Narodno blagostanje

5. јуни 1937.

Као што нам горња таблица показује курсеви показују кроз целу недељу идеалну стабилност. Пословно потпуно су безначајне флуктуације курсева, које су забележене у последњој недељи. Оне могу имати само још статистички значај, јер су отступања тако мала да се пословно не могу убпште да искористе. То се назива стабилном ситуацијом. Али је ипак прошла недеља у многоме веома OCOбена; има извесних појава које одавно нису забележене B које слетствено претстављају изузетак. Обрт у овој недељи наиме износи 8,5 дин. а то је један од највећих недељних износа. Чврста тенденција при стабилним курсевима и великом обрту није реткост; али онима који прате тачно наше извештаје намеће се питање, од куда оволика роба сада кад се је наглашавала наступајућа оскудица у роби. И за берзијанце је овај велики обрт био изненађење, Ради потпуног разумевања тог стања у обавештајној недељи потребно је да мало дубље загледамо у статистику обрта, а ова нам показује да у томе великом обрту углавном учествује са повећаним обртом Ратна штета, 6%-тни Беглуци и релативно 6-% Далматинци. Код осталих папира, код којих се сразмерно више ради кад је већи обрт, као што су обе врсте Блера, акције Аграрне банке, акције Народне банке, обрт је у овој недељи био минималан. Код Блера цигло 150.000 динара и то само 7%-тног а од 8%-тног ни један комад није обрнут. У акцијама Аграрне банке обрт не износи ни пола милиона, а код Народне банке цигло 300.000 динара, док код Ратне штете износи 3,2 мил. дин. (заједно са термином), код 6%-них Беглука 2,8 мил. и Далматинаца 856.000. Код Ратне штете је забележена такође једна необична појава, наиме да је 31 обрт достигао скоро милион динара ефективних, иако је сутрадан било извлачење згодитака. Нормално, уочи извлачења, обрт се своди на најмању меру. Рекордан је обрт код Беглука. Свакодневно су падали огромни износи који су флот откупљени. Ова велика понуда долази отуда, што је у последње време издато доста нових облигација на основу судских пресуда, а наравно у границама законом одређених овлашћења. Највећи део тог папира су аграрни интересенти послали на берзу одмах по пријему. Разлог ће бити у томе што 'им је потрербан новац и што су према ранијем времену курсеви веома повољни. За 100% су прошли боље они који су на крају добили обе: штећење од оних који су одмах у почетку обештећени. И код Далматинаца је целокупна нова емисија дошла одмах на берзу. Тако се објашњава појава већих износа аграрних папира у овој недељи.

На берзи се објашњавала појава ових папира у маси, појачаном ратном опасношћу услед бомбардовања ратног брода „Решасћјапда". А за потврду те верзије наводи се чињеница да је одмах по сазнању немачког службеног комуникеа, да је бомбардовањем шпанског пристаништа Немачка прибавила себи пуну сатисфакцију, престала понуда. Ми се с тим не слажемо. Што се тиче аграрних папира, они су се у истој мери појављивали последња два дана обавештајне недеље у пуном сазнању немачког коминикеа. Што се тиче пак Ратне штете, ова је велика продаја дошла из два разлога. Наиме с једне стране бесистички притисак, а с друге стране та међународна политичка компликација која је врло добро искоришћена. Али што је престала понуда Ратне штете не лежи узрок у спољно-политичкој ситуацији на западу Европе, већ у несташици робе. Последња два дана обрт износи цигло 700 комада, док је претходна два дана исти износио скоро 6.000 жомада. Роба се није појавила ни ако је курс био чвршти. Продавано“ је: у маси по 4095. Међутим тражња је завршена последњег дана обавештајне недеље по 410,

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 365

а обрт је изнео цигло 500 комада. Тражња је остала не: задовољена. |

O изненадној појави бесе од пре четири недеље и њеном трајању пуне три недеље, могло би се ћакнадно још много да пише: Ми се ограничавамо на констатацији да је у тој беси Загреб руководио. М потсећамо читаоце на то, да смо ми небројено пута указали на чињеницу, да Загреб увек пре и више зна него Београд, бар на берзи. Овога пута је беса инсценирана услед дискусије у службеним круговима о једној мери, која би могла евентуално да утиче неповољно на курсеве. Међутим, та је дискусија завршена и мера је потпуно отклоњена па су и бесисте изгубиле тле под ногама. Фацит целе те операције лежи у чињеници, да је од флуктуирај јућег материјала, а TO је онај који се налази на берзи и који утиче на понуду и тражњу, врло много повучено дефинитивно са тржишта. По себи се разуме до приватна тражња не би могла да прихвати сву ону ванредну понуду и да.је због тога. била добро дошла тражња од стране јавне руке. То је најбољи начин за одржавање приближно стабилних курсева, Он је потпуно успео. :

За идућу недељу uboabnba се или продужење исте ситуације на берзи, или скок курсева. Зависи од тога, кад ће почети да се покривају они који. су Daaa своју робу.

Доња таблица показује' упоредни HO обрта за последње две недеље: :

98-V—5-VI 21+97-V и У хиљадама динара Ратна штета, промпт 2.896 2:080 Ратна штета, термин 368 '488 5 4% Аграрци 1921 473 IMO s 40% Аграрци 1934 ; Ин 71% Мнвестициони зајам · 948 „146 6% Беглуци 2.805 = 21725 6% Далматинци 856 661. 7% Блер 150 7% Селигман 392 Народна банка 5 293 Аграрна банка 228 Укупно 8.481 5.880

Курсеви акција наших саобраћајних -и индустријских предузећа образују се независно од ситуације на тржишту државних хартија од вредности. То се видело ове недеље на загребачкој берзи где су курсеви прилично попустили. Акције Трбовља које су у почетку недеље рађене по 265, нису се могле продати на крају по 250. Акције Дубровачке паробродарске пловидбе нуђене су без купона, чија је вредност 25 дин. по 350 према 400 у почетку недеље са купоном. За друге папире није било интереса. |

Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је: 28-У: 43,4541: 31-У: 43,6041; 1- УП. 43,5666; 2-УТ: 43,5541; 3-МТ;: 43,5290.

Наши папири на страним берзама“ Курсеви на париским берзама били'су следећи: 94.V. 95.V 26 270: 28:М ЗЕМ

40% 1895 939. 930. 9226-— 2924. 7. 297.50: 296:5% 1902 919 (019==, 219==—..2197—. 220 220541], % 1906 196.— 202— 1909.— 197.— 201.50 1944100 1909 199.—. 203.50 201.—S 197.50..202.— 202.411.% 1910 .. 200.—- 195.—. 195— 192.50 - 195.— · 190.4'14% 1911 197.— 196— 199.— 193.50. 199.— 193.5% 1913 219.50 213.— 209—. 212— 214— 21].1% -1981 267.—. 265.50 269.— .265.— ·265— -265.—

5% Фундинг 146 (18 1488. 48149. 1498 · Тенденција на париској берзи за-наше зајмове није била пријатна. Хартије од вредности. попустиле су.-изузев