Narodno blagostanje

5, јуни 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 361

По свему изгледа да је влада приступила обарању,

цена потстакнута социјалним немирима у земљи. Последњу. годину дана показује се да радничке масе иступају све одлучније у опозицију владиној политици. Док се тако масе удаљују од владе, она покушава разцим средствима да им се приближи. Мере против цена имају према томе политички мотив и то је њихова најслабија страна. Најбоља је економска политика која све производне снаге ставља у покрет по принципима економичности. Тиме се најбоље решавају социјални проблеми. Скакање цена је

општа појава и одговара данашњој коњунктури. Нездраво је само допустити спекулацији да отера цене превисокб им у тим границама борба против високих цена је оправдана. Али ако се оне коче на читавој линији, онда је одабран метод који најмање одговара. Јер тим се неће побољшати положај радника, који је при досадашњем стању био лош. А пољска индустрија, која увози масу сировина, неће моћи издржати код ниских цена, док цене сировинама расту. : j

СЕСЕ

ОБАВЕЈ ПОЉОПРИВРЕДА

— Dok Italija proučava mogućnosti sađenja pamuka u Abisinii, u samoi Italiji raste zasađena površina pamukom i prinos sa pamučnih polja. 19933 god. bilo je 3,5 ha zemljišta zasađeno pamukom a prinos je iznosio 8 hiljada mtc. 1936 zasađena površina povećana ie na 9939 ba a prinos na 20 hiljada mtc. Ove godine biće obrađeno 20 hiliada ha pamučnih polja čili se prinos predviđa sa 40 hiljada mtc.

— U Austriii je ove godine zasađeno šećernom repom 46 hiliada ha, što je za 3 hiliade ha više nego u 1936 god. 1935 bilo je zasađeno repom 49 hiliada ha.

— Površina zasađena pamukom izmosi u Grčkoi 813 hiliada strema prema 723 hiljada strema u 1937 god. Prinos pamuka računa se na 50 miliona oka.

ИНДУСТРИЈА

— Према податцима, које доноси „Га Рагоје Bulсаге“, бугарске фабрике произвеле су у 1936 г. према 1935 г.: бокса 6,6 милиона дцмз према 4,7 мил. шевроа 1,1 милиона дцм= према 1,2 мил. и осталих кожа 2.041 тона према 1.700. каљача и гумених опанака 1,07 милиона пари према 0,8 мил. гумене обуће 191.000 пари према 83.000; памучног предива 7.679 т. према 6.162 и памучних штофова 21,5 милиона м. према 18 мил.; стакла за прозоре 2,841 т. према 633, боца и разних стаклених судова 633 т. премг 224 и других стаклених производа 667 т. према 432.

— У Грчкој број фабрика износио је 151 са моторним погоном од 3.600 коњских снага у 1936 г. према 120 са моторним погоном од 3.729 у 1935 год.

— Досада је у Француској национализирано 12 пре: дузећа ратне индустрије. Међу њима налазе се сва предузећа фирме Шнајдер у околини Хавра, радионице фирме Хочкис у Клишиу као и фабрика авиона Готе Меу Рог.

— U Japanu se oseća nestašica željeza i čelika. Sada je Japan poručio iz S. A. D. 680 hiliada tona želieza, od čega 420 hilj. tona sirovog željeza i 260 hiliada tona čelika.

— Državna preduzeća za proizvodnju helijuma u Ame.· rici leže kraj Cliffside-a, u severnom Teksasu.'·Na »prirodnom gasnom polju«. država ima produkciono pravo na 50 · hiljada akra. Računajući godišnju potrebu sa 10 miliona kubnih stopa polje obezbeđuje prema proračunu snabdevanie za 180 god. Proizvodnja od 19299—37 iznosila ie 73 miliona kubnih metara, a troškovi produkcije prosečno 8,90 dolara za 1000 kubnih stopa.

TRGOVINA

— Према податцима државне управе велепоседничких шума у Дравској бановини цене су дрву.на подручју тове бановине знатно скочиле и то за 50% до 400% у почетку 1987 год. према 1936 г. Тај се пораст објашњава по-

већаном тражњом из Енглеске, Немачке и побољшавањем односа са Италијом. |

— Спољна трговина 52 земље, на које отпада 90-– 95% укупне светске трговине, износила је у првом тромесечју 1937 год. 97,4 милијарди марака, за 4% више према задњем тромесечју 1936 (26,3 млд. Према првом тромесечју 1936 год. она се повећала за 20% (22,8 мад.). Једна трећина повећања има се приписати повећању цена, = две трећине повећања количини извезене робе. i

— У Италији је под надзором министарства авијације образован конзорцијум за извоз авиона. Приликом оснивања наглашава се да извоз авиона има стални карактер и да он за извозничке земље значи нето добитак девиза. Продајна вредност авиона износи 100—250 лира по кг. а вредност сировина утрошених на његову продукцију 10—20 лира по кг. Удео страних сировина: у италијанској продукцији авиона опао је са 23% на 8%, тако да се у готовом апарату налази само 1% вредности плаћених страних сировина.

=— Енглеска влада тражила је ' у. Доњем Дому повишење гаранција за експортни кредит са 26 на 50 милиона фунти стерлинга. Ово повећање заслужује нарочиту пџажњу зато што Енглеска намерава да склопи са Кином веће послове на бази кредита. М даље ће се остати на принципу да осигурање експортног кредита буде помоћ извознику али никако субвенција. -

— Бугарска Народна банка повећала је обрт девиза са 4,1 милијарди у 1984 г. на 5,2 милијарди у 1985г. и 6,1 милијарди у 1986 г. Добитак на промету девизе повећао се са 51,4 мил. у 1935 г. на 103,1 мил. дин. Укупан добитак био је у 1986 г. 1327 мил. према 54,2 мил.

— Uvoz živine u Austriju, koji je 19935 i 1936 год. паglo porastao, za prvo tromesečie 1937 pokazuje veliko паzadovanje. U prvom fromesečju uvezeno je 2475 mtc živine prema 4090 mtc. u istom periodu prošle godine. Domaći odgajivači mogu bez znatnog dizania cena pokriti svu potrebti.

— italija godišnje uvozi 500 hiliada mtc kafe u угедnosti od 400 miliona lira. Abisinija proizvodi pri dobrim vremenskim prilikama 200 hiljada mtc. Računa se da će uz pomoć stručnjaka abisinska produkcija uskoro moći m dve trećine tali{lanske potrebe. |

— Grčka se već sprema za izvoz Voća.. Pre svega podvostručio se broji vagona-hladnjaka i pobolišali njihovi ·tehnički uređaji. Iste mere preduzeće se i na brodovima. :Naročito se računa na povećan izvoz svežeg grožđa. Voće za izvoz biće podvrgnuto strogoi državnoi kontroli. ·

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— На основу споразума између италијанске комисиде за сточарство, и нашег Савеза сточарских задруга биће извезено за Италију 18.000 јуница старих 1—2 год. у -го-