Narodno blagostanje
Страна. 392
Капитал је „паузу: схватио као слатку реч којом је влада хтела да га измами „из. скровишта и да јој. он упише зајам. Финансијери су изразили задовољство због обећања „паузе“ и остали су чекајући дела. Влада у којој социјалисти имају већину и коју у парлементу помаже јака левица, требала је да у току године заведе финансијску политику која би показала да она има свој одређен пут У решавању кризе државних финансија. Она је наставила < политиком све већих дефицита. Није ништа учинила да промени застарели порески систем. Место да опорезује доходак, она је остала код посредних пореза. Доследно својим политичким принципима, као влада социјалиста и народског фронта, она је требала да ограничи слободу капитала и осигура себи тако више успеха у економској политици. Наместо тога она као да се препала сваког свог корака, и најављујући своје социјалне законе, она се упињала да убеди капитал да неће дирнути у принципе економског либерализма. Све своје успехе она је везала за претпоставку: повратак капитала у земљу. А он је наставио да бежи и постајао је сумњичав утолико више уколико су просипана обећања. Државна каса треба све веће суме на зајам да покрије дефицит, а капитал показује све мање расположења да кредитира државу. Дефициг буџетски и ванбуџетски ценио се на 25 милијарди франа-
Износ се попео на 30 и на концу н8 50 милијарди. Толики новац не може лако повући са тржишта ни влада која би имала пуно поверење капитала.
Тако се последња криза државних финансија показује као криза неповерења у финансијску политику владе. А као одговор на то неповерење влада је затражила овла-
· штења да може повисити порез који директно оптерећује потрошњу, и одабрала оне артикле који се троше у највећој мери. То је сигурно најгори пут који је могла одабрати.. Овај порез неће прихватити ни капитал, и ако га он преваљује на потрошача, а још мање маса оних гласача који су довели владу народског фронта. Криза државних финансија мораља се одмах изразити у заоштреној - политичкој кризи. М тако долази до ситуације пуне противречности. ЈЉЉуди из владиног табора најављују борбу на живот и смрт, док влада још увек сања како да врати поверење капитала.
Као што се понављало у свим досадашњим кризама и франак се почео да колеба. Фонд за изравнање фран: ка остао је изгледа без злата, јер је Француска банка 14 0. м. повисила дисконтну стопу са 4 на 6%, а за ломбард ефеката са 5 на 7%. Тиме је требало парирати акцију бесиста. Они су нудили за долар у септембру 238.42 иако је паритет за франак на доњој граници девалвације 22,96. Државни папири су пали на берзи.
Једна и друга мера, повишење посредних пореза, железничких тарифа и такса и повишење каматне стопе, та су опробана средства кратковидне финансијске поли: тике. На тај начин може да се дође до које милијарде која је у овом часу преко потребна. Шта после» Опет поскупљење, опет повишење надница. Скупљи кредит угушиће. ce, несигурно опорављање привреде које једва даје знака. А ако се ствари гледају на дуље времена, поставља се питање да ди влада неће на концу, кад остане без других извора, прећи на отворену инфлацију.
Sporazum sa Danskom bazira na slobodnom platnom prometu, uvoznim kontingentima i izravnanju trgovinskog bilansa. Trgovačka plaćanja između уође zemlje višiće se u slobodnim devizama. Danska ie odo'brila. našoi zemlji sledeće kontingente: za Ššljiiye 550.000 kru-
sporazum sa
Trgovinski Danskom i Švedskom
на еееа
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 25 |
na, pekmez od: šljiva, sveže grožđe, vino, lekovito Dilie, hmeli, konoplje, perje i.·koniske grive i- repove, klobučine za šešire, kao i za ostale proizvode čiji je uvoz u Dansku podložan de„viznim certifikatima. sve po 50.000 kruna. Vrednost sviju kontingenata iznosi 1,000.000 kr. Za toliki iznos mi smo se obavezali da ćemo dati izvozne dozvole za proizvode čiji se UVOZ u našu zemliu kontroliše. Ako se pak pojavi pasivni saldo u trgovinskom bilansu jedne od dveju ugovornica, obe zemlje
_ођамехаје зи зе да се и «оте slučaju dozvoliavati dopunski
uvoz, koji neće smeti da bude veći od 200.000 kruna. Prema tome, razmena dobara između Danske i Jugoslavije limitirana је sa po 1.200.000 kr. na obim stranama.
Pošto Švedska ne poznaie kontingentiranje [0 je s njome zaključen uobičajeni Ugovor o trgovini, plovidbi i nastanjlivanju па bazi klauzule najvećeg povlašćenja. Platni promet, kao i sa Danskom, vršiće se u slobodnim devizama. Razmer međusobne razmene dobara utvđen je 2 prema 1 što, drugim rečima, znači da će naš izvoz u Švedsku biti dvostruk prema uvozu švedskih proizvoda u našu zemlju. To je učinjeno zato da bi se omogućio transfer izvesnih naših finansiiskih obaveza Švedskoj, koje potiču iz uloženog švedskog kapitala u našoj zemlji. Na taj način, 50%, deviza od našeg izvoza u Švedsku služiće za pokriće ovih obaveza, a samo druga polovina moći će da Dude upotrebljena za plaćanje uvoza švedskih proizvoda.
Oba ugovora, kao i oni koji će se vremenom zaključiti sa Norveškom i Finskom, izraz su težnje za iznalaženjem novih tržišta i »upućivanie našeg izvoza sve više u pravcu slobodnodeviznih zemalja, namesto dosadašnje pretežno klirinške oriјепбасје« — Како ije rečeno u zvaničnoi izlavi datoi Dovodom skiapanja spomenutih ugovora. U tome је pravi smisao ı značaj novih sporazuma sa skandinavskim zemljama, a svakako da jačanie poslovnih veza s ovim zemliama vremenom može doprineti i znatnom proširenju obima razmene dobara sa njima, pošto su one znatni uvoznici pšenice, kukuruza, voća, naročito svežih ı suvih ŠljiVa, Гои 08) bilja, stočne hrane, industrijskog bilja itd.
n ana
Чехословачки ' министар социјалне политике инж. Нечас присуствовао је збору Централе задружних савеза у Прагу. У свом говору он се дотакао једног проблема који се данас сматра најважнијим у свима земљама које доживљују коњунктурни полет, а то су све оне са привредним поретком заснованим на приватној својини и иницијативи. Потрошачи, а нарочито они са слабом куповном снагом дошли су услед пораста цена најнужнијих добара у тежак положај. Централни проблем владе је да свим силама поради на том, да коњунктура не иде на терет потрошача. За то јој стоје два пута на расположењу: повећање номиналног прихода и снижење цена. Само ако се оба спроведу може да дође: до повећања стандарда живота, што треба да је циљ државне политике. Чехословачка влада штити интересе потрошача
Од како траје коњунктура у свету, одржани су слични говори од разних одговорних личности појединих земаља. Оно што чини говор чехословачког министра социјалне политике значајним, је истицање интереса потрошача као економске категорије. Потрошач је најнезаштићенија јединица. Чехословачка влада је решена, као што је рекао министар социјалне политике, да предузме све да.би заштитила њихове интересе. j
|)