пад рентабилитета од: 10 на 8 је наступио у врло великом: размаку времена, што се може да види из сваког прегледа курсева за последње две године.

Али све и да је рентабилитет пао од 10 на 8: за време последње хосе то је могло бити: из два разлога: или што је шпекулација отерала папире исувише високо. или што је тражња била толико велика, да је услед њезине налмоћности над понудом курс морао да скочи, а рентабилитет да падне. О каквој штекулацији последњих месеца не може бити ни говора. „Југословенски Лојд“ и сам сматра „бурна куповања“ прошлог месеца за најсериознија, јер су дошла „услељ тежње капиталиста. за пласман новца“. Значи да је рентабилитет опао услед несразмерно већег повећања тражње од понуде. У том случају је потпуно. искључена ма каква реакција, јер је последња резултат само шшпекулативнога полета.

9), Као други разлог пада курсева сматра „Југосло-· венски Лојд“ да је наступила засићеност тржишта. Ми с овим не можемо да се сложимо. Пре свега би „Југословенски Лојд: имао да наведе ма и један доказ о томе експлозивном наступу капитала на тржиште папира и његовом изненадном пресушивању. Иначе је то једна хипотеза. Али онајеи као хипотеза немогућна. Нело ово објашњење оперише искључиво са понудом. У целом објашњењу нема ни трага о анализи тражње. Курсеви су резултат упоређења укупне понуде и тражње. Према томе објашњење је немогућно, ако се не анализирају оба фактора. ТУ овој последњој беси је понуда играла већу улогу него тражња. Она је порасла, што се види из укупног обрта према ранијим недељама и из нереализираног дела понуде кога је било стално на берзи.

Често је један од фактора резултат другога: при сувише јакој тражњи губи се понуда и обрнуто. То је готово нормална појава на берзи. Према томе смањење тражње је могло доћи искључиво као резултат повећане понуде. Карактеристично за последње три недеље је повећана понуда. Приватна тражња се била изгубила пред том нагло повећаном понудом. У Београду се то објашњавало једним бесистичким налетом из Загреба. То је само формално тачно. Државних хартија од вредности у За: гребу је врло мало. Није искључена могућност да је у тој загребачкој понуди било и београдске робе. Загреб се појављује као понуђач на београдској берзи из разлога диспаритета између обеју берзи. То није ништа необично, то је сасвим нормално.

Све је курсеве на ниже повукло повећање понуде Ратне штете, пошто она даје тон на берзи. Она је изасак морао бити на берзи да нема никакве тражње према нагло набујалој понуди. То је пак изазивало нову понуду и стварало се једно психолошко а не економско стање прогресивно растуће понуде. Међутим повећање понуде „Ратне штете било је чисто шпекулативно. На београдској берзи постоји неколико бесиста, који више од два месеца ссистематски, са много окретности, економски и психолошки, дејствују у правцу бесе. Такви налети могу добити већи значај у мртвој сезони на берзи. То је случај био са мајем, које услед двоструких празника а које услед почетка лета. | ; 14-V 17-V 18-V 19-V 20-V

7% Инв. зајам = = 88:50 | — 6% Бегл. промпт 500 — = = — 72 .6% Бегл. промпт 2.500 „79350 7375 — — 74,25

6% Бегл. промпт 5.000 7575, 70 _ 7G50, 7650 7050,

-6% Bern. термин = = —_ 0 U BEO

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна, 333

4% Аграрци. — — 53-——– 58—/' 537% Блер. — = 84.50 — 85.55 8% Блер. — — — — 94,50 7% Селигман 99.255 — — 99985 Ратна. штета промпт 403.95 405.50 407.75. 407,75. 407.50 Ратна. штета термин 404—- 406.— — =) S Народна банка 7.200— — = — Аграрна банка 19650 — 198—— 198— 1987% Стаб, зајам | 7050 о = = 6% Далм. промпт 500 — — 70.50. — 6% Далм. промпт 1.000 — — 72— — 72.—

9% Далм. промпт 5.000 73.25 73.75 7450 7450 74.25 (07% Далм. термин — — — — 4% Агр. обв. 1934 59.— — 52— 52— Дувански лоз 1888 – = = — Црвени крст — — — — 2% Луљр. лоз | ij = а ===> ==

Као што читаоци већ знају, почетком текуће обавештајне недеље једном окретном интервенцијом јавне руке извршен је обрт тенденције на берзи за 1809. Од бесе створена је хоса. Ратна штета је отерана за два дана са 402 на 408. То је најбољи доказ да се радило о једном шпекулативном налету, јер да није то случај, курс се не би могао подићи а да се обрт у тој недељи најмање не учетворостручи. При сасвим нормалном обрту извршен је обрт тенденције. Значи да је била психолошка беса и да је психолошким средством, односно енергијом јавне руке, она сломљена.

Цела недеља се развијала у знаку хосе. Тек последњег дана обавештајне недеље настало је извесно мало попуштање, само код Ратне штете. Рађена је између 406,5 и 407,5. Али су се остали папири ове недеље држали врло добро. Крупни Далматинци су скочили на 7425—74,50. Крупни Беглуци на 76,5, а рађени су последњег дана и средњи и ситни све по бољим курсевима. Највећи скок показује 7%-тни Блер, који је имао и највећу реакцију за време бесе. Он је прво тражен по 85,75 последњег састанка, али робе није било. При томе треба имати у виду да је доларски курс скочио. Интерес је и за 3%-тни Блер који је рађен по 945. Јако је рађена Аграрна банка измеby 198,25 за најкрупније и 194 за најситније. i

Да је све ово време било и знаку шпекулативном најбољи доказ да су за то време мировали тако рећи сви папири који су ван шпекулације, као што су 7%-THH Инвестициони зајам, 7%-тни Стабилизациони, 4%-THH Aграрци који су се врло чврсто држали у колико су рађени, Народна банка итд.

Међутим, ситуација на берзи се није стабилизирала. Док се на једној страни појављује све јача потражња У папирима већег рентабилитета (Блерови нарочито), дотле се бесисте са Ратном штетом никако не замарају: Они још увек ударају по курсу. Мма се утисак да се је потпуно

„разредила роба, о чему је најбољи доказ да је једног са-

станка тражено 10 милиона по 407. Иначе и обрт се смањује у Ратној штети. А да нема робе најбољи је доказ што бесисте почињу да оперишу са терминима. Једно од одличних психолошких сретстава за утицање на курсеве је надвикивање неуморном понудом по нижим курсевима терминске робе. Већ три састанка 2—3 берзијанца промукоше нудећи ултимо јули по 406, стварајући својом дреком и тим нижим курсем извесну нервозу. Само са психолошким сретствима се брзо наседа. Не може се трајно правити беса са понудом без робе. Идућа недеља ће у том погледу били решавајућа.

Обрт у извештајној и у претходној недељи био је

следећи: