Narodno blagostanje

Страна 414

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 26

Ratna šteta ie u početku nedelje rađena između DTivatnika, i to po stabilnom kursu u malim količinama. Berziianci su razvitak kurseva prosudili optimistički, što se vidi iz terminskih zaključaka, koji su samo za 1 poen niži od kursa prompt robe. Poslednjeg dana usled povlačenja privatne tražnie kurs je popustio za 1 poen. Obrt je bio tog dana priličan, i ako se nije pojavila žustra ponuda. Prodaje su usledile iz želje za realizacijom, koia ie potaknuta nesigurnim političkim položajem u Zapadnoi Evropi. Interesantno ie da Zagreb koji je bio kolovođa nedavne besističke ofanzive, sada ne samo što se ne pojavliuie kao prodavac nego je kupac. Da privatna tražnja nije bila sasvim neaktivna pokazuje 7% Bler, koji je tražen po kursu nižem za pola poena nego u početku izveštajne nedelje. Želia privatne ruke za plasmanom postoji i dalje samo je za kratko vreme prekinuta i kupci se nalaze u iščekivanju. Javna ruka је pokazala interesovanje i za agrarne papire, kao i za 7%. Stabilizacioni zajam, 6% Begluci rađeni su po nepromenjenom kursu u priličnoji količini, pošto se pojavila nova roba iz Sarajeva, koja ie preuzeta a da nije popustio kurs. Po nepromenjenim kursevima rađen je 7% Stabilizacioni zajam i krupni 6%. Dalmatinci. Akciie Narodne banke su živo rađene. Jedna privatna jaka ruka ie kupovala prilične količine. Za akcije Priv. agrarne banke bio je slab interes. Nuđene su po nižoj ceni, nego što su Tađene u toku nedelje.

Obrt u izveštajnoi nedelji, kojia ima kao i prethodna samo 4 dana, bio je manji nego u prethodnoj nedelji kao što se vidi iz donie tablice:

18—24 VI 11—17-VI u hili. dinara

Ratna šteta prompt 979 1.797 Ratna šteta termin 325 4% Mgrarci 1921 225 216 7% Investicioni Хајат. 91 491 6% Вегис 756 631 6% Dalmatinci 348 . 948 7% Stabilizacioni ~ | 126 7% Bler 11 1.990 8% Bler — 166 7% Seligman 130 44 Narodna banka 978 664 Agrarna banka 14 165

Ukupno 4.093 5.122

Opadanje obrta pokazuie da je ponuda bila u vrlo skromnim granicama. Izuzetak čine 6% Begluci, ali kod njih povećanje obrta otpada na novu produkciju. Porast obrta u akcijama Narodne banke isto tako ima svoje specijalne uzroke, na koje smo već ukazali. |

Od akcija naših industriiskih i saobraćajnih preduzeća rađeno je jedino Trbovlje po 250 na Zagrebačkoi berzi.

Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njuiorku bio ie: 18-VMI: 43,3542; 99-VI: 43,83991; 28-VI: 483,291; 24-VI: 43,3416.

| Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoj berzi pao ije kurs naših papira, kako u toku nedelie tako i и рогедепји sa prethodnim педеljama. Izgleda da porteri nemaju velike nade da će se uspešno okončati pregovori o službi zaimova, koji su sad postali ak-

tuelni. 15-VI 17-MI 18-VI 91-VI 4% 1895 916.— ОДА 909.50 209.50 5% 1902 9209. — 206.50 905.— · 200. 41/2%. 1906 185.— 100... BOL 1 181." 41]. % 1909 185.— 188: 185.— та 4112% 1910 182 192. 184. = 1895 41.0 1910. 182 190.— 188 1815 5% 1913 199.— 204 21 — 198.—

7% 1981 959. — 961— 261— 256.50

Funding 1933 149.— 145.— 145.— 140.—, Naši papiri na njujorškoj berzi:

7% Bler 8% Bler 7%. Seligman

93-М1 269], — 27 28:/2—29: ја 38—42

DEVIZNO TRŽIŠTE

Klirinška marka ie usled nestašice robe skočila na 1977, a posle zvona na 1279. Dobro se drži Beč na 822. Narodna banka otkupljuje od 14 o. m. 10% devize Beč, što je delimično prouzrokovalo njen porast. Milano ije popustio, nudi se po 220. Posle prolazne slabe situacije Grčkih bonova, pojavila se opet tražnia, i to od iste ruke, koja je oterala kurs na više. Radi se o većoi kupovini starog gvožđa u Grčkoj, koja ie jedno vreme zastala i koja se sad opet produžuje. Robe je bilo dosta, tako da ie kurs još nešto malo i popustio. Funta je stabilna.

Kursevi su bili sledeći:

Grčki

5 London Berlin Beč Madrid „Milano bonovi 18-VI 238— 1.272.88 819.80 — — 34Sa pr. 215.46 1.749.47 — — 229.99 Bez pr. 167.68 1.361.46 — — 178.98 29-VI 208.—m 1.275.47 823— — — 33.24 29-VI 238.— 1.274.64 822 — — = 38.50 24-VI 238 1.277.— 822 — — 220.— 38.25

Ukupni obrt je iznosio 25,5 mil. prema 27 mil. od čega otpada na London 11 mil. prema 10 mil., Berlin 8,8 mil. prema 10,9 mil., Beč 4 mil. prema 5,2 mil., Grčke bonove 1,2 ти. prema 500.000 din. itd.

Kursevi na ciriškoi deviznoj berzi bili su sledeći:

28. 25-L 2910 _ 16-VI 924-Vi London отада, 21445], 2157 2156 | 2150 Amsterdam 239.75 24015 239.95, 289.95 230:85 Njujork 497.50 439— 4365ј8 486.375 4369|, . Berlin 179.00 176.50. 175.50 174.95 174.70 Pariz 20.381/a 20.161J, | 19.50 19.441Ja 19.438/a Prag 1596. 15310) 1522 | 1592 1552 Beograd 10. 108 10 00 10

Oscilacija kurseva nije bila tako velika kao prethodne nedelje. Francuski franak i holandska forinta malo su popustili. Ostale devize bile su stabilne.

Na tržištu zlata u Londonu popustila je nešto cena sa 140/6—140/71/, šilinga na 140/4—140/61io, što u dinarima za kg čini 54.170—54.900 din. odnosno 54.090—54.170 din. po kg. Vrlo velike količine zlata poslate su u S. A. D. Na privatnom deviznom tržištu u Beogradu napoleon se plaća 202—903 din., a zvanični kurs Narodne banke je 293.50.

Robno tržište

Sirovina. — Posle nekoliko nedelja labavije tendencije na svetskom tržištu sirovina nastupilo ie izvesno pobolišanje. Do. pobolišanja kurseva došlo је s jedne strane zbog: ponovne neizvesnosti sudbine francuskog franka, a s druge strane usled širenja štraikačkop pokreta u Sjedinienim Američkim Državama. Ali u osnovi labava tendencija nije se 105 рготепа budući da se kupci uzdržavaju u išćekivaniu određivanja stava S. A. D. i Engleske prema zlatu.

Pšenica. — Situacija na svetskom tržištu pšenice u ovoi nedelji bila je malo čvršća, a kursevi su bili podložni osetnijim fluktuacijama. Poslovanje sa starom promptnom robom minimalno je i, kako po svemu izgleda, na tome nivou kretaće se do prispeća nove robe. Glavni posao je sada na terminskom tržištu. Ali i na ovome obim poslova manji ie no u ranijim godinama, jer špekulaciia nema 105 jasniju orijentaciju kako u pogledu ishoda žetye na severnoj hemisferi tako i