Narodno blagostanje

Страна 372

cca 10 šil. po toni (11.50 din. po mtc) i za toliko bila skuplia od liverpulskog pariteta. Da је pak, bilo obrnuto tj. da je na liverpulskoj berzi bilo u dovolinoj količini pšenice iz dominiona ona bi dejstvovala konkurentski na ostale provenijencije čiji uvoz u Englesku podleži plaćanju carine, i cene njihove bile bi za toliko niže, kao što je slučai sada. Drugu pojavu potonjih meseci pretstavlja kretanje kurseva u Vinipegu, koji su, u poređenju sa onima u Čikagu i Buenos Airesu, znatno viši i daleko preko iznosa uobičaјепе diferencije usled razlike kvaliteta. To se obiašnjava momentanim položajem Kanade u međunarodnoj trgovini pšenice. Pošto je Argentina ovoga puta u rekordno kratkom vremenu likvidirala izvozni višak, a Australija angažovala bez malo celokupnu količinu određenu za izvoz, to je Kanada već nekoliko nedelia u ulozi glavnog snabdevača svetske pijace. 1 sasvim prirodno, ona tu situaciju iskorišćava i, držeći više kurseve, diktira tendenciju i na ostalim berzama i ako ove ne slede uvek ili bar ne sada i njene relativno više cene. Najzad, za veće ili manje diferiranje cena od presudnog je značaja i sama tehnička situacija tržišta, koja zavisi od niza okolnosti (ishod žetve na pojedinim sektorima, volumen tražnje i ponude pojedinih relacija, raspoloživost izvoznog viška pojedinih provenijencija i t. d.). Tako n.pr. iskustvo pokazuje da kada je svetska špekulacila a la hos, onda su obično terminske notice više nego što se plaća za efektivnu robu za istu vremensku isporuku. То se objašnjava time, što је za špekulaciju lakše, jevtinije i zgodnije da radi na terminskoj pijaci, za što ne treba ni robe ni kapitala ni lagera pa ni stručnog znanja. Taj slučaj imamo već nekoliko nedelja kod Rotterđama, koji |e u znaku hosističke špekulacije, te su njegove terminske notice u našem 1270žznom paritetu više od respektivnih notica u Liverpulu. Protivno pak, ako je svetska situacija a la bes, onda stu terminske notice obično niže od cena koje зе postižu za efektivnu robu.

Ova analiza jasno pokazuje karakter svetskog pariteta u sadašnjem periodu međunarodne trgovine pšenicom. Svetski paritet pšenice, prema tome, ne samo što ne postoji, nego i ukoliko se određuje ponderacijom dveju cena ne pretstavlia jedno određeno i sigurno merilo po kome bi se mogla određivati vrednost pšenice u ovoj ili onoj relaciji i iz toga upoređenia izvoditi zaključak da je na izvesnim tržištima cena ispod ili iznad svetskog pariteta. Umesto toga, ne svetski nego samo izvozni paritet, koji se izračunava upoređenjem domaće cene sa cenom nekov velikog tržišta uz odbitak svih troškova i vozarine, može da posluži samo kao polazna tačka za dobijanje jedne baze koja je čisto kalkulatorske prirode i, kao takva, služi međunarodnoi trgovini isključivo za orijentaciju. Kako na pojedinim svetskim tržištima, zbog različitog stania ponude i tražnje, raznolikosti ponude pojedinih provenijencija i najzad, promenljivosti obima i tendencija špekulacije — postoje uvek manje ili veće diferencije u noticama, to pojedine zemlje uzimaju za izračunavanje izvVOZnoOZF pariteta, odnosno za orijentacionu bazu u izvoznoj politici, notice onih berza na kojima volumen ponuđe i tražnje i relativna sloboda opravdavaju da se ona može uzeti merilom. Rotferdam za ovo ne može poslužiti ili bar ne u svakoj prilici.

To se majbolje moglo videti prilikom poslednjih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 24

trgovinskih pregovora sa Holandijom. Mi smo dobili uvoznu dozvolu za 500 vagona pšenice 1 сепи, Која је tada nofirala u Roterdamu, ali su Holanđani podvlačili da su to učinili iz specijalnih trgovinsko-političkih razloga.

Prilikom pregovora sa Francuzima odnos terminskih notica Liverpula i Roterdama bio je takav, da su druge sledile prve, a u izvesnim slučajevima bile i nešto malo niže. Stoga su Francuzi insistirali da se kao baza za utvrđivanje cene uzme Roterdam uz odbitak arbitražnih troškova od 0.15 Hfl po centi i 0.19 0.15 Hfl na razlici kvaliteta. Pošto naša дејеgacija na ovo nije htela da pristane, to je kao baza za utvrđivanje cena uglavijen Liverpul.

Ova dva primera najbolie pokazuju koliko je malo osnovano uzimati Roterdam za izračunavanje našeg izvoznog pariteta, a o svetskom 1 да пе гоуоrimo, jer ovaj, u sadašnjem stanju međunarodne trZovine pšenicom, uopšte ne postoji. По 1984 godine Roterdam je pretstavljao slobodnu pijacu za sVe Dprovenijencije pšenice i njegovi kursevi razvijali su se paralelno sa kursevima na ostalim berzama. Te 20dine, međutim, Holandija, pod pritiskom prilika na svetskom tržištu i iz trgovinsko-političkih razloga, uvodi izvesna ograničenja vezujući uvoz pšenice Za uvoznu dozvolu. Docnije, od ovoga su izuzete specijalnim trgovinskim ugovorima Kanada i Argentina. Prema fome, od tada terminske notice roterdamske berze odnose se iskliučivo na robu snabdevenu UVOznim dozvolama, a baza kvaliteta određuje se DOčetkom svake kampanje prema prosečnoj argentinskoi pšenici. Samim tim Roterdam je izgubio poziciju da bude merodavan i za sadašnju svetsku cenu рзеnice. Time ne mislimo reći da ie Roterdam postao isključivo vezano tržište i da se na njemu пе озеćaju fluktuacije cena na ostalim berzama. Ali ie om, budući slobodan samo za određene provenijencije, u odnosu na sve ostale provenijencije morao da pokazuje izvesne diferencije koje potiču iz čisto kvalitativnih razlika pšenice. Sem toga, položaj Roterdama u svetskoj žitarskoi trgovini ne samo đa nije danas merodavan, nego to nije bio ni u vremenu kada је ovo tržište bilo slobodno i po uslovima trgovania jednako sa svima ostalim svetskim berzama. Dominantan položaj u svelskoj žitarskoi trgovini pripao je već prilično davno Liverpulu. No i to ne znači da je liverpulska berza autonomna u određivanju cena, koje se mogu smatrati najmerodavnijim. Naprotiv, i njene cene rezultiraju iz mnogobrojnih faktora koji se, u vrlo različitim konstelacijama, susreću na DOjedinim tržištima, naročito Čikagu, Vinipegu i Buenos-Airesu. Dva su razloga zašto se i pored toga Liverpul može uzeti kao najrealnija baza. Prvi je u tome, što Engleska apsorbuje za unutrašnje potrebe 40% celokupnog svetskog izvoznog viška. Sem toga, preko Liverpula se trguje i znatan deo uvoznih potreba ostalog sveta. Na tai način, Liverpul pretstavlja danas najveće terminsko tržište za pšenicu пе samo u Evropi, nego i u svetu. A uz to kad se uzme da je on i relativno najslobodnije tržište, onda је ispravnije i pouzdanije njega uzimati za orijentaciju u izračunavanju našee izvozno? pariteta, koji se ni u

Rom slučaju ne može identifikovati sa svetskim pari-

tetom budući da ovaj u sadašnjim prilikama uopšić ne postoji.