Narodno blagostanje

'P:odnoSši pretstavljaju takođe jednu zapreku.'Od 4,196,2 hilj. gazdinstva d Vlastitoj režiji obrađuju zemlju 2.478,4 hilj. пен zakupu, 580 hilj. u kolonatskom odnosu, a 621,4 hilj. u na"Прансатекот 'одпови. Џкарпа obrađena površina iznosi 20,25

''gakupnim odnosima 11,16. til, Prevladava broj sitnih. gazdin-

ТУ

=: Јортутеде ne во tište" i nesposoban је "та тасјопа-

нуасђи 1 опда "кад "рођортугеда. uživa potporu. Naročito бе-

ško tište poljoprivredu” 'zakupni odnosi. U mnogim slučajeviта: pdštoji 'mezžadrija (napoliča). Zemljoradnik nema interesa | Tazvija 'proizvodinju iznad minimuma koji mu ostane pošto ба део па Коју је obvežan. „Zakupni odnosi su se pogoršavali, ако da 56. u poslednje Vreme ugovori od 12 godina svedeni

Ovisi dobrim “dd о' аштатој reformi koja bi se tek imala је sprovesti. Ако Њ 5 njom veći broj lica dobio zemlju, povisila се ja na selu, i bila 'bi veća potreba za uvozom da OI, i, роди С рогтере | gradskog potrošača. Ako ostanu sa_ dašnji odnosi, до! Е deo površine. ne obrađuje se dovoljno У растопајпо “ 1 utoliko je uspeh autarkije manji. Izvesni uspesi : mnogu зе postići preorijentacijom na kvalitativnije bilike i na iBdustrijske. Ukoliko. se smanji potreDa za uvozom jednih, | "povećaće е kod družih. Auta i tija ionako već znači preorijen| i u proizvodnji vune od kazeina treba

"taciju p ivrede. „Тако, nove, ogromne količine mleka. Trebalo bi razviti stočarstvo ne | "Samo za proizvodnju mesa. Autarkija će nužno izazvati nove а: potrebe, Dri čemu će зе. рокагац njezine prave granice i ZaJJ nost od. inostranstva. | | | Nove granice autarkije niču i zbog socijalnih posledica skupoće, koju ona razvija.. A kad pređe izvesnu meru skupoća | može da ugrozi socijalni. ПТ. Danas već talijanska ekonomska 5 politika trudi 56. да reguliše cene.i da ne dozvoli da se one | restano penju. A to Znači. da se došlo do granice unutar koie jedan, privredni red može da se zaštiti jače od drugog. | Као. 11 Nemačkoj, nastupa. potreba da se dato stanje fiksira - kočenjem сера | Autarkijska politika je u ali godinama u toku. Dobar део, rezultata koje.može dati ona je dala. Ma kako se ona „Ђиде razvijala. dalje, Italiia će.. ostati upućena na uvoz onih | artikala koje-smo. joj u velikoj.količini prodavali. Zato mislimo da ·oštricu govora o. autarkiji.ne treba. tražiti u području . Лене, nego politike. O. tom svedoče i naknadni komentari j glašavaju da. „се ЛАНА razvijati svoje trgovinske odnose

“извозним вишковима, каошто је наша, силоси: претстављају једну од најпрешнијих | HO-

пе треба. ' Без силоса нема ре-

ONI кредита. неопходно Еј за финансирање же-

ифве- Услед-тога наш земљорадник трпео. јези трпи још

„увек огромне штете. Он је: „принуђен“ да после жетве ni

„када. су цене. обично, услед јаче понуде, најниже; прода „највећу кољичину евога вишка: да би дошао до неопходне готовине потребне за: плаћање пореза; дугова и за набав„љање најнужнијих . потреба чије је задовољење одлагао

Свеудо жетве. Отсуство: могућности. за 'ломбардирање. пше- |

„Нице, као средства економске-политике којим би се спре. чавао сувише велики пад цена непосредно после жетве,

· Rationalnom: polioprivredom: дан bi še postići veći re- | : itarieca i:kod stočarstva. Međutim, agrarni |

» 565: 1. ·

ЈЕ ћа- Џ vlastitoj fežiji obrađeno: je 15,08' mil, a u ražnim ~

stva onih koji rade u vlastitoj režiji ili pod žakupom, ан ро- | па 1 Oni “Obradajiu пола је DI one | pripada Ц налази: на путу пшеничне аутаркије. "већ данас. сваки становник Југославије уживао нормалну

Бр. 26

има и других негативних национално-економских последица. Једна од ових огледа се у немогућности вођења рационалне извозне политике земаљске исхране. Свака добра жетва паралелно са навалом унутрашње понуде изазива И форсирање извоза, а то такође значи продају по најни-

"жим иностраним ценама у односној кампањи. Сем тога, из

искуства знамо да сеу нас, благодарећи примитивном газдо-

вању, редовно смењују добре и рђаве године. У чланку

„Наш пшенични проблем“ (30 мај 1936 бр. 22) ми смо показали да извоз пшенице има тенденцију опадања и да се Уосталом, када би

количину хране У виду пшенице ми бисмо имали врло рет-

ке. године незнатног извоза. Према | томе, питање силоса

важно ј6 и са гледишта да се може у свако добо обезбедити исхрана и чувати извесна неопходна резерва за случај рђаве жетве. Предратна Србија познавала је ову установу у општинским кошевима, који су у ствари били при: митивни силоси. Из овога јасно излази колики је крупан национално-економски значај и сложен задатак силоса. Њима се решава питање финансирања жетве, и другим речима обезбеђује већа куповна снага сељаштва, затим се стварају предуслови за рационализовање извоза и за оси: гурање земаљске исхране. Данас скоро нема земље која не би била свесна тога и не би чинила велике напоре у правцу изграђивање мреже силоса. Ми смо у овом погледу тек на почетку. МИ зато смо у чланку „Финансирање жетве“ (15 јули 1933), говорећи о оскудици у силосима, као основи за ломбард пшенице, рекли да је то најжалоснија глава наше аграрне политике. Данас, међутим, можемо да констатујемо да има нешто још жалосније од овога.

У Финансијском закону за 1935/36 дато је овлашћење Министру пољопривреде да закључи зајам од 60 мил. дин. за грађење десетак мањих силоса. То овлашћење продужено је и за ову годину, а у међувремену врше се техничке предрадње, испитују терени и места на којима треба да се подигну силоси. У вези с том акцијом Министарства пољопривреде Удружење трговаца у Петровграду на једној јавној конференцији изјаснило се противу грађења силоса пошто ови, по његовом мишљењу, значе нов атак на слободу трговања и сужавање рада житарске трговине, јер ће ова поред силоса постати непотребна. По мишљењу Удружења сељак више неће бити принуђен да се обраћа трговцу као посреднику, већ ће своје жито ломбардовати и моћи да диктира цене какве он хоће. На тај начин, после страног капитала, крупног капитала уопште и великог предузећа на еснафски трговачки индекс стављени су и силоси!

"Општи интерес би за свакога члана заједнице требало да претставља императив и њему би се имали подре-

Ђивати сви приватни, лични интереси. Силоси не угрожаа 5 ; · вају ничије приватне интересе, већ претстављају један на| једну 'arpapHy земљу са

ционални интерес. Сем тога, петровградски трговци нису могли да нађу оправдање за своје гледиште ни у једној

"земљи у којој постоје и силоси и трговци. Према томе, об-

јфанњење за овај непријатељски став према силосима је искључиво у култури односних трговаца.

Примитиван човек, без довољног националног и социјалног одгоја из кога би проистицало сазнање о националним; општим интересима, када се увуче у сталешку борбу, неспособан је да се уздигне над посебним интере-

сом. У тој борби“ сваки лични интерес оваквог примитивца ~ нретставља за њега национални интерес. Таква сталешка

борба, којој су код нас дате врло широке могућности, опасна је и штетна и њој би свакако требало учинити крађ баш да би се понова у потребној мери могао да истави национални испред личног интереса.

i }