Narodno blagostanje

22, мај 1937.

ју индустрије потрошних добара и оне услуга и продаја. |

Та карктеристика у развитку привреде овога подручја не односи се само на прошлу, већ и на раније године. Онадање броја упослених забележено је само код пет грана.

У индустријској делатности овога подручја, судећи по броју упослених, најважнија је металургијска индустрија. За њом долази конфекција и чишћење одела, потом индустрија хране и пића, текстилна индустрија итд. (Остале индустријске гране развијене су релативно врло слабо. Јако је заступљена трговина, која још увек показује тенденцију пораста упркос тврђења средњо-сталешких идеолога о њеном систематском пропадању. Поред Београда главни део индустријске делатности овога подручја концентрисан је на Чукарици, у Земуну, Панчеву, Крагу: јевцу, Чачку и Смедереву. Број упослених у овим местима био је у прошлој години 23.800 или 60,2% укупног броја осигураних радника на територији Уреда изван Београда. У свима осталим местима, осим млинске индустрије и по неког мањег текстилног предузећа, занати и трговина чине основу привредне делатности.

Po sporazumu koji važi između Nemačke i naše države, utvrđen je ukupan iznos dinara koji nemački turisti mogu potrošiti kod nas. Raihsbanka izdaje turističke marke, koje se po utvrđenom kursu razmenjuju za dinare. Po propisu koji je izdala 13 maja, banka ije snizila iznos po glavi od 500 na 400 maraka mesečno Za odrasle, a za mlađe do 18 godina na 250 maraka. Ukupna suma koju će nemački turisti utrošiti ostale nepromenijena, samo što će ona biti raspodeliena na veći broi turista.

Za kvalitet našeg turizma

Na prvi mah, uzeto računskhi, izgleda kao da se nije ništa izmenilo za nas, jer će iz Nemačke u Jugoslaviju ući izvesna suma novca. Ali turizam je jedan oblik izvoza, koji se od normalnog razlikuje po tome što se dobra ne liferuju potrošaču, nego on dolazi da ih troši. Za svaku sumu novca koju iurista unosi daje zemlja, koju ije on posetio, iedan iznos stvarnih vrednosti. To је čist trgovački posao i onai koji prodaie treba da izvuče što veću dobit. A s tog stanovišta nije svejedno koliko se dodeljuje po glavi turiste.

Što je manii iznos po glavi biće veći broji turista čiji je nivo potreba nizak. Mesto da idu u hotele koji su naročito podignuti za strane turiste, ovi siromašniji nastojaće да рго-

ди što jevtinile ı zavlačiće se po privatnim kućama. Mesto ·

da idu u turističke centre, gde su uloženi kapitali za njihovu razonodu, oni će ići ma gde, samo da budu krai mora, i praviće šatore za svoje kolonije. Hraniće se jevtinije, sprav· ljajući sami sebi jelo, izbegavajući tako usluge od kojih živi velik deo našeg sveta u primorju. Istina, našu zemlju posetiće veći broj stranaca. Ali vrednost dobara i usluga koje mi dalemo biće veća nego kad bi došli bogatiji turisti, koji bi ostavili istu sumu novaca. A takav posao ie u suprotnosti s ekonomskim principima.

Ukoliko se bogatiji: odluče da dođu, oni će moći ostati kraće vreme. Ako · ostane kurs turističke marke 14 dinara, tada za mesec dana stranac može da potroši naiviše, zaiedno s troškovima puta, 5.600 dinara. Ako putuje železnicom, troškovi iznose preko 1000 dinara. Autom još i više, zato što je auto svaki dan u pokretu. Automobilom se prave manji izleti u okolinu. A na prolazu kroz zemlju zaustavljaju se da razgledaju i6š koji kraj i da kupe razne ručne izrade, od čega živi veliki broi zanatlija. Turista s ovakvim potrebama plaća galantnije i mesto da sam sebe poslužuje, on plaća uslugu koju mnogi naši hoće da prodaju. Ovakav turista ne može ostati ni deset dana i pošto on putuje da bi se razonodio

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 321

како da to oseti, on će. pre izostati kad ne može dobiti do-

volino novaca na raspoloženie.

Mi razumemo čime se rukovodila Raihsbanka smanjujući iznos po glavi. Za Nemce je turizam pasivan i Oni nastoje da ga tako podese da izvuku iz njega što više koristi. Za nas je turizam aktivan i mi moramo da u odnosu spram inostranstva sačuvamo ovu svoju poziciju. Nemci nastoje da istaknu kvantitet turizma nad kvalitetom. Naš interes je u tome da se on razvija kvalitativno, a na Ovo imamo u toliko više prava u odnosu prema Nemcima, jer čitav niihov. turizam počiva na veresiji koiu smo im dali.

ı Кретање запосленостиу ДравСнажан пораст надница у ској бановини је врло повољ-

Дравској бановини но. Опадање у зимској сезони трајало је свега два месеца (у децембру и јануару). Овогодишњи сезонски пораст је скоро једнак прошлогодишњем, који је био један од највећих. Од јенуара до априла повећао се број осигураних код љубљанског Окружног уреда за 7.680 на 89.625. Ова цифра је скоро једнака онбј из априла 1931 год., (90.775), а већа је од оне из истог месеца прошле године за 6.254 а од најнижег стања у априлу 1933 г. за 15.455. Према прошлој години повећао се број мушких за 4.610 на 55.730, а женских за 1.644 на 33.894. Пораст запослености, каже се у извештају, био би вероватно већи да су временске прилике биле повољније.

У извештају се констатују још две повољне појаве. Број оболелих према стању у прошлој години је порастао за 0,11%, али је према марту смањен за 0,22%, што значи да су се здравствене прилике у овом месецу нешто поправиле. Највећа је промена код надница. У априлу према истом месецу претходне године просечна осигурана надница је највише пала у 1982 год. (за 1,54 дин. на 246 д.), пад се наставља и у периоду 1933—1936 год. али је све мањи и у прошлој години је износио свега 0,08 дин. МесБбутлим у априлу о. г. врло је велики пораст, јер је према истом месецу прошле године повећање за 0,67 дин.на 23,02 дин. Пад просечне наднице који је наступио у новембру заустављен је у марту о. г. За два месеца (март-април) повећала се просечна надница за 0,68 дин. док је у читавом периоду кризе опала за око 4 дин. Овакво побољшање надница није забележено од свршетка кризе, па ни у најновољнијим месецима прошле године. Такође је велико по већање и укупне дневне зараде (за 200.500 дин. на 2,06 мил. д.), као последица пораста запослености и надница.

Ниједан производ не реагира тако на коњунктуру као гвожђе и челик: Отуда је кретање њихове производње и цена најбоље мерило 34 одређивање коњунктурног стања у коме се налазимо. Док је светска производња памука у време депресије (1932 г.) спала само за 1!0% од производње у време просперитета (1929), каменог угља за 258%, а производња пшенице шта више нешто и порасла (за 6%), сировог гвожђа смањила се 1932 год. према 1929 за читавих 60%, а сировог челика за 58%.

Производња сировог гвожђа 1936, сасвим у складу са просперитетом у свету, порасла је са 39,6 мил. тона (1932) на 91,8 мил. што значи 132%. И светска производња сировог челика повећала се са 51,1 мил. тона (1932) на 1245 мил. или за 144%. Тим се производња сировог гвожђа приближила оној 1929 године (98,6 мил. тона) од које

Померање производње гвожђа у 1936 г.