Narodno blagostanje

'12: јуни 1937.

ИНДУСТРИЈА

_ Svenska Taendsticks A. G., koja је preuzela sva društva Krigerova koncerna, tek je ove godine uspela da za · 1936 izradi zajednički bilans čitavog koncerna. Ona ie preuzela sve interese društva za proizvodnju šibica, International Match Corp., Continental Investment А. О. : Кгеџгег « Toll- društva. Izvan Svenska Taendsticks ostala su još samo američka i turska društva. Prema godišnjem izveštaju роslovi koncerna razvijali su se prošle godine povolino. Učešće u Solo Zindwaren und Chemische Fabriken A. G. u Beču prodato је jednomi kontinentalnom Sindikatu delom za gotovo, a delom za udele u iugoslovenskim i mađarskim fabrikama šibica. Dobit koncerna za 1936 iznela је 5,04 mil. kr. prema 4,73 u prethodnoi godini. 5

— Američki ministar trgovine Roper savetovao je шdustriji da se ne povede za naglo povećanim stranim i domaбит narudžbama za naoružanje i da se čuva nezdravVog VOlumena proizvodnje. On je preduzimačima preporučio da se unapred osiguraju od eventualne depresije, koja bi mogla lako dovesti do пагјос opadanja porudžbina.

— Производња шећера у Француској у кампањи 1936/37 изнела је 793.126 тона према 880.724 у 1985/36. Увоз из колонија и иностранства изнео је 191.881 тона према 209.621. Извоз је био 154.650 тона према 180.831. Према томе домаћа потрошња изнела је 672.396 у кампањи 1936/37 (до априла 1937) према 650.095 тона 1935/36 (такође до априла).

— У Бугарској има 13 великих фабрика сапуна које су у прошлој години продале 7,7 милиона кг; сапуна у вредности од 120,8 милиона лева.

САОБРАЋАЈ

— Конференција дубровачких привредника замолила је владу да због претрпаности луке с робом повећа железнички персонал и број локомотива за маневар и да се премести ложионица из Гружа. Потребно је, по конференцији, да се прошири лука и да се изграде потребни објекти (магацини, кранови и т. д.)

— Грчка трговачка морнарица бројала је 1 јануара 1937 год. 605 пароброда у тонажи од 793.659 тона, од којих на акционарска друштва отпада 123 пароброда у тонажи од 324.825 т. према 106 пароброда у тонажи од 343.168 т. у 1936 год.

— Usled ogromnog izvoza boksita i drvene građe, preopterećena je pruga Sarajevo—Dubrovnik.

— U toku prošle godine brodogradilišta na Jadranu pokazala su veću aktivnost. Sagrađena ije nova radionica i opravljeno 179 naših i 19 stranih brodova. Ukupna vrednost ovih opravki iznosila je 21,818.000 din., dok je u toku 1935 god. bilo svega 12 mil. din. U 1936 god. bilo je zaposleno 330 kvalifikovanih i 970 nekvalifikovanih radnika i 47 činovnika. Prosečna nadnica je bila za kvalifikovane radnike 7,50 din. po satu a za nekvalifikovane 4,47 din.

— Sporazumom između državnih železnica i morskih i rečnih parobrodskih društava, ustanovliena je zajednička kombinovana tarifa na prevoz putnika i prtliaga, koja je stupila na snagu 1 juna O. 2.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— U vezi sa povećanjem francuskog uvoza senator Lelčvre podneo je predlog da se carine, snižene zajedno sa devalvacijom franka, dovedu opet na staro stanje. Sem toga on traži da se povise carine na neke agrarne proizvode,

_ стуепи i žutu lužnu so i plavu boju. Istovremeno su tražile i fabrike konfekcije da se povisi zaštitna carina na njihove proizvode jer je 40-časovna radna nedelja dovela ovu in-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 379

dustriju u teži položai prema inostranoi konkurenciji. Sa ovim zahtevima fabrikanata saglasili su se i radnici.

— Predlog zakona o porezu narodne odbrane u Engleskoj konačno je povučen iza kako je prva redakcija bila promenjena, pošto ie naišla na iaku i opštu opoziciju. Promenjena redakcija predvidala ie da će se za OSnOV Za izračunavanje dobiti uzeti god. 1936. Novi ministar finansija povukao ga je izjavivši da će naći neki način da oporezuje industrijske dobiti tako da će osnova oporezovania biti primljena, a državna kasa će dobiti oko 20—25 mil: 56

__ ODpaHHyckH MHHHcTap финансија. демантовао је гласове да претстоје нови порески закони који ће донети специјалне намете поседницима државних папира.

__У Чехословачкој се воде преговори за реализацију румунског кредита од 280 мил. кч. који је одобрен још прошле године али није исплаћен. Зајам је дао конзорцијум банака под вођством Живностенске и Ландес банке, под гаранцијом државе, делом до 60% = делом до 100%, уз камату од 2,5% већу од дисконтне стопе Народне банке и рок од 10 година. У укупном износу зајма од 557 мил. кч. учествовале су заинтересоване индустрије у облику лиферовања робе. Ту суму је Румунија до сад искористила до 280 мил. чија се ликвидација скоро очекује.

— Предлог грчког државног буџета за 1987/38 годину предвиђа прихода 16,09 према 14,4 млд. драхми у 1936/37 год. и расхода 16,66 млд. према 146 млад. У 1936/37 год. Дефицит од 570 милиона драхми, предвиђени у буџету изравнаће се постепено помоћу строге контроле над утрошком одобрених кредита. Нови буџет предвиђа много веће кредите за земаљску одбрану, него у прошлој години; неопходни кредити намењени су извођењу десетогодишњег плана, градњи путева и железница. Предвиђено је повећање дажбина на 973 милиона драхми.

— Drinska banovina je dobila odobrenje da se može zadužiti kod Državne hipotekarne banke u visini od 30 mil. dinara.

— Banovinski prirez u Dravskoi banovini iznosi 50%, u Savskoi 25%, u Dunavskoi 10% a u svim ostalim 20%.

ЗАНАТСТВО

— O zanatlilama u Nemačkoj, koji su pozvani od vlade da udu u fabrički rad kao kvalifikovani radnici, jer ne mogu da samostalnim radom zasluže ni Životni minimum, Već smo pisali. Ispitivania u tom pravcu, provedena kod pojedinih zanatlija, pokazala su sledeći rezultat: 5.325 samostalnih, ali siromašnih, zanatlija iziavili su spremnost da stupe u nesamostalni industrijski posao, dok njih 1.077 nisu hteli da napuste svoju samostalnost. Prvih 5.325 će tako odmah postati im dustrijski radnici, iako se njihova prava da se kasnije vrate u svoj zanat tim ne gase.

— У Бечу је 4 јуна отворена Међународна конференција занатлија, на којој је узело учешћа 14 држава.

— U Beču je završen međunarodni zanatlijski kongres. Doneti su statuti međunarodne centrale zanatlija, koja će imati zadaću da ispituje prilike razvitka zanata ı da pokaže kakav stav treba zanatlije da imaju spram privrednih, društvenih i kulturnih problema sadašnjice. Sedište centrale je u Rimu. Za pretsednika izabran je d-r Buronzo.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Између грађевинарских радника и послодаваца у Новом Саду потписан је колективни уговор, који предвиђа повишицу надница од 20—30%. '

— Грађевински радници у Сплиту тражили су да се осигура зарада од 11 динара радницима прве класе, 10 дин. осталим квалиф. радницима и 5—5.50 дин. неквалификованим радницима. Је

(а