Narodno blagostanje

- 26. јуни 1937. а #

—>= === омеђу нас и Борског руд“ ујутро“ и ника постојала је једина по-

Борски рудник словна веза: претплата на је-

дан примерак „Народног блатостања“". Пре годину и по веза је прекинута, јер је управа рудника отказала претплату у „интересу штедње“. Француски капитал има оригинално гледање на штампу. Сматра је сретством за рекламу или за уцену. Треће не постоји. Ни кад се налази у иностранству француски капитал не мења свој однос спрам штампе. У нашој архиви, а свакако и у архиви Борских рудника похрањена је кореспонденција из 1985 по питању претплате, и она потврђује нашу констатацију да француски капитал нема смисла за штампу. Хтели смо да са њем одбијемо сваку помисао да је наше писање о Бору ма у ком правцу заинтересовано. Уосталом, пратећи брижљиво југословенску штампу имамо уверење да јој

Бор до данас није дас паре за рекламу, а камо ли за.

пледоаје. Уосталом, ситуација Борских рудника је таква да им није потребно ни једно ни друго.

У броју од 8 маја о. г. дали сме. коментар Уредбе о повластицама француског друштва борских рудника за подизање фабрике за електролитичко рафинисање бакра, дсводећи је у везу с извесним актуелним економско-политичким питањима код нас. На то нам је Љубљанско „Јутро“" одговорило: да о правима и дужностима капитала заступамо гледиште, које данас свуда важи као застареле. Прошло је време када је владало начело што већег добитка за капитал, без обзира да ли је његова делатност у складу с опште привредним и државним интересима. Затс, каже лист, француском друштву нису се смеле нудити погодности каквих нема ни једно предузеће у држави, само зато да би се оно ставило у службу државних интереса. Лист сматра да је свако предузеће у земљи, страно или домаће, дужно да се стави у службу народне привреде и државне одбране, а нарочито предузеће које искоришћује наше рудно благо. Не сме се пропагирати

идеја да страни капитал треба поткупити, да би се довес.

У склад с тим интересима. За Друштво борских рудника то утолико мање сме да.се примени што оно постиже огромне добитке. Њих Друштво црпе искоришћавајући паше природно благо. Држава има права на специјалне користи од таквих добити и „Јутро“ препоручује увођење извозних царина на рударске производе, које би имале бити у толико веће, што је већа њихова светска цена.

Ко би смео да противуречи »Јутру , а да се не изложи опасности да га прогласе издајицом земље и наро: да. „Јутро“ брани националне интересе, и да би имало од чега да их брани подметнуло нам је нешто што ми нисмо тврдили. Акс у редакцији „Јутра“ има неко ко разуме добро српски нека се потруди, па ће се уверити да ми нигде не пледирамо за неограничену добит капитала без обзира на опште и државне интересе. Не само што нисмо бранили такво начело. Да и „Јутро“ неште научи могли би им казати да одкад постоји модерна правна држава грађанског друштва то начело није признато. За приватни капитал важи начело да он тежи за што већом добити. Али управо зато је и била потребна држава, да регулише индивидуалне тежње, да их међусобно доведе у хармонију и да као резултат тога добијемо онај општи дру“ штвени напредак којим се одликују последњих стотину година. Ту лежи унутрашња нужност државе, а тиме је уједно одређена њезина мисија. Поједини периоди у развитку друштва и државе разликују се по методама који“ ма је држава спроводила своју социјалну политику. Последњих деценија проширила се улога државе у толикој Мери да „Јутру,, у недостатку познавања историје. ци-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

1 Страна 407 вилизације, изгледа да више не постоји ништа од оног друштвеног система у коме је добит ведећи принцип,

Дакле, нисмо одрекли право држави да приватни интерес доводи у склад с општим. Напротив. Али, она има да врши ту своју улогу у једном друштву које почива на извесним принципима. То су, најопштије говорећи, принципи приватне својине и иницијативе. Смернице приватне иницијативе одређује добит. Из тих основних принципа изведени су други и у 'правном поретку они су добили своју санкцију. Ако би се држава огрешала о принципе правног поретка, она би тиме у корену потсекла само данашње друштве и његову цивилизацију. Познато нам је да „Јутро“ има доста оштар речник за оне који се огреше о данашњи поредак.

Сва чињења која држава може наметнути појединцу кад тражи од њега да својим приватно правним деловањем допринесе нешто у општу корист могу се лоделити у општа и индивидуална. Међу прве спадају: плаћање пореза, кулук, војна обавеза итд. Закон тачно предвиђа меру у којој појединац има да испуни ове дужности спрам заједнице. Заједничко обележје им је да појединац нема никакво право на накнаду за оно ште даје и чини. Најјаснији пример индивидуалних чињења је експропријација. У општем интересу држава обвезује појединца дз се одрекне права својине ма колико имао интереса на њој. Зато што од појединца изнимно тражи нешто што другима не дира, држава у овом случају мора да даје накнаду. Иначе би био повређен принцип једнакости грађана пред законом, а то је основни принцип нашег правног поретка. Без накнаде држава не може да тражи on „Јутра" да издаје пропагандна дела против економског сепаратизма у Словенији, и ако би то било у општем интересу. Тако ни од Друштва борских рудника није могла тражити да води нерентабилан посао. То је случај с електролизом бакра. Кенцесије које је добило од државе компензирају друштву губитке које би иначе имало.

Овај песступак државе „Јутро“ назива „потплаћивањем". Да осигура електролизу бакра у земљи, у режији Друштва борских рудника, држава је имала два начина; насиље или споразум. Први је искључен. Остаје други. Могла је да подигне подузеће за електролизу у властитој режији. Онда би из буџетских средстава морала да накнађује пасиву пословања. Држава је нашла да има више рачуна да се одрекне једног дела прихода на које има право по слову закона, и да склопи споразум с приватним копиталом. Ако је „Јутро“ имало шта да при: говсри, онда само да калкулација није тачна, и да се друштво неправедно обогатило на рачун државе.

Недоследно је од „Јутра" да као приватноправни конзорциј препоручује ствари које негирају принцип на коме је конзорциј заснован. Кад је лист отишао тако далшеко, јасно је да није могао дати никакав разуман предтог за свај случај. По њему треба увести царине на извоз руда, да би се тако смањио велики добитак предузећа. Принцип једнакости грађана пред заксном дозвољава да се доносе закони који иду за тим да погоде појединце. Закон мора да буде израз праведности и мора имати општи карактер. Акс. је хтело да буде напредно, савреМено и државнички мудро „Јутро“ је требало да заузме став против превисоке добити уоште. То би важило 32 лекаре, адвокате, трговце, новинаре и новинске конзорције. Само то би било праведно и само то би било ефикасно. А као средство да се одузме неште од превисоке добити у општу корист, служи систем прогресивног. по-

„реза. „Јутро“ је требало да захтева да се тај систем уса-

врши код нас. Предлажући „извезну царину да смањи при-