Narodno blagostanje
= Страна 326
meta Као posledica porasta kupovne snage sela. Prihod od faksa povećao se uglavnom zbog življeg prometa nepokretnosti i to ne samo u gradskim područjima, već i na selu. Već . koncem prošle godine, posle obilne žetve i relativno povoljnih cena, među seoskim stanovništvom javila se ponova želia za „kupovinom zemljišta i promet je, naročito u nekim Kkrajevima Vojvodine, bio vrlo živ. Prihod od monopola u poređenju _ sa ranijim godinama stagnira budući da se u potrošnji duvana vrši stalno preorijentacija, ali sada ne više, kao u doba depresije, zbog manje kupovne snage, već zbog nestalnosti kvaliteta. Prihodi od državne privrede globalno pokazuju smanjenje, koje je međutim znatno manie nego li ranijih budžet"skih godina kada je razlika između procenijenih i ostvarenih prihoda bila znatno veća. Struktura glavnih vrsta ovih DIE. izgleda ovako: (u mil. din):
Procenjeno Ostvareno + iliZelcknice 2.007.0 2.043.8 + 36.8 Розе 519.7 449,5 = 70.2 Rudnici 259.2 258.2 — 1.0 Šume 102.0 81.6 — 90.4
| Izuzev železnica dakle, svi ostali prihodi podbacili su, ali ni iz daleka u onoj meri kao što je to bio slučaj raniПре godina. Prihod od pošta, telegrafa i telefona prema 1935/ 36 g. povećao se za 27 mil. din.
Državni rashodi u budžetskoj 1936/37 bili su 9.424.1 mil. din, dok je bilo predviđeno 10.323.5 mil. din. Prema to_ те LO OGI su izvršeni sa 91.92%. Od izvršenih rashoda utrošeno je na lične 4.924.6 mil. din. (predviđeno dje bilo 4.947.2 'mil. din.) ili 52.9% od ukupne sume. Izuzev rashoda za penzi0 i rudnike svi ostali izvršeni su manie no što je bilo O videno. Na penžije, međutim, utrošeno je 1.107.0 mil. din. -11.0% više nego što je bilo predviđeno (997.2 mil. din.). | ukupnoj sumi državnih rashoda penziie su učestvovale sa "12.1%, а to je veliki procenat. To znači da su penzije u ličnim 'rashodima učestvovale sa 22.9%. Na invalidske potpore bilo je predviđeno 103.4, a isplaćeno je 94.2 mil. din. Za državne | dugove bilo je predviđeno 767.9 mil. din., a isplaćeno je 676.9 пи. ди. 1. 4.
Kada se uporedi ukupna suma izvršenih rashoda sa onom ostvarenih prihoda dobija se razlika od 898.4 mil. din., „koja pretstavlja višak upotrebljen uglavnom za isplate stvorenih obaveza u ranijim periodima, a ukoliko je nešto preostalo otišlo je na vanbudžetske rashode, koji poslednjih godina u državnim finansijama igraju sve važniju ulogu.
•
Окружни уред за осигура.
Привреда Београда и око- ње радника у Београду 0о6лине у 1986 г.
јавио је свој извештај за прошлу годину. Поред рачун; - ског дела о пословању извештај садржи и низ података о кретању запослености и положаја радника из којих се, на посредан начин, може · добити слика о привредним приликама на територији ове установе, а посебно Београда. Прошле године код Уреда је било осигурано 87.750 чланова према 80.554 у 1985, односно. 78.735 у 1934, 78.085 у 1933, 81.850 у 1982 и 86,030 у "1981. У периоду депресије до 1933 г. број осигураних чланова је опадао. У 1934, према претходној години, незнатно се повећао, за 650. Наредне 1935 повећање је нешто већо и износи 1.819, а у прошлој години оно показује импозантну цифру од 7.196. Према 1931, у којој је код београд„ског Уреда забележен рекордан број чланова, бројно ста„ње у прошлој години веће је за 1.720. Највећи део прошлогодишњег повећања отпада на Београд, који апсорбује више од половине свих осигураника. Број осигураника у Београду опадао је све до 1984: 1981 г. 52.687, 1982 г. 44.327,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 21 |
1933. r. 42.617, 1934 г. 41.770. У периоду 1981/34 број упо-
слених опао је за нешто преко 20%. У 1935, међутим, пре-
ма претходној години број осигураника повећао се за
1.797, а у прошлој према 1935 г. за 4.594. Према 1934 број упослених у 1936 порастао је за 15.8%, а према оном нај-
вишем из 1931 мањи је за свега 8.6%. Сасвим друкчију слику пружа кретање упослених на осталој територији београдског Уреда. Ту је за цео период 1981-36, изузев 1933 године, број чланова био у порасту; 1931 г. 88.343, 1932 г. 37.523, 1983 г. 35.468, 1934 г. 36.965, 1985 г. 36.987, 1936 г. 39.589. Као што се види, у 1982 према 1931 број
„чланова је прилично порастао (за 4.180); у 1988 упосле-
ност је опала за 2.055, а у наредним двема годинама 1934 и 1935 — број чланова је стагнирао, да би у прошлој години понова показао знатан пораст. Што је нарочито важно, ово повећање није било само сезонско тј. неколико месеци у току године, већ поступно и трајно кроз све месеце.
Просечни број осигураних у важнијим привредним гранама код Уреда у Београду у 1985 и 1936 кретао се овако:
1935, 1036 + или Јавни саобраћај 2.176 1.980 150 Приватни саобраћај 1110 1.028 =- 22 Индустрија камена и земље 2.346 3.010 += 664 Метална индустрија 9.977 10.990 712 1013 Грађење превозних средстава 2.400 2.651 = 251 Хемијска индустрија 435 454 = 19 Електрична централа 1.951 2.317 + 366 Текстилна индустрија 4.421 4.769 + 348 Индустрија хартије 688 632 — 50 Индустрија кожа и гума 268 445 => 182 Прерада кожа 2.786 3.057 = | 274 Шумско-пиланска индустрија 998 1.029 i GM Дрводељско-резбарска индустрија 1.672 2.018 + 346 Индустрија хране и пића 5.176 5.643 == 467 Гостионице, каване 4.377 4.542 = 1165 Конфекција и чишћење одела 5.318 6.101 ~ 783 Грађење железница и путева 3.934 3.281 — 659 Грађење над земљом | 2.969. 4.671 + 1.702 Графичка индустрија 2.950 3.165 = 215 Хигијена 2.451 2.574 == 126 Општински послови 3.070 3.674 + 604 Трговина 6.457 6.797 +. 340 Новчани заводи и канцеларије 1.953 1.599 — 854 Слободне професије 1.861 1.899 == OG Кућна послуга 8.547 9.081 7594
У 1985 према 1934 г. број чланова је показивао пораст у 15 група од наведених 25, док се у прошлој према 1935 показује пораст у 20 привредник грана. У апсолутним цифрама предњачиле су у порасту индустрија камена и земље, металургија, индустрија хране и пића, конфекција и чишћење одела, грађевинска индустрија итд. У овим гранама највећи део пораста отпада на Београд, који ј= у прошлој години имо врло живу грађевинску сезону. Индустрија хране и пића и детаљна трговина система“ски расту са ширењем насеља у атару београском који процес није још заустављен. Конфекција и дрводељска индустрија расту због сталног ширења продукције. за трговачки лагер. Сем великих столарских фабрика остала ситни дрводеље или раде по поруџбинама или за трговачки лагер. Пораст кућне послуге карактеристичан је за кретање имовног стања становника на овоме подручју, јер повећање упослености овога особља претпоставља повећање броја имућнијих чији су буџети у стању да подносе и овај расход. Према томе, поред грађевинске индустрије, у прошлој години највећи пораст броја упослених паказу-