Narodno blagostanje

ХОтрана 362

одишњим» контингентима по- 2:500—8.500. ком. по приблиужној цени „од: 8—12. дин но кг; која још није дефинитивсногодређена. · Ова стока биће додељена италијанским подофицирима учесницима. абисинског рата, који буду насе„вили недавно исушене понтијске пољане. пета == Интернационални . комитет за регулисање тржишта каучука; завршио je евоје заседање у Лондону, а да није о свом. раду издао никакво саопштење. Комитет није „закључио измену извозних квота за поједине земље. ПА и те Кинеско министарство трговине одлучило је да у „сврху. "унапређења извоза. кинеских производа оснује из_возно. друштво, које би имало своје филијале у Берлину, "Лондону, „Паризу, Риму, Токиу, Њујорку, Бечу и евенту. „am 9 „другим престоницама Средње Европе.

| Бугарски уред за компензације код Трговинске _ индустријске коморе у Софији. регистровао је у 1986 г. „6817. компензационих послова према 5.212 у 1985 и 4.223 У "1934 | T. 7 1986 5. компензирано је (У вредности од 14 "милијарди. лева. Девизе код компензационих послова обрачунате_ У крајем децембра 1936 г. са следећим примом: JL изе "земаља са слободним валутним прометом 32—35% пр. ма“ 28—40% годину дана раније, немачке марке 15 "307,60 према 2%, аустријски шилинзи 25—28% према 518%, чешке круне 32—34% према 8—21%, француски франци 33—934% према 34%, динар 12—15% према 1215%, лире 5—20% док годину дана раније нису имали -прима; Без прима. били су пенге, турска лира и драхма.

НОВЧАРСТВО

— Целокупан износ кредита одобрених од стране бугарских банака достигао је 9,07 милиарди лева при краЈУ 1936 год. према 8,1 млд. у 1985 г. Улози у приватним банкама“ и Поштанској штедионици износили у 96 милипзарди л. при крају 1936 год. према 8,9 м. л. у 1985 год.

+ > Шехословачка поштанска штедионица закључила је са једном иностраном групом зајам у висини од 330 ми: лиона кч. Зајам је склопљен са каматном стопом од 4% на 2 Под а главна му је сврха да се дође до девиза.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

| = Бугарски државни приходи изнели су 7,83 милиарди лева y 1936 г. према 6,61 млад. у 1985 год.; расходи 7:54 MAA. у 1936 год. према 6,89 млд. у 1985 год.; предвиБено је прихода 8,46 и расхода 8,46 млд.

— Приход бугарских државних железница износио

ić 1:06" милиарду лева у 1985 год, према 34 милиона у –1914' години;

·. = Новосадска општина одлучила је да ступи у преоревове са Државном хипотекарном банком ради закључења зајма од 20 милиона динара за калдрмисање улица.

—- "Укупно јавно дуговање Пољске износило је почетком. априла 4,731 мил. злоти. Од ове суме. 2,977 мил: је Спољни; а 1,754. унутарњи дуг. Од 1 октобра 1936 дуг се повећао за 69 мил. зл. ii виа. 'ехословачка је снизила порез на теретне аутаемдбиле и нриколице 'иностраних сопственика' који саDOpahajy у граничној зони на 10 кч по календарском дану. побегао ле Италијански ' присилни: зајам на' непокретности окоји је“ засада најважнији: инструменат финансирања државнов газдинства изгледа-да ће донети преко 8 милијарди клира у'1987 години..До 1 "маја уписано је 5,376 милиона од 'чева 4,260: "милиона" редовног уписа и 1,117 милиона. от-

екуннбог "плаћања. Као: лито::је познато зајам се „уплаћује

постепено путем пореских уреда а може се: одмах цео

уплатити при: чему се уплаћује само 90%.: Ма да је овај „начин“ много грентабилнији ипак: се. тим ле платила "вера једна петина: уписаног зајма. ; :

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 23

- —. Javno zaduženje Švajcarske poslednjih. godina se povećalo. Zaduženje Saveza povećalo se sa 1,7 milijardi na

2,2 тишјагде šv. fr. Državne železnice. zadužene su за 9,2

milijarde, kantoni .sa 2 a opštine sa l,4. milijarde šv, franaka... Uračunavši.· i tekuće državne dugove, ukupno zaduženje

·javne- ruke u Švajcarskoj iznosi oko. 9 milijardi franaka. ·

— Zagrebačka opština odlučila ie da zaključi zajam 0 50 mil. din., + to 30 miL: kod Državne: hipotekarne banke,

га 20 mil. na 5% blagajničke zapise sa rokom od 10 godina.

Zajam će se upotrebiti za konsolidaciju duga zagrebačkim bankama u iznosu od 29 mil. din., a ostatak od 21 mil. za kaldrmišanije ulica i SD i periferija.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА -

— Куповање на отплату у Америци товећало | ce у 1936 год. за 15% према 1935 год. Како ће се ове годинг повећати финансирање потрошње то се против њега јављају озбиљне опомене јер оно већ сада износи преко 10% националног дохотка.

— На американским тржиштима памука купци су веома суздржљиви. Ова појава долази од повољних вести о стању памучних насада. Рачуна се да ће ова жетва бити богатија од лањске која је такође била врло добра а сем тога памуком а јапа површина је за 10—12% већа од лањске.

AUTARKIJA :

— И Чехословачка ради на продукцији вештачке гуме. Овим питањем бави се централни савез садилаца кромпира, који настоји да производи гуму из кромпировог шпиритуса. У последње време иницијатива је у томе погледу прешла на индустрију шећера, но читава се ствар још налази у стадију испитивања...

— U Italiji su otpočele sa radom dve nove fabrike А minijuma, koje će proizvoditi i aluminiiski prašak koji se do sada uvozio. Italija forsira produkciju aluminijuma, jer ima dosta sirovina u zemlji. Sada ie gradski tramvaji u Milanu uveo nova kola izrađena potpuno od aluminijuma.

— U pogledu petroleja turska vlada je u petogodišnjem planu predvidela sledeće mere: 1) izgradniu jedne fabrike veštačkog benzina sa kapacitetom od 25 hiljada tona godišnje, 2) ·izgradnju jedne rafinerije petroleja u centru zemlje, 3) stvaranje petroleiskog monopola i 4) izgradnju »pipe-line«-a od Iraka do Turske.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— „Хрватски Дневник" доноси да сељаци из околине Брчког долазе у град и нуде своју радну снагу од 6—8 динара дневно. У | |

— Број радника осигураних код Оузора у Љубљани попео се у априлу 1987 на 89.625 тј: за 6.254 више него у априлу 1986 (7,5%) и за 2.939 или 3,39% више него у марту о. г. Највећи број запослених забележио је уред у августу 1936 са 91.495. Коњунктура се ове године развија тако да ће сезонско- запосљење можда већ оу мајском извештају превазићи највишу тачку из пронме. године. Највећи пораст имала је текстилна индустрија (1711 или 12,29% према 1936) и градње над земљом (1084 или 26% према

· 1936. и. за 2014 или 62,18% према марту -0. г.). Код прве

постоји коњунктура, у вези с. већом куповноммоћи на подручју читаве. земље, у коју Словенија извози. робу, :а код друге пораст је у вези с јавним радовима. Интересантно „је да је индустрија папира још увек иза: запослености у априлу 1936, поред тог што цене папиру скачу и

влада оскудица.

=== Делегација · Ме фугословенских“ кацивнал

них железничара и бродара предала је-министру саобра-

ћаја претставку у којој се' тражи да се службеницима

||} i + }

деси